– Veliki izlagački prostor na spratu Savremene galerije upravo je dobio novo, moderno osvetljenje. Kroz projekat Ministarstva kulture „Gradovi u fokusu“ odobreno je tri miliona dinara za uvođenje novog galerijskog osvetljenja. Kako objašnjava Arpad Blaško, direktor Savremene galerije, u salonu u prizemlju već postoji odgovarajuće galerijsko osvetljenje, ali sale na spratu bile su specifične i zahtevne zbog ukrasne tavanice. Čitav projekat zamene osvetljenja staje 6,5 miliona dinara, i za sada je novo svetlo postavljeno u polovini sala, i pripremljena je mreža instalacija za montiranje savremene konzole koja će omogućiti upravljanje osvetljenjem iz jednog centra.
„Obeležavanje godine našeg jubileja, 60 godina od otvaranja, započeli smo tako pod novim osvetljenjem. Kaže Blaško za "Politiku". Odlučili smo da ne pravimo centralno dešavanje, mada će u aprilu, kada je rođendan galerije, biti više programa, ali će čitava godina biti u znaku jubileja.“
Od osnivanja Savremena galerija okupila je veliki broj umetnina, kupovala je vredna dela modernih stvaralaca, dugi niz godina ugošćavala je umetnike u grafičkom ateljeu gde su oni zauzvrat ostavljali neke od svojih radova, takođe je učestvovala i u organizaciji Trijenala savremene keramike, otuda danas ova galerija poseduje vrednu zbirku dela savremenih stvaralaca. Upravo je obeležavanje 60 godina postojanja prilika da se publici prikaže deo ovih vrednosti.
„Delovi naše kolekcije obuhvataju nekadašnju SFRJ, i imamo autore iz čitave Jugoslavije, a kroz kolekcije se vidi sužavanje granica države. Veoma je dobro praviti ovakve izložbe retrospektive, i sa nestprljenjem očekujem postavku koja će biti delo svih naših kustosa. Biće to impozantna postavka u kojoj svaki od kustosa obrađuje određeni segment i deceniju u koju se najbolje razume. Očekujemo interesantnu izložbu koja u ovom trenutku nema jasan izgled, ali ima jasnu koncepciju. Ovaj trenutak u nastajanju izložbe je uvek jako uzbudljiv jer se i mi sami iznenadimo kada dela iz depoa ponovo izađu u prostor i dišu punim plućima. Uostalom, ta dela su svedočanstvo razvoja savremene umetnosti na našem prostoru, i mesto bi im bilo da su stalno na zidovima da bi mogli da ih posmatramo, ali na žalost, mi nemamo dovoljno prostora i za stalnu postavku“ kaže Arpad Blaško.
Dodaje da galerija ima dobru audiovizulenu opremu, potrebnu i za ovu retrospektivu, kao i za izložbe koje gostuju u njenom prostoru. U ovoj godini planirano je i otvaranje svojevrsne umetničke dnevne sobe – art lounge kako su je nazvali, odnosno mesto susretanja između samih umetnika kao i publike. Galerija je osim izložbenih aktivnosti već dugo mesto u kojem se odvijaju različiti prateći programi. Osim vođenja izložbe održavaju se promocije knjiga, filmova ili predavanja i razgovori na teme vezane za umetnost, potom tu su i umetničke radionice za decu i odrasle.
Arpad Blaško objašnjava da se trude sa uspostave repertoar, koji omogućava publici da određene dane u mesecu „rezerviše“ upravo za dešavanja u galeriji.
„Sve ono što se ovde dešava rezultat je rada i mojih prethodnika i odličnog kustoskog tima u kojem su i likovni umetnici i istoričari umetnosti. Zahvaljujući tom timskom radu imamo visok kvalitet izložbi i svest da stalno podižemo nivo u radu ustanove, i proširujemo vidno polje naših posetilaca“ kaže direktor.
U godini jubileja kreću i u rešavanje dva problema koji bi dodatno otvorili ustanovu, ali sam objekat za posetioce. Jedno od rešenja je izmeštanje depoa, koji bi mogao biti premešten na manje atraktivnu lokaciju od centra grada gde se Savremena galerija nalazi. Na taj način bi se otvorio deo sadašnjeg prizemenog prostora za stalnu postavku. „Mi se bavimo savremenom umetnošću i trudimo se da smo u koraku sa vremenom, ali imamo i muzejsku delatnost kroz staranje o delima koja su sakupljena u poslednjih 60 godina“ kaže Blaško.
Osim toga, ukazuje i na jednu od kontradiktornosti – Savremena galerija smeštena je u jednoj od najlepših zdanja u stilu secesije, palati koju je kao svoj dom projektovao arhitekta Ferenc Rajhl. Zadivljujuća lepota celokupnog prostora, merila udobnosti doma nepojmljivih sadašnjem vremenu takođe ima svoju publiku koja bi želela da pored izložbi obiđe i samu zgradu.
„Kada pripremamo izložbu, neki delovi galerije su sedmicama nedostupni posetiocima, posebno turistima. Posetioci takođe ne mogu da vide ni toranj, kao jedan od najlepših delova palate. Kada bi otvorili stalnu postavku imali bi odličnu situaciju da zgrada nikada ne bi bila zatvorena za posetioce“ kaže Arpad Blaško.
