Gde je, zaista, naš dom?
Spokoj doma koji sam sada našla u prirodi, iznova postaje neizvestan i strada u svrhu krupnog kapitala, kaže umetnica Jelena Grujičić čiji radovi su izloženi u Savremenoj galeriji u Subotici.
Mlada umetnica Jelena Grujičić kaže da kada bi opisivala sebe bilo bi to ovako: diplomirana vizuelna umetnica, kulturna radnica, majka i strastveni dendrofil.
O svakom ovom njenom aspektu govore radovi na izložbi „Home Is Where Your Heart Beats“ (Dom je tamo gde ti kuca srce) u Savremenoj galeriji u Subotici. U prostrani galerijski prostor naselila je biljke, instalacije, velike forme.
Diplomirala je u Beogradu, 2011. godine na grafičkom odseku Likovne akademije, u klasi profesorice Biljane Vuković, a izlagala u SAD, Kanadi, Srbiji.
Na akademiji je kaže zavolela litografiju, međutim, zahtevna tehnika u pogledu prostora, materijala i presa, je potisnuta i traži tehnike koje su prikladnije njenom tadašnjem životnom prostoru. „Želela sam da adaptiram izvedbu svojih ideja na tadašnje stanje svog života koje je bilo na tromeđi Beograda, Subotice i Pariza“ priča Grujičić za „Politiku“.
Odlazak za Pariz 2011. godine njeno stvaralaštvo usmerava u novom pravcu.
„U periodu birokratskog haosa i rešavanja svog statusa u Francuskoj u stanu prijatelja pronalazim zaboravljeni analogni fotoaparat i CANON AE-1 mi postaje najbolji prijatelj i svedok mojih usamljenih lutanja. Počinjem da fotografišem i upravo su me život u Parizu i te prve fotografije potakle na razmišljanje o Domu. Nalazila sam se u jednom od najskupljih gradova na svetu gde je sama pomisao o sopstvenom domu privilegija. Svakodnevne borbe i neprestana nesigurnost u velikim gradovima samo čekaju vašu lošu odluku da vas progutaju. Veliki grad pruža mnogo, ali isto toliko uzima nazad. Pravila sam paralele sa napuštanjem svog doma. Bilo je normalno tada, što se i danas nastavlja da pričamo o tome kako treba samo da odete iz Srbije i svugde je bolje nego ovde. Takođe, u tom periodu Arapskog proleća počinju ogromne migracije ka Evropi i nastavljaju se do danas. Sve me je to navelo da se zapitam: šta možemo danas stvarno da nazovemo Domom? Fraza „Home Is Where Your Heart Beats“ mi je odzvanjala u glavi kao besmisleni eho u bajci neoliberalnog kapitalizma“ objašnjava Grujičić.
U Suboticu se vratila 2017. godine, ovde formirala svoj dom, proširujući njegove zidove i na društveni angažman, pre svega na jačanje likovne scene grada i na očuvanje životne sredine. Kaže da kroz svoje stvaralaštvo želi da istakne čovekova osećanja u potrebi za pripadnošću, sigurnošću, ali i njegovu borbenost da svoju budućnost učini lepšom, zdravijom i kvalitetnijom. Otuda su povodom njene izložbe koja u Savremenoj galeriji u Subotici traje do kraja oktobra, organizovani razgovori, radionice sa najmlađima, ali i u dogovoru sa udruženjemm „Poželi želju“ stručno vođena šetnja po šumi oko grada.
„Nikada nisam gledala na dom kao prostor bez uloge čoveka. Verujem da nas do kraja prate primordijalna osećanja prvog doma: mirisi, ukusi, dodiri. Vremenom svhatam da osnovno ljudsko pravo, pravo na zdravu životnu sredinu isto postaje neka vrsta privilegije i luksuza. Spokoj doma koji sam sada našla u prirodi, iznova postaje neizvestan i strada u svrhu krupnog kapitala. Ako nemamo zdravu životnu sredinu, čist vazduh, vodu, tada nemamo ni dom“ kaže Grujičić.
autor: Aleksandra Isakov
foto: Sofia Serda
