- Da li energija vodonika može da bude strateški pravac Srbije za energetske resurse zemlje - bilo je pitanje i odgovor Miljana Vuksanovića, vođe tima za izradu vodonične strategije, ispred WES-CO Power + Energy ( https://wesco.energy/ ) U video zapisu celina obrazloženja...
Vodonična strategija Srbije je dugoročno plansko sagledavanje kako da se Srbija uključi u savremene tehnološke promene u energetici, gde je evidentna tranzicija ka vodoniku kao osnovnom energentu.
Tim sastavljen od predstavnika Mašinskog fakulteta, Instituta Mihailo Pupin, poslovnog udruženja Elektromašinogradnje (sa više desetina hiljada zaposlenih i individualnih eksperata predvođeni Miljanom Vuksanovićem prezentirao je javnosti dokument koji sadrži svojevrsni putokaz kako da se privreda, nauka, obrazovanje i sam državni aparat mobiliše u zajedničkim naporima da Srbija postane deo međunarodnih tokova u energetici.
Upotreba vodonika kao osnovnog energenta (a vodonik se takodje može koristiti i kao medij za prenos i skladištenje energije) je najefikasniji način za smanjenje efekata gasova staklene bašte, odnosno borbe protiv klimatskih promena koje mogu ugroziti opstanak (sadašnjeg) života na zemlji.
Velika većina industrijski razvijenih zemalja je donela svoje energetske strategije, pa je sledstveno tome i Evropska Unija krajem 2020 godine usvojila zajedničku vodoničnu strategiju, sagledavajući perspektivu da vodonična tranzicija stvara novu privrednu granu i dubinski reformiše energetski sektor i napore na zaštiti životne sredine. Istovremeno je sagledana potreba za temeljitim reformama obrazovnog sistema koji treba da prati i omogući realizaciju strateških ciljeva.
Predlog vodonične strategije u velikoj meri sledi osnovne pravce kojima svet napreduje u osvajanje nove energetike, vodeći pre svega računa o respoloživim prirodnim i humanim resursima koje Srbija poseduje. Po prvi put se strateški dokumenti iniciraju od strane privrednih subjekata sa namerom da u sadejstvu sa državnim institucijama (pre svega ministarstvima energetike, ekologije i nauke i obrazovanja) i investorima obezbedi uslove za naučni, obrazovni i privredni razvoj.
Koncipiran kao svojevrsni skup od 50 ključnih projekata, predlog vodonične strategije jasno definiše ciljeve do 2023, 2030 i sagledavanje razvoja do 2050 godine, kada se planira nulta emisija ugljendioksida. U tim ciljevima mesto je našla nova tehnologija korištenja uglja, veći stepen korištenja obnovljivih izvora, nove tehnologije proizvodnje vodonika iz biomase i otpada (pomoču genetski modifikovanih organizama).
Dokument koji je prezentivan javnosti ukazuje da je pred Srbijom je ozbiljan izbor jer energetika bazirana(samo) na korištenju fosilnih goriva na klasičan način nema nikakvu budučnost u savremenoj svetskoj energetici. Sa druge strane, Srbija ima dovoljno resursa da se blagovremeno preusmeri ka vodoničnoj tranziciji i time obezbedi sigurnu, dostupnu i ekološki održivu energetiku.
