Kada sam sredinom marta saznao da se radi rekonstrukcija betonskog mola na Muškom štrandu, vest koja se dopala mnogim Subotičanima, odlučio sam da saznam više detalja o tome i pozvao Zorana Rajaka, vlasnika Kapetanskog rita, da mi potvrdi tu informaciju.
Razgovor smo vodili u jednom kafeu.
- Želeo bih da saznam šta je novo na Muškom štrandu. Vidim da su se zalepršala platna na betonskom molu, rekonstrukcija objekta je u toku.
- Konačno se pojavio investitor na Paliću! - odgovara Rajak uz osmeh i nastavlja - nije tako velik kako su neki očekivali, ali tu je.
Od prvog februara mi smo to uzeli u zakup na pet godina, ali zbog veličine ulaganja, mislim da je komisija odobrila, zakup će se produžiti na deset godina.
To će biti kafe-poslastičarnica za mlade. Sve će biti u terasama, a srednji nivo će biti u staklu.
Planiramo da prve dve godine Terasa Muški štrand radi sezonski, preko leta, da počne sa radom oko 1. maja, kako nam vreme dozvoli. Posle toga, ako bog da, radićemo i zimi.
- Znači, to neće biti disko klub, da se pravi buka i galama. Ne treba nam to na jezeru.
- Ne. Napokon, posle trideset godina, ljudi su se vratili na Muški štrand, pa u čardi “Kapetanski rit“ imamo malo problema sa gužvom. Sada nam u Čardu dolaze i mlađi gosti, koji pretežno žele da popiju kafu ili sok. U zadnje vreme smo vikendima prebukirani, imamo puno gostiju koji žele da popiju kafu i sok, i desi nam se da gosti koji žele da ručaju nemaju gde da sednu. Tako sam došao na ideju da se to razdvoji. Mladi koji hoće kafu, sok i kolače doći će na Terasu Muški štrand, a oni koji planiraju da dođu na ručak sa porodicom doći će u Čardu Kapetanski rit. To je bila ideja. Potom smo otišli na konkurs i dobili mol. Sada ga rekonstruišemo.
- Vidim da je i drveni mol dobio još jedan pristup obali, bliže Čardi.
- Da, to nam je poslužilo za komunikaciju sa tim delom mola nad vodom, da bi gosti bili brže usluženi. Kada završimo Terasu, planiramo da na taj deo postavimo ležaljke.
- Šta je sa okolnim terenima oko Čarde, vidim da se i tamo nešto radi?
- To Park Palić radi na revitalizaciji okruženja, na bazenima tople vode itd. Uglavnom, sva ta površina se dovodi u red.
- Znači li to da ljudi dolaze na Palić?
- Da, ali ja mislim da je poenta da vratimo Subotičane na Palić, kako je nekad bilo. Pedesetih do sedamdesetih godina, Palić je bio pun Subotičana. Kada bi mi doveli na Palić svaki dan pet do deset posto Subotičana, to bi bio uspeh. Čarda ima mnogo gostiju iz Beograda, Novog Sada, unutrašnjosti, ali ipak je Subotičanin najmiliji gost.
- Kako je na Kapetanskom ritu – ribnjaku?
- Radno. U poslednje dve godine, napravili smo još dva jezera, jedno od dva i po hektara, i jedno od šest hektara. Sada smo u pregovorima sa opštinom Kanjiža da uzmemo u dugoročni zakup na 4 godine, opštnsku zemlju, oko 130 hektara, od čega će 125 ha biti za proširenje ribnjaka. To bi bilo još sedam novih jezera.
- Kako se pravi ribnjak?
- Jedostavno: Buldožerima se skine gornji humusni sloj i dođemo do nepropusnog sloja gline. Višak materijala se nagura u nasipe, pa onaj deo humusa koji smo skinuli, vratimo na nasip da se zatravi, i to bi bilo to. Kad ja to pričam izgleda jednostavno, ali nije baš tako. Izgradnja košta od 6.000 do 10.000 evra po hektaru, u zavisnosti od infrastrukturne opremljenosti.
- Voda. Kako dolazite do vode?
- Uglavnom iz Kireša (Kereša). “Zahvatamo” vodu - punimo jezera, još jedno desetak dana, i onda se “zatvaramo”. A kada leti, usled suše ili visokih tempreatura ima problema sa vodom, onda je pumpamo kanalom iz Tise.
- Kakvo je tvoje mišljenje o aktivnostima vezanim za sanaciju jezera, i planom razvoja turizma na Paliću?
- Ja sam skeptičan, jer se problemom Palića bave pogrešni ljudi.
- Misliš, do sada?
- Ne, i dan danas. Ja stojim iza toga. Mi tražimo ili plaćamo eksperte spolja, da nam rešavaju problem. A Kapetanski rit, na primer, ima najboljeg tehnologa ribarstva u ovom delu Evrope! Mi, dakle, imamo čoveka koji zna sve što treba Paliću na 12 -15 km od jezera, a opet uvozimo „stručnjake“.
- Imao si susret sa Rohmanom?
- Jesam. Da se razumemo, on ne može ništa bez lokalne samouprave, a oni ne traju, i tu imamo problem!
- Tako je. To smo i mi u našem istraživanju oko problema sanacije jezera zaključili.
- Bili su oni svojevremeno kod mene na ribnjaku, Vučinić je bio gradonačelnik. Svi koji su trebali biti, bili su tamo, i rekao sam im sledeće: Hajdemo mi da rešimo Palić poribljavanjem! Zašto vi hoćete građevinski da rešite Palić? Hajde da rešimo to biologijom, nekom normalnom pričom koja ne košta ništa. Odgovor je bio - “Pa, ne možemo tako“, zbog ovog, onog problema..
Kako ne možemo? Otkud znate da ne možemo? Naša jezera su cca 650 ha, i proizvode dva-tri miliona evra godišnje. Na kraju krajeva, iz istog sliva se napajamo. Predlog da se poribi jezero- ekolozi su odbili. Rekli su: “Ne mogu da se puštaju alohtone vrste ribe”, što znači - ne mogu da se puštaju ribe koje su potrebne Paliću - amur, tolstolobik, grabljivice..
Kada je Subotica imala 56000 zaposlenih, nije bilo prečistača, a svi najveći zagađivači ispuštali vodu u Palić - Palić je bio pun ribe. Mi danas kosimo travu na Paliću, umesto da je damo amuru da je pojede.
Na samo petnaest kilometara od Palića mi imamo najozbiljniji ribnjak u državi. Ečka je najveći ribnjak, ali smo mi bolji po proizvodnji i kvalitetu. Šaran proizveden u našem ribanjku je prošao sva ispitivanja i dobio je sve sertifikate. On ima manje toksina u sebi nego šaran iz Dunava. I onda nas niko ne konsultuje, niko nas ne pita makar za savet u vezi Palića. Naš tehnolog Željko Đanić poznat je od Beča do Turske, svi znaju za njega. Znači, mi imamo takvog čoveka tu i - ništa!
Kod nas na Kapetanski rit dolaze stručnjaci – doktori iz Srbije i Evrope, koji rade na tehnologiji jezera. Sada radimo na tome da dobijemo uređaj iz Holandije koji skuplja alge iz jezera. Kapetanski rit ima jezera koja lepo funkcionišu, a raznorazni spasioci Palića, od kojih su neki tek nedavno došli na Palić, šta oni imaju? Čime se oni mogu pohvaliti? U lokalnoj samoupravi uvek razmišljaju na način da se uveze pamet iz Nemačke, Amerike, kao da mi ne znamo ništa. Pa od čega mi živimo? Stalno se priča da će doći investitor sa 160 miliona evra i uložiti u Palić. Gde je? Ta priča je stara 20 godina.
Izgleda da je Kapetanski rit najozbiljniji investitor na Paliću. Kapetanski rit je uložio 30-40 hiljada evra u Čardu, i sada će još uložiti 70-80 hiljada evra u Terasu Muški štrand i to je to.
Što se poribljavanja jezera tiče, pošto je prepuno tog srebrnog karasa (babuške), predlažem stavljanje štuke i soma koji bi proredili tu ribu.
Dalje, imamo kanal koji spaja Tisu sa jezerom, kanal koji je izgrađen i vredi 50 miliona evra, a ne radi zato što grad nema 50.000 evra mesečno za struju koja bi pokretala pumpe. Kapetanski rit ima sredstva da pumpa vodu sebi u kanal kada je potrebno. Kako mi imamo, da platimo Vodama Vojvodine, za prepumpavanje, a grad nema za Palić? Nešto tu ne valja.
- Šta je sa Velebitskim jezerom? Bio sam tamo par puta, i vidim da je voda u njemu relativno bistra, čista?
- Od ove godine smo mi korisnici jezera narednih deset godina. To je možda najlepše i najčistije jezero u regiji. Na mestu brane ima dubinu možda i devet metara. Pošto imamo veoma dobru saradnju sa opštinom Kanjiža, imamo ideju da napravimo tamo divnu turističku destinaciju. To znači sport na vodi, od veslanja do jedrenja, kupalište da se pravi. Ove godine želimo da ga poribimo, i organizovaćemo evropski kup u pecanju.
Bilo bi odlično da asfaltiramo jedini magistralni put u Srbiji koji je neasfaltiran (put M24), a koji od petlje Subotica - istok vodi ka jezeru Velebit. To je samo devet kilometara. Cela Subotica bi mogla tamo da letuje. Ima mnogo lepih ideja koje bi tamo mogle da se realizuju. Verujem da ćemo dobiti podršku od Kanjiže da ostvarimo te lepe ideje.
Veslački klub iz Opštine Kanjiže bi prešao tamo, na mirnu vodu, da trenira.
Nasuće se pesak na delu gde bi bilo kupalište, napravili bismo molove, marine, skuteri bi se vozili.
Oživela bi i druga naselja oko Velebita i na taj način pružila bi im se nada, nova radna mesta, da ne moraju da se iseljavaju iz zemlje. Veliki broj ljudi napustio je i Kanjižu - nekoliko hiljada mladih radno sposobnih ljudi.
Mi zapošljavamo lokalno autohtono stanovništvo, ali i radnike iz drugih mesta, jer nema više stručnih ljudi. Stariji sturčnjaci su penzionisani, mladi su otišli u inostranstvo, a škole ne daju nove kadrove.
Razvitak ovog dela Srbije bio bi primer međusobne brige naroda koji žive zajedno. Kako Srbija brine o Mađarima, na nivou države, tako, u malome, Mađari brinu o Srbima u ovom okruženju.
- Da se vratimo još malo na Palić. Kako se rešiti zelenih algi?
- Najbolje je prirodnim putem. Algu jede dafnija (to je jedan mali račić koji pocrveni kada nema kiseonika), a dafniju jede šaran. Taj prirodni proces treba vratiti u jezero. Ima raznih načina da se alga ubije, ali to nisu dobra rešenja, jer kad alga padne na dno, stvara se mulj, a potom anaerobni proces truljenja koji nije dobar za jezero.
Šaran je taj koji bi celo vreme dizao mulj sa dna jezera. Amur bi, takođe, pojeo svu travu koju mi sada uslužno kosimo Parku Palić. Mi kosimo, oni plaćaju, radnici JKP Palić Ludaš čupaju, i šta smo dobili? Trava opet raste.
Sto kila mladunaca amura (deset cm dugačkih) bi za pet godina očistili jezero od trave, bez jednog dinara. Ali, ne može - ne može zbog zakona koji definiše kako i šta može da se radi. O tome vode računa ljudi iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u Novom Sadu.
Naša jezera nemaju grama algi, jer mi imamo bele tolstolobike koji jedu bioplankton i fitoplankton. Zooplankton jede sivi tolstolobik. Mi imamo sličnih problema kao jezero Palić, ali to rešavamo ribom koju pustimo u zatvoreni eko sistem Kapetanskog rita i - nemam problema. Za razliku od Palića koji je otvoren sistem i gde se to ne može raditi zbog zakona. Pa onda – ili menjamo zakon ili pretvorimo Palić u zatvorenu vodu.
Svugde gde možemo koristiti prirodu, trebamo to raditi. Mi to na Kapetanskom ritu koristimo do kraja. Voda bogata kiseonikom i hranom daje veliki prirast ribe. Recimo, mi radimo aeraciju vode na nekih 50 hektara. Na svakih 5 metara imamo difuzor u koju se uduvava vazduh. Imamo do 4 tone mlađi po hektaru. To nema niko u Srbiji.
Jednostavno - daj ribi vode, hrane i kiseonika i - sve je rešeno.
Samouprava grada Subotice, svojevremeno je stavila nekakvu muzičku fontanu za aeraciju manje površine vode, koja je kasnije demontirana. To se tako ne radi.
Mi na Kapetanskom ritu poslujemo i ponašamo se domaćinski.
Prema Paliću se svi ponašaju svakako, samo ne domaćinski.
