Tokom protekle nedelje, od 02. - 06. jula, u Karmelu sveti Ilija (http://karmel.hr/?page_id=301), na obali jezera akumulacije Buško blato, okupilo se 19 devojaka iz četrnaest zemalja koje su učestvovale na 5. reviji tradicijske odeće i izboru za najlepšu Hrvaticu u narodnoj nošnji izvan Rebublike Hrvatske.
Ovo naravno više nije vest, jer prošlo je već tri dana od toga izbora u gradskoj sportskoj dvorani u Tomislavgradu (ex Duvno) i internet je već preneo ovu vest svima koji su pratili događaj.
Subotičanka, Martina Romić, u nošnji koju nose “kraljice”, za dove, jednoglasno je izabrana od strane žirija.
I tako ovo je neka vrsta dopune informacije od strane nje kroz kratak intervju.
- Martina, reci molim te kako je sve ovo započelo.
- Mene je g.Nada Sudarević upitala da li bi želela da pođem sa njom na ovu reviju, preporuku je dobila od Marije Mandić, a ja sam de iz prva odlučila da ću doći na reviju jer sam pomislila da bi moglo biti zanimljivo, a što i da se ne oprobam jer sam jednom već bila izabrana za najlipšu prelju na Velikom prelu 2015. Što mi je bio dodatni podsticaj za ovako nešto. I nisam se pokajala, jer atmosfera je bila pozitivna a organizacija jako dobra. Za to sve pohvale ocu Zvonku Martiću i Snježani Jurišić iz Hrvatske matice iseljenika i svim ostalim koji su se potrudili oko ovog događaja.
- Kako je došlo do izbora nošnje?
- Moja neka zamisao je bila da ponesemo nešto što je tipično za nas Hrvate sa severa Bačke i suradnji sa Nadom, da bude nešto što različitije od onoga što su nosile cure prije mene, pa smo se odlučile za kraljičinu nošnju što je bili šling, košulja, suknja i sve što u to ide. Sve je to bilo novo, ali urađeno po starim modelima. Mislim da je kruna koja se drži sa trakicama dosta doprinela ovome.
- Kako ste se pripremili za nastup?
- Od organizatora smo delimično dobili uputstva što se tiče nastupa i pripreme oko njega, a to je da šminka ne sme da bude napadna kao i način kretanja na pisti, što mislim da smo ispunili.
- Što se tiče programa koji ste imali do samog izbora, kakav je bio?
- Imali smo svaki dan isplaniran do detalja, što je lepo. Obišli smo par gradova u BiH kao i u Hrvatskoj. Ideja je bila da se upoznamo sa sredinom i okruženjem.
Prvi dan smo bili u Solinu gde smo imali fotografiranje na Gospinom otoku, otoku kojeg formira reka Jadro protičući oko njega, a potom se osvežili koktelom koji nam je pripremio gradonačelnik Solina.
Kasnije smo u Sinju posetili moderan muzej Sinjske alke i, uz objašnjenja fantastičnog vodiča, gde smo putem interaktivnih igara upoznali se sa istorijom ovog mesta i takmičenjem alkara.
Sutradan smo bili u Imotskom, gde smo bili na prijemu kod gradonačelnika sa braćom iz zajednice Hrvata u Americi koji su tamo došli na otvaranje «Imotskih sila» večeri folklora i imali odličan nastup tamburaškog orkestra, na žalost oni više ne znaju hrvatski jezik. Posle susreta gradonačelnik nas odveo na predivno Modro jezero, biser prirode, koje je praktično deo grada.
Tu smo se, mi cure, sada već polako upoznavale, opipavale teren - “konkurenciju”.
No nije bilo takvog pritiska, jer nismo došle samo zbog izbora, već da nešto i saznamo upoznamo i vidimo iz istorije zajednice. Tako sam, kroz razgovore i druženja sa curama, imala priliku da upoznam malo i kulturu Hrvata koji žive u drugim zemljama, gde je bilo neizbežno da poprime neke odlike od naroda sa kojima žive.
Poseta Livnu je bila takođe zanimljiva, obilaskom muzeja franjevačkog samostana Gorica pored Crkve sv. Petra i Pavla na Gorici i kasnijim obilaskom centra Livna.
U Sarajevu smo imali jako lepo organizovan dan koji je započeo obilaskom vrela Bosne gde nas je vodio Dario Glavaš, dok je kasniju posetu Nadbiskupijskom centru za pastoral mladih - Ivan Pavao II (https://www.facebook.com/ncmip/), obilazak Baščarsije i prijem kod nadbiskupa Vinka kardinala Puljića, pripremio don Miroslav Ćavar, župnik župe Stup.
Prijem kod nadbiskupa je za mene bila posebna čast što nas pored svojih obaveza primio i razgovaro sa nama i dao nam prikaz stanja Katoličke crkve i Hrvata u Bosni.
Na kraju, u prostorijama župe Stup (http://zupastup.com/) , smo imali ručak na kojem se jelo tradicionalna hrana ovih krajeva: izvrsna janjetina i čevapi.
I onda sam dan izbora, u petak, pojavila se se malo i trema među nama. Imali smo generalnu probu tokom prepodneva i tu smo se mi cure malo više zbližili. Posle probe smo se vratile u karmel gde su nas dočekale šminkerke i frizerke da nas spreme za izbor koji je sledio u 19.00 u sportskoj dvorani u Tomislavgradu.
E tu, tokom večeri, kada smo se sve pripremile i bile iza scene tu se dalo primetit ko kako doživljava i nosi nošnju. Neki su to doživljavali kao da je to deo njih samih i deo tradicije Hrvata, dok su poneki drukčije to videli. Bilo je malo straha od mogućih pitanja voditelja i brinuli smo o načinu kako ćemo se pretstaviti i izneti nošnju. Ali zato smo se mi sudionice potrudile da ostavimo dobar dojam na sve prisutne pjesmom koju smo pripremali tokom prethodnih dana jer mnoge od nas su imale prvi dodir sa hrvatskim jezikom a na kraju je super ispalo.
I onda kada se žiri povukao da donese odluku, na scenu je stao Miroslav Škoro, koji je podigao atmosferu u dvorani, a nas je nekako opustio tako da se veći deo nas učesnica iza pozornice uhvatio za ruke pa smo opuštene igrale i pjevale zajedno.
- I onda proglašenje pobednice, da li te je iznenadilo?
- Nadala sam se i nisam se nadala, jer mislila sam da će odluka biti ipak pod političkim uticajem, i da će biti izabrane učesnice iz zemalja koje su dalje od Balkana, od Evrope gde nema toliko Hrvata, kao poticaj za širenje kulture, ali eto nije ispalo tako. I to jako mi je drago, ne zato što sam ja izabrana, nego da su to uradili po drugim kriterijumima: po općem izgledu, iznošenju nošnje i lepoti.
Svemu ovome je prethodilo jedno glasanje na FB stranici udruge Stećak gde se glasalo za izbor titule Mis fotogeničnosti, gde je tu svako od nas sakupio određen broj glasova. (https://www.facebook.com/udruga.stecak/app/368392910021259/)
Kada je kao druga pratilja proglašena Noemi Molnar iz Mađarske, Baja, u bunjevačkoj narodnoj nošnji, koja je veoma slična mojoj, onda sam otpisala sebe kao mogućnost za prvu pratilju ili najlepšu.
Za prvu pratilju je proglašena Klara Jamić iz Nemačke, za koju sam ja navijala i bila spremna da to da će ona odneti titulu najlepše.
I onda je usledilo iznenađenje; Šok, šok, šok! - momenat kada su proglasili moje ime. Svi su bili iznenađeni, moja pratnja i sudionice jer niko nije očekivao da ću ja biti ta.
Ja sam bila počastvovana i oduševljena stvarno. Ja sam jako sretna što sam dobila sliku na platnu, upoznala puno mnogih cura i što sam obišla dosta gradova gde nisam bila.
Mnogi su pitali šta je doprinelo mojoj pobedi. Nisam znala šta reči jer ne znam šta izdvojiti od djela nošnje na sebi. Meni se najviše svidelo što sam ja jedinstvena od ostalih natjecateljica, jer ja sam bila u bjeloj boji sa par detalja koji je izdvajaju koje su tipične za Suboticu, a posebno kruna koju sam nosila i koja je svima privukla pažnju, kao i crvene papuče sa zlatnim vezom.
Mogu reći da tokom svog ovog događaja, di god da smo bili, bili smo jako lijepo primljeni, ugošćeni baš kao da smo došli u svoju kuću, u svoju zemlju. I jednostavno bilo je dobro vratiti se svojim korenima.
Da još nešto na kraju da istaknem - Ja sam bila veoma iznenađenja na kojoj razini je ovo bilo organizovano u usporedbi kod nas sa izborom najlipše prelje. Ovde su među promatračima bili sakupljeni političari iz vrha Hrvatske i BiH, između ostali jedan od zamjenika predsjednika Hrvatskog sabora, izaslanik Dragana Čovića, predsjedavajućeg Predsjedništva BiH, nekoliko župana i gradonačelnika.
I naravno ovo mi je bilo zanimljivo i nezaboravno iskustvo i ja se zahvaljujem svojoj pratnji Nadi Sudarević (zadužena za nošnju) i svima koji su glasali za mene i svima koji su bili uz mene ovih dana i pružali mi podršku!
***
1. U prilozima se nalazi detalji sa prijema kod nadbiskupa Vinka Puljića, i proglašenje pobednica revije.
2. Značenje reči "duram" je "trpeti"
3. Naslov intervjua je izveden iz pjesme koje su devojke vježbale tokom priprema za nastup. Videti u prilogu.