– Građevinski inženjer Žombor Roža u učionici osnovne škole obreo se sticajem okolnosti – nije bilo dovoljno profesora matematike i fizike. Svoje đake nije podučio samo računskim operacijama i formulama već im je podario moćan alat za unapređenje njihovih misaonih sposobnosti.
– Dokazano je da šah razvija 60 veština kod dece. Zato sam želeo da ga uvrstim u nastavu kao efikasno sredstvo za razvoj dečje inteligencije – objašnjava Žombor Roža za „Politiku”. Ubrzo je otkrio da ima mogućnosti da šah bude izborni predmet, ali da za to ne postoji ni program ni udžbenik. U saradnji sa Šahovskim savezom Vojvodine, pre gotovo deceniju izradio je školski program kojim je prvi put šah uveden u nastavu. Za to ima i sertifikat, u Švajcarskoj je stekao zvanje školskog predavača šaha, kao jedini u našoj zemlji. Poduhvatio se i organizacije prvog školskog šahovskog turnira, koji je održan u školi u Čantaviru, a Ministarstvo prosvete ga je akreditovalo.
Žombor Roža priča da je prve poteze naučio od jednog starijeg čoveka koji je igrao šah u parku. Posle je s ocem igrao šah, učestvovao na takmičenjima. U heksa šahu, koji igra i njegov brat, dosegao je majstorski nivo.
– Postoji 13.000 igara koje se mogu igrati na šahovskoj tabli, ja u radu s decom primenjujem oko 500. Da bih ih motivisao, pratim njihova interesovanja. Znam koje filmove i serije gledaju, koje igrice igraju i u taj svet onda pakujem šah. U igrama svaki čas menjamo pravila i tako simuliramo život i dinamičke promene. Deca se uče da u svakoj situaciji povezuju svoja prethodna znanja i pronalaze rešenja – kaže Roža. Na taj način, objašnjava, nastao je i „fančestik”, skup igara među kojima je samo jedna takmičarska, a sve ostale kreativne i opuštajuće. Sa koleginicom dr Emeše Mate osmislio je igru „šah-mat disleksi”, kojom disleksičnoj deci pomažu da svoju kreativnost koriste kao adut za prevazilaženje problema u čitanju i pisanju.
Žombor Roža nam objašnjava da svaka figura u šahu ima svoju matematičku vrednost i da mu je to dalo osnovu za kreiranje zadataka kojima se od dece traži apstraktno razmišljanje, brzo rešavanje problema, korišćenje logike i znanja iz drugih predmeta.
– Pokazalo se da deca koja uče šah posle izvesnog vremena značajno napreduju u svim školskim predmetima. Šah je sjajna podloga za ulazak u svet programiranja, ali sada je sa uvođenjem predmeta informatike šah izbačen iz školskog programa i kao izborni predmet – ukazuje Roža.
Saradnja s Juditom Polgar
Žombor Roža povezao se i sa Juditom Polgar, najboljom šahistkinjom svih vremena koja je izradila program „Šahovska palata” za decu nižih razreda. Učestvuje i na njenom „Global šah festivalu” sa igrom „čestiviti”, u kojoj je povezao šah i fizičku aktivnost dece. Sa ovom igrom on predstavlja našu zemlju, a „čestiviti” je postala tako popularna igra da u Budimpešti svake godine organizuju kamp „Šahaktiviti”.
Za sve ono što je učinio u nastavi šaha sa decom i organizovanjem šahovskih aktivnosti Žomboru Roži je nedavno uručena nagrada „Dr Ferenc Bodrogvari”, koju grad Subotica dodeljuje stvaraocima mlađim od 40 godina za istaknuti doprinos kulturnom, naučnom i umetničkom životu.
