Шта статистички подаци говоре о нашем граду?
Мање је становника, мање је беба, мање је домаћинстава, и мање је чланова у домаћинствима, али је више аутомобила.
Када би се, као у неком познатом филмском сценарију, једнога дана Суботичанин пробудио након што је преспавао период од 2011. до 2022. или рецимо до данас, шта би затекао? Прво би приметио да више нема Палића, ни насеља Чантавир, и Горњи и Доњи Таванкут. Узнемирио би га вероватно већи број аутомобила на улицама, што му је половина родбине у иностранству, али и да му је плата испод републичког просека.
Управо тако могли би да се илуструју резултати последњег пописа становништва у односу на податке прикупљене пре десет година. Суботица сада има 123.952 становника, или 17.602 људи мање, односно 12 одсто суграђана мање него што их је имала 2011, износи за „Политику“ податке Даница Абрахам, в.д. помоћница директора сектора статистике за подручну јединицу за Војводину и начелница одељења у Суботици. Становништво убрзано губе и град, у који спадају Суботица и Палић, и сва остала приградска места. Градско становништво смањено је за 11 одсто, а приградско је изгубило 17 одсто својих мештана. Отуда, уколико и постоји миграција из приградских у градска насеља, она је ипак недовољна да надомести општи одлив становништва.
Исељавање, пре свега у земље Европске уније, тешко је бројчано исказати јер грађани одлазе са мађарским и хрватским пасошима, али лично искуство Суботичана говори оно што бројке не показују, да сада већ велика већина има „неког свог“ у иностранству.
Неповољни миграторни тренд само је увећао добро познати проблем Суботице, негативни природни прираштај. Однос новорођених беба и броја умрлих Суботицу оставља сваке године са, у просеку, око 800 становника мање. Абрахам наводи да је од 2011. до 2022. због негативног природног прираштаја у Суботици рођено 10.938 беба мање него што је суграђана умрло. Највећа разлика је била 2021. године, тада је 1473 беба мање рођено него што је Суботица изгубила својих грађана.
Када је реч о статистици у вишенационалној средини, увек је велико интересовање за национални састав. По први пут већину чине грађани који се изјашњавају као Срби, 38.174 особе, али и Срба је за стотинак мање него пре деценије. Али је и свих осталих суграђана мање: Мађара је пре деценије било 50.469, сада их је 37.200, Хрвата је било 14.151 сада их је 10.431, Буњеваца је пре деценију било 13.553, сада их је 9.060. И док ове велике националне заједнице бележе пад, расте број оних који не желе да се изјасне: пре деценије 11.815 или 8,3 одсто грађана није желело да се определи, по последњем попису 13.380 или 11 одсто грађана одбило је да се национално идентификује.
Статистички подаци који су прикупљени 2022. године стално се обрађују и ове бројке постепено оцртавају како се живи у Суботици. Према статистичким подацима које исказује Даница Абрахам регуларно је запослено 46.007 особа, или сваки трећи Суботичанин, а највећи број њих ради у прерађивачкој индустрији – 14.625 особа.
По просечној заради Суботица је већ дуже време испод републичког просека на шта је упозоравао синдикат, а статистички поглед на образовну структуру могао би бити и део одговора. Непотпуну основну школу има пет одсто становништва, само основну школу има сваки пети Суботичанин, односно 21 одсто грађана није ишло даље од осмолетке. Нешто преко половине грађана има средњу школу, а више образовање има шест одсто, док високо образовање има 14.451 грађанин, или 14 одсто. Готово сваки четврти Суботичанин, у бројкама - 24.667 грађана је информатички неписмено, а 43 одсто уме да користи компјутер, претражује гугл, шаље електронску пошту. Пре деценију Суботичани су возили 34.203 аутомобила, данас 45.656, или 33 одсто више.
Суботичани у просеку живе у малим породицама које имају 2,3 члана у укупно 52.491 домаћинству, што је за преко хиљаду и по мање него пре деценију. Истовремено у Суботици има 65.642 станова или кућа, али док се овде непрекидно граде нови станови занимљив је и податак да постоји преко девет хиљада станова који су напуштени дуже време. Већина станова у којима се живи обезбеђује добар комфор станарима: у близу половине домаћинстава сваки члан има бар 40 и више квадратних метара за себе. Искусни статистичар ипак примећује: то углавном значи да се ту живе мале породице или самачка домаћинства.
