Cvijetin Milaković, organizacioni sekretar AKUD Ivo Lola Ribar, odgovara ne pitanje: Kako Festival ljubavi i vina funkcioniše u uslovima besparice?
Veoma, veoma je naporno. Borba je uvek lavovska. Deluje da to radi mali broj ljudi, ili ja sam, ali nije tako. Ima više ljudi u timu i nekako uspevamo. Veliki rizik preuzimamo na sebe, pogotovo ja. Baš, bukvalno, jednostavno, ne bih voleo da se festival ugasi po cenu bilo čega što bih ja mogao da založim.
Međutim, problem je što nemamo jasnu koncepciju festivala, i sem grupe ljudi koja to radi, nemamo kontinuirani rad. Nemamo prostorije, to nije jako velik problem, ali ponekad prosto ne znamo šta hoćemo. Mi uvek nekako moramo da radimo pomoću štapa i kanapa.
Postoje i ljudi koji imaju para, ali nemaju vremena. No, uvek se pojavi neko ko želi da pomogne, i nekako rešimo stvari. Kako smo ove godine sjajno rešili priču sa vinarijom Zvonko Bogdan, to meni nije jasno. Nekako se to dogodilo, pa hvala bogu imamo to. Da nije te velike sreće, bilo bi mnogo teže, ali bio bi svakako festival, pogotovo ovaj, petnaesti po redu. Uvek je to neizvesno, do poslednjeg trenutka.
Festival filmski ima problema, nemaju para, tako novine pišu, međutim, oni to preko cele godine rade. To rade timovi ljudi, a imaju i kancelarije. Ovo je drugačije. Festival ljubavi i vina nije osnovao grad, niti Otvoreni univerzitet, niti neki pool sponzora. Ja to razumem, da nam je zbog toga mnogo teže, ali posle 15 festivala i dalje imamo teškoća. Ja ću za 16. festival zamoliti moje prijatelje koji su mi najbliži da raspišemo nekakav konkurs za kompozicije, tender za generalnog sponzora, medijskog sponzora itd. Već se jedna kuća javila, za sledeću godinu da bi htela da bude generalni sponzor. To treba da se radi javno. Možda se javi pet ljudi, možda niko.
Tu grad može puno da pomogne. Grad bi mogao da pomogne oko rešavanja prostorija za festival, malo finansijski, oko nekih osnovnih stvari, da možemo 1-2 čoveka da anagažujemo da to rade preko cele godine, i da onda možemo da raspišemo i konkurse. Danas i to košta, raspisivanje konkursa.
To je priča za festival ljubavi i vina u koju ja verujem. Nije to zamena za Omladinu - festival Omladina je nezamenljiv. Festival ljubavi i vina je lepa multietnička i multikulturna priča . Nažalost, to danas nije nešto popularno. Takvo je vreme. Postoji puno jednonacionalnih programa u gradu, ali mi oko AKUD Ivo Lola Ribar ne možemo praviti takve programe. Tako je ovo jedan multietničan, multikulturan i višejezičan festival.
