Nedelja pre podne na Buvljaku.
Buvljak, tradicionalno mesto za trgovinu i cenkanje, kao osnovni pojam pri razmeni robe za novac. Koliko nekome nešto vredi? Nekome više, nekome manje, ali na kraju neko popusti, u potrebi za artiklom ili novcem.
Prohladno ali sunčano, no bez gužve između tezgi u halama. Čak dosta njih je i zatvoreno, odlučili vlasnici da odmore u nedelju, pošto danas nema glavnih kupaca, komšija Mađara, ili ih nema uopšte ovih dana ?
Na medijima se okreće reklama o fiskalizaciji, kao da je to najednostavnija i gotovo najlepša stvar koja može da se desi preduzetnicima, i to mogu da ostvare jednostavnim pozivanjem telefonskog broja.
Da li?
Nekoliko prodavaca koje sam upitao za mišljenje, da daju komentar na tu temu, odmahivali bi glavom, nisu bili spremni da govore, a kamoli da daju izjavu za video.
Prošetao sam halom u nadi da će neko ipak hteti dati relevantan odgovor na pitanje:
- Šta je vaše mišljenje o fiskalizaciji pijace i da li će preduzetnici - trgovci uspeti da se prilagode daljem radu na pijaci ako se upuste u to.
Pa ako vas interesuje pročitajte jedan odgovor, razmišljanje na ovu temu.
- Ne potpisuješ me!
- Ne. ideš anonimno, kao jedan od prodavaca za tezgama.
- Poenta je u tome da država nema vremena ili sluha, da se bavi sudbinama nas koji smo naterani da preživljavamo na ovaj način. I ta priča o sivoj ekonomiji nije počela da se vodi vodi od glave, dakle gde riba smrdi, nego od repa. Od najugroženijeg dela građanstva.
- Pijaca kao način snabdevanja ljudi polako odumire. Mesta su nam zauzeli veliki tržni centri. Došlo je do velikog raslojavanja između onih ljudi koji nemaju ni za pijacu i onih koji ne žele ni da idu na pijacu, koji se snabdevaju na mestima koja su prestižna i koja odgovaraju njihovom statusnom nivou.
- I umesto da je država našla neki modus vivendi (živeti i dati drugome da živi) kako da nas pusti da polako preživljavamo i da se polako prilagođavamo novim sistemima i da sami odlazimo sa pijace prelazeći na nove načine stvaranja dohotka, ona pokušava da to učini nekim rezom. I to neće biti dobro. Može doći, ne daj bože, do socijalnih nemira. Narod je umoran od svega, i uplašen, i od korone i svega i onda kada ih nateraš na neku promenu, onda oni pružaju otpor. Teško će to biti.
- Mi kada pogledamo strukturu roba na pijaci,... Pijaca u Subotici nije isto što i pijaca u unutrašnjosti. Pijaca u unutrašnjosti je okrenuta domaćem kupcu, a mi smo ovde u nekom slepom crevu i mi smo okrenuti kupcu iz Mađarske.
- Naš kupac nije iz najbogatijeg sloja mađarskog društva nego iz srednjeg ili nižeg srednjeg sloja, koji je došao na pijacu da kupi nešto što je jeftinije, a liči na nešto iz više klase. Znači to je neka firmirana roba što je kvalitetnija, liči na nešto, ali nije preskupa.
- Naravno da u ovom trenutku mi nismo u stanju da se uskladimo sa takvim radikalnim načinom poslovanja, jer ovo je i specifično mesto. I u momentu kada ja ne budem mogao da prodajem robu kakva je njima potrebna, onda će ova pijaca da umre i onda će ovih dve hiljade porodica koje se hrane odavde ostati gladne.
- Ne kažem ja da ne postoji ova (slobodna carinska) Zona sa firmama koje stalno traže radnike, ali prodavci na pijaci su već ljudi u godinama, ljudi koji se ne mogu prilagoditi novom sistemu rada. Ne mogu više da rade u dve, tri, smene. Oni su navikli da preživljavaju na ovaj način.
- Država može da kaže da pijace više nisu socijalna kategorija, kao što su bile nekada pre deset, petnaest godina. Država se pobrinula pa je dovela neke investitore, pa je otvorila razne firme… to je jedan proces, sve je proces, ništa se ne može raditi preko noći. Da bi mi svi prešli u te firme , to se mora dešavati postepeno, i prirodnim putem a ne rezovima.
- Nijedan rez ne donosi dobro.
- Možda je jedan broj korisnika, u nagovoru od države ili knjigovođa uzeo sredstva za pomoć u fiskalizaciji a svi ostali nisu jer znaju da ne mogu tako raditi i očekujem da ako država kruto bude pokušala da primeni ta svoja pravila, da sprovodi zakon, da će doći do velikih…..
-Tenzija?
- Tenzija, i ne samo tenzija, mislim da će država i oni koji čekaju da prvo prođu izbori pa da onda prave rezove, da će im se to obiti o glavu bilo kad.
- Tvoje mišeljenje u odnosu na kolege ovde, kakvo je?
- Isto je. Napravili smo mi jedan anketni cirkularni papir koji je prošao kroz pijacu gde je nas nekoliko stotina već potpisalo - da li smo mi sposobni, spremni da odgovorimo tim zakonskim promenama koje država od nas traži. I svi smo listom potpisali da nismo sposobni i da smatramo da će to donijeti velike probleme, nama, naravno nama. A da će doneti socijalne probleme, ali i nemire, što ne želimo naravno.
- Ono što smo mi tražili od države odnosno od ministra finansija Siniše Malog, to je da nam se bar odgodi primena tih propisa na godinu dana dok polako ne pokušamo da se privikavamo, da nas nauče kako da pređemo na ova pravila.
- Šta znače ta pravila? Sa suviše malo informacija naglo se prelazi na nova pravila, koja veliki broj zakupaca ni ne zna kako će ići.
-Ali ako mora da se pokrene polako, onda to treba što pre krenuti? Da da krene fiskalizacija?
- Ne! Informisanost treba da krene. Da se ljudi više informišu!
- To pismo, kome ste poslali?
- Udruženju pijačnih prodavaca u Beograd, i na skoro 80 - 90% pijaca Srbije su dostavili potpisnike te ankete i oni su uputili ministarstvu trgovine a ono je prosledilo zahtev udruženja pijaca Ministarstvu finansija da se odgodi na godinu dana primena tog zakona. Još uvek nema odgovora. Još uvek se čeka. Ne znamo da li je to povezano sa izborima. Da li će se ćutati dok ne prođu izbori, pa posle izbora da se stisne. Ne znamo ništa i plašimo se za svoju egzistenciju.
- Izgleda da mnogi ovde shvataju da neće moći napraviti promenu, šta će onda oni raditi?
- Ti ljudi nemaju uopšte viziju kako da naprave tu promenu i oni žive od danas do sutra u nadi da to neće biti primenjeno jer ne vide drugi izlaz, rešenje. Jer da ga vide, već bi sami polako otišli i počeli da realizuju taj neki drugi način svoje egzistencije.
- Ovo može da dovede do problema u životu i narušavanja porodičnih odnosa, kidanja porodice, onih koji se ne prilagode?!
- Ovo je opet udar na najniži sloj našeg društva, ali se ipak nadamo da to neće moći da sprovedu. Da će morati naći da sprovedu neko drugo rešenje.
- Inače mi smo svi registrovani, svi plaćamo uredno doprinose. Registrovani smo kao privatni preduzetnici ali ne dajemo račune. Jer zamislite, uzmem neku robu i vidim da sam promašio u nabavci. I onda kada meni dođe kupac iz Mađarske on kaže - Ez oz pijac, nekem kel ollčo!
- I ja sad nemam pravo, ako je roba fiskalizovana i ako piše cena, ja nemam pravo da mu dam jeftinije jer pravim prekršaj. I onda bi morao da pravim nivelacije, a to se dešava sve na dnevnom nivou. Što znači da bi onda nama na jednog zakupca trebalo tri knjigovođe koji rade u tri smene. Jako je komplikovano. Pijaca je sam po sebi specifična. Taj koji hoće da kupi robu po ceni koštanja on ide u tržne centre. Ko neće tako, on dođe na pijacu, da bi gledao, da se pogodi, da dobije jeftinije…
- Mi smo ta veza neka sa ljudima koji ne mogu sebi priuštiti kupovinu u tržnom centru.
- E to, država bi trebala da nekako nađe sluha da sačuva nas kao i građane koji ne mogu priuštiti skuplju robu.
- Da li ste vi možda razmišljali o rešenju kako da taj novac od PDV-a, koji treba da se da državi, ode ne neki drugi način?
- Možda bi se moglo rešiti tako da pored svih obaveza što imamo i plaćamo, da nam se razreže neki razrez, u zamenu za taj PDV na komad, gd bi se ja mogao uklopiti u to i da nastavim da radim i da zadovoljim potrebe mušterija, cenkanje itd…da dam robu koja ne ide jeftinije a da se vadim na nekoj robi koja ide.
- Postoji li neka verovatnoća da se Buvljak zatvori, usled odlaska ljudi, možda onda ako stvari ne krenu po vašoj molbi?
- Pa moguće je. Jer ako je grad većinski vlasnik, on će možda naći neki modus da iznajmi ovaj veliki prostor za neki novi tržni centar i onda tako da se namire potrebe javnog preduzeća. Ali pitanje je šta će biti onda sa svim tim ljudima koji rade na pijaci kao i na svim pijacama po našoj zemlji a svojim radom pune državnu kasu plaćanjem svojih obaveza?
Na delu Buvljaka, gde se prodaje polovna roba, raspoloženje među šetačima, gledačima, prodavcima, bilo je mnogo bolje...
