Udruženje građana „Tahles“ iz Male Bosne, sela nadomak Subotice od novembra je pokrenulo aktivnost sa željom da pomognu svojim susedima kojima je potreban neki vid pomoći i podrške. U selu je predstavljen rad terenskog saradnika, a reč je o Josipi Ivković, diplomiranoj socijalnoj radnikci koja je i stručna za ovaj oblik angažmana.
„Naše udruženje je već prepoznatljivo po brojnim kulturnim i zabavnim aktivnostima koje smo pripremali poslednjih meseci, okupljali meštane i decu. Onda je nastala ideja da bi mogli da učinimo nešto i za one naše komšije koji nisu uključeni u ove aktivnosti, već im je potreban neki vid podrške. Mi smo malo selo, ovde živi hiljadu stanovnika, nemamo ni apoteku, ni poštu, odnedavno nam je otvorena ambulanta i radi dva puta nedeljno. U selu postoje ljudi koji nemaju ni interent, ni mobilni telefon i kojima je, možda, teško da odu do grada do apoteke ili da završe neki administrativni posao“ priča za „Politiku“ Dragana Marinović, predsednica Udruženja građana „Tahles“.
Udruženje je svojim komšijama predstavilo ideju terenskog saradnika koji je spreman da ruku pomoći pruži u tri oblasti: pomoći starim i nemoćnim osobama oko rešavanja svakodnevnih potrebe, odlazak u poštu, nabavku apoteku i kao pomoć u dobijanju informacija od raznih institucija.
Za rad terenskog saradnik dobili su i podršku lokalne samouprave, ali kaže kada su pokrenuli ovu aktivnost, pretpostavljali su da će ona drugačije da se odvija, odnosno da će zainteresovani sami da im se javljaju. Ubrzo su se uverili u veliku trpeljivost ljudi u svom okruženju i njihovo odbijanje da bilo koga opterećuju i budu drugima na teretu.
„To je zaista vrlo osetljiva i specifična kategorija ljudi, a radi se pre svega o staračkim i samačkim domaćinstvima u kojima nema nikoga ko bi im pomogao. Oni nemaju ni mobilne telefone, o internetu da ne govorim, ne znaju koja prava im pripadaju, i često misle da ne zaslužuju pomoć. Do njih se jedino može doći ako odete do njih i pokucate na vrata“ nastavlja Marinović.
Objašnjava kako od Male Bosne do Subotice ima osam kiloemtara, ali da je pojedincima, koji žive na udaljenim salašima ili su u invalidskim kolicima, i ako nemaju nekog mlađeg u domaćinstvu, a to nije redak slučaj, nemoguće da odu do apoteke ili do grada da reše nešto. S druge strane, ti ljudi su navikli na težak život i gotovo sa nevericom prihvataju da im neko pomogne bez ikakve nadoknade i protusluge.
„Mi želimo da pomognemo našim meštanima koji žive sami, kojima je teško nešto da urade ili ostvare neko svoje pravo. Veoma smo pažljivi u pristupu ka njima, članovi našeg udruženja po selu govore o ovoj aktivnosti jer smo uvideli da je najbolje da se od „usta do usta“ pronese glas o ovome. Kada čujemo da je nekome možda potrebna naša pomoć prvo obično ode komšija da pripremu osobu za naš dolazak, jer ljudi nisu ovde navikli da dobijaju ili traže. A dobra dela treba da postoje“ kaže Marinović.
U Udruženju „Tahles“ kažu da se nadaju da će ovu aktivnost uspeti da nastave i naredne godine, jer je potrebno da ljudi naviknu da takva mogućnost postoji. „Kada smo počeli sa našim kulturnim i zabavnim aktivnostima ovde u selu, sa zajedničkim projekcijama filmova, posebno za decu, mnogi su bili skeptični, a evo sada to svi iščekuju pa ćemo projekcije premestiti u Dom kulture“ kaže Marinović. Tokom leta ovo Udruženje organizovalo je svojevrsni bioskop pod zvezdama, niz sportksih i zabavnih dešavanja, ali i dečiju dramsku grupu.
Tahles – ostvarenje snova
Neobično ime udruženje je pozajmilo iz hebrejskog jezika, objanjava Dragana Marinović: „Tahles je skup reči koje označavaju da san ne ostane samo san, već san sa jasnim koracima ka cilju“.
