Jedna od najuspešnijih aktivnih subotičkih sportista je sigurno i odbojkašica Sanja Malagurski koja je svoju karijeru započela u ŽOK Subotica a nakon toga igrala u nekoliko zemalja. Sanja je u nastupima za seniorsku reprezentaciju Srbije osvojila niz medalja.
Ove sezone naša nacionalna selekcija pruža odlične rezultate a danas ih očekuje početak završnog turnira Gran Prija F6 koji se održava u kineskom gradu Nanđingu. karijeru je započela u ŽOK Subotica a već 2006 godine (sa svojih 16 godina) je karijeru nastavila u inostranstvu u ekipi Hit Nova Gorica (Slovenija). Nastupala je za klubove u Sloveniji, Rumuniji, Poljskoj, dalekom Brazilu i Italiji. Trenutno je novi član ekipe Foppapedreti Iz Bergama (Italija)
Po ostvarenim rezultatima iza tebe je veoma uspešna sezona. Odlična igra reprezentacije na Grand Priju,gde ste izborili učešće na završnom turniru. Koji su tvoji ustisci sa tog takmičenja ?
- Akcija sa reprezentacijom je i ovog leta počela dosta rano, okupile smo se već 1. maja i od tada maltene imale par dana odmora. Iza nas je pre svega uspešan početak, a to je plasman na Svetsko prvenstvo, i zatim Grand prix na kojem se uvek trudimo da igramo što bolje, a koji je sam po sebi važan zbog bodova na svetskoj rang listi. Zbog rasporeda takmičenja koji je "malo bolje raspoređen" ovog leta, na grand prix smo krenuli sa najjačim sastavom i naravno sa najvišim ciljevima. Sva tri vikenda su iza nas, prvi cilj je ispunjen, a to je plasman na final 6. Mogu da kažem da smo dobro odigrale, sa nekim malim oscilacijama, ali ima vremena da se to sve ispravi i dovede na najviši nivo. I naravno velika prednost je što smo zaista igrale sa svih 14 devojaka, i zabeležile dobar rezultat. Sada sledi ono najvažnije i najlepše, a to je borba za medalju. Što se mojih ličnih utisaka tiče, zaista imam samo lepe reči. Ovo je dosta teško takmičenje, ali uz dobar rad i odličnu atmosferu sve nekako lakše ide.
Odigrale ste niz teških utakmica. Da li možeš izdvojiti koja je reprezentativna selekcija bila najteži protivnik na tom takmičenju ?
- Iskreno, teško je izdvojiti samo jednu, jer je ovo takmičenje maltene kao Svetsko prvenstvo, što znači da učestvuju sve najbolje selekcije sveta i turniri su bili izuzetno teški. Sigurno da igranje protiv Brazila ima svoju težinu, kao i Japan koji je po meni najneugodnjja azijska ekipa, zatim iz Evrope tu je Rusija. Konkretno ove godine bih eto izdvojila Japan i Brazil, protiv kojih i imamo izjednačen skor, 1:1 u pobedama/porazima.
Da se malo okrenemo i igrama u klubu. Iza tebe je uspešna sezona u Italiji u kojoj ostaješ i u sledećoj godini.
- Sezona u Italiji je za mene lično bila zaista divna. Jako sam srećna što sam se vratila tamo da igram, važili su, važe i važiće još dugo za jednu od zemalja gde se igra najlepša i najkvalitetnija odbojka. Lepo sam se snašla, dobro igrala i nadam se isto takvom nastavku, pošto se ostajem u Italiji, ali ovaj put u ekipi Foppapedreti Iz Bergama.
Jedna si od retkih odbojkašica sa ovih prostora koja je igrala u Brazilu, koji su tvoji utisci iz zemlje karnevala ?
- Tako je. Sezonu u Brazilu bih jednom rečju okarakterisala kao bajku. Bez preterivanja, imala sam tu sreću da delim teren sa najboljim odbojkašicama Brazila a i sveta, Sheilla, Thaisa, Adenizia, Fabiola i ostale. Perfektni uslovi, uvek pune hale na utakmicama a oni divni, vedri i uvek nasmejani. Sa pravom nose epitet "zemlja odbojke". Imali smo zaista uspešnu sezonu, osvojen je Kup, bile smo nepobedive sve do tog nesrećnog polufinala prvenstva. Osvojile smo prvenstvo Sao Paola i kao kruna bile smo druge na izuzetno važnom svetskom klupskom prvenstvu koje se odigravalo u Cirihu. Uz sve to, kada malo zanemarimo odbojkašku stranu, predivni Rio de Janeiro, Sao Paolo, njihova cuvena feizoada (pasulj), deserti, ... Zaista imam samo najlepše reši i utiske. Bilo bi lepo vratiti se tamo.
Činjenica je da profesionalni sportisti imaju vrlo malo vremena za sebe. Naporne i duge klupske sezone, zatim obaveze sa reprezentacijom, koliko je teško održavati formu i biti stalno na visokom nivou ?
- Sa 16 godina kada sam počela svoju prvu profesionalnu priču, nisam ni sanjala šta me čeka. Međutim sada posle svega, opet bih izabrala isti put. Zaista je teško, kada odabereš da sport u neku ruku bude tvoj posao, sve drugo postaje sporedna stvar. Trpi porodica, prijatelji, ljubav u neku ruku, ali ono što mi je odbojka donela je nešto najlepše naravno uz podršku svih ovih ljudi koje sam nabrojala, sve je lakše. Sezona traje oko 8 meseci, nažalost zbog loših uslova i slabog kvaliteta u našoj zemlji, svi smo odavno u inostranstvu. Pravo iz kluba "slećemo" u reprezentaciju, gde opet imamo dosta obaveza i takmičenja, tako da smo praktično 12 meseci u godini u pogonu i održavamo neku formu. Ako mi se posreći uspem na par dana da skoknem i do mora.
Obaveze profesionalnog sportiste su velike, malo slobodnog vremena, međutim ipak uspevaš da dođeš do Subotice.
- Već sa 16 godina sam otišla od kuće, međutim Subotica je uvek bila i biće moj rodni i najdraži grad. Tu je moje sve, porodica, najdraži prijatelji i uvek se rado vraćam. Obično to bude samo na vikend, međutim tada provedem najlepših 48 sati, napunim baterije i nazad na posao.
Da li pratiš rezultate i aktivnosti subotičkih odbojkaških klubova pte svih ŽOK Subotica, odakle si počela svoje prve korake?
- Naravno, ŽOK Subotica, trener Svirčev, trener Laušev i svi ljudi koji su tada radili sa mnom su zaslužni za sve ovo što sam danas. Iako nemam često priliku, ugrabim koji sat da ih posetim, da im pružim podršku da se malo družimo i treniramo zajedno. Sticajem okolnosti, danas sve vezano za taj klub veoma uspešno vodi jedna od mojih najboljih drugarica Nataša Jančikin. U poslednje vreme smo se malo aktivirale, imale smo neke zajedničke akcije sa klubom i devojčicama koje tamo treniraju.
Video sam te par puta na godišnjim proslavama ŽOK Subotica, gde si odlično prihvaćena od mladih odbojkašica, da li imaš neki savet za njih ?
- Baš kao što sam pomenula malopre, trudim se da pratim što više dešavanja oko kluba i da shodno slobodnom vremenu i boravku u Subotici, učestvujem i njihovim aktivnostima. Presrećna sam što me je Nataša pozvala na nekoliko bitnih okupljanja i proslava, bilo je zaista diivno. Klub sada broji mnogo devojčica, lepo smo se družili, pričali, slikali a naravno i zasladili. Ovom prilikom bih htela ponovo da se zahvalim Nataši, Milici i svakoj devojčici, što su me pozvali, divno me prihvatili i podsetili me koliko je lepo bilo kada sam ja počinjala karijeru, kada sam učila svoje prve odbojkaške korake. Očekujem neka nova druženja,a do tada bih svim tim devojčicama poručila da uživaju u ovom divnom sportu, da se zabavljaju na svakom treningu, ali i da rade ozbiljno i slušaju trenere - rekla je Sanja Malagusrki sa osmehom na licu.
