Ženski fudbalski klub Spartak se sigurno ne može zamisliti bez Violete Slović. Iako je rođena u Kragujevcu, Violeta je „alfa i omega“ na terenu u Subotici gde drži poziciju štopera još od 2010. godine. Naravno, najveći uspesi su joj vezani upravo za Golubice sa kojima ima šest titula državnog prvaka, te pet osvojenih u Kupu Srbije. Iako je fudbal, pogotovo u shvatanju prosečno ljubitelja sporta u Srbiji, muška igra, Violeta, zajedno sa svojim saigračicama, te predrasude itekako razbija.
Kako to u sportu obično i biva, bavljenje sportom počelo je slučajno, prvo kroz dečiju igru, a potom se priča zahuktavala.
- Sa bratom Miletom i ostalim dečacima iz ulice sam igrala fudbal. Potom je fudbal postao aktuelan i u školi, zaigrala sam za školsku ekipu sa kojom sam osvojila opštinsko takmičenje. Bio je to prvi ozbiljniji korak, a potom sam postala članica Ženskog fudbalskog kluba „Una Fortuna“. Moje igre su bile prepoznate i od strane ljudi iz reprezentacije Srbije, stigao je poziv za tim do 19 godina, a ubrzo i poziv da pređem u Ženski fudbalski klub Spartak iz Subotice.
Kako kaže naša sagovornica, bio je to poziv oko koga nije imala mnogo dilema.
- Prihvatila sam ponudu bez razmišljanja. Spartak je imao visoke ambicije, dobar rad, sjajnu organizaciju, kvalitetne pojedince i to je sigurno bio dodatni motiv da zajedno uradimo nešto više. Danas, posle skoro sedam godina provedenih u Spartaku moku ga kažem da sam zaista ponosna na sve što smo osvojili. Svaka titula imala je posebnu draž, sa drugačijim igračkim kadrom u kome je svako odigrao svoju ulogu. Izdvojila bih sezonu 2011/2012. U tom trenutku smo imali veoma kvalitetne igračice, igrale smo zaista prelep fudbal i to mi je nekako ostalo u sećanju.
Dileme oko toga da li je fudbal muški ili ženski sport Violetu nisu mnogo doticale. Sport je sport, a Spartak je bio uspešan u tome što radi.
- Bilo je raznoraznih komentara, ali bi i ti, koji su komentarisali, videli koliko se ozbiljno bavim ovim poslom, pružili su mi veliku podršku. Uopštenu, mislim da se u poslednjih nekoliko godina dosta radi na podizanju ženskog fudbala u Srbiji. Devojčicama, koje zbog godina, još ne mogu da igraju u Super ligi, omogućeno je da se takmiče u Razvojnoj ligi za devojčice do 15 godina. Tim potezom će one moći da napreduju i da se usavršavaju, a pre svega da imaju pristojan broj utakmica u nogama i pre nego što po godinama steknu pravo nastupa u najvišem, rangu. Takođe, dosta toga se promenilo sve oko načina treniranja i sticanja fizičkih i motoričkih sposobnosti. Cela priča oko ženskog fudbala u Srbiji je sada na mnogo višem nivou nego radnije, pa je i brzina napredovanja kod mladih igračica veća. Što se mene tiče, nikada se nisam pokajala što se bavim fudbalom. Sport mi je pružio mnogo lepih stvari u životu, mnogo prijatelja, lepih putovanja...
U karijeri svakog sportiste obavezno dođe do uspona i padova. Nedavno je Violeta Slović morala da dokaže koliko je snažna i kada je van terena.
- U razmaku od mesec dana sam operisala oba kolena. To su jako teške operacije za svakog sportistu, jer iziskuju značajno duži oporavak, ali tu je i niz dilema. Zaista je teško, pre svega psihički, izboriti se sa tim. Prolaze vam kroz glavu mnoge stvari. Koliko god da ste stabilni, ređaju se pitanja „Hoću li moći ikada da igram kao ranije?“ Ima tu i onih koji govore da više ništa neće biti isto kao i pre. I zasita, slažem se sa njima – sada se osećam mnogo bolje. Jedva sam čekala da se vratim na teren i pomognem svojim saigračicama u osvajanju još jedne titule. Kada već govorim o procesu oporavka, ne mogu, a da ne spomenem Zorana Ivanovića, jednog od najboljih trenera sa kojim sam radila. Njegova ljubav i odgovornost prema poslu su neverovatni. Predsednik ŽFK Spartak mi je omogućio najbolje uslove za oporavak, hvala svima iz ŽFK Spartak, dr Ristiću, prijateljima, naravno i porodici. Svi su oni bili uz mene u procesu oporavka.
Violeta se u punoj formi vratila u Spartak ove sezone, čini se u pravi čas, jer je pred Golubicama, čini se, bio najveći izazov. Ipak, mogu da se pohvale da su 2016. godini, boreći se na tri fronta, završile bez poraza.
- Ove godine smo u ŽFK Spartak imali otežane okolnosti. Otišlo nam je šest standardnih igračica iz prve postave. Bilo je teško tada govoriti o sezoni koja je uskoro počinjala i ciljevima. Neposredno pred početak takmičenja stiglo nam je pet pojačanja, sa različitih kontinenata. Dobar rad stručnog štaba, te spoj mladosti i iskustva, doneli su i ove sezone sjajne rezultate. Imamo maksimalan broj bodova, postigli smo veliki broj golova... Bili smo na visini zadatka i kada je bilo najteže. U samo deset dana ekipa je odigrala četiri derbi utakmice, od toga tri na strani. Svi su čekali da se Spartak negde „oklizne“. Nismo se obazirali na njih, radili smo u klubu svi u tišini i dokazali da smo i dalje ono što smo bili – šampioni. Svi u ŽFK Spartak su odradili odličan posao u tom periodu koji je bio možda i presudan za nastavak daljeg takmičenja.
Dok se sprema za proslavu praznika, Violeta ima samo jednu želju, da sve devojke u Spartaku budu zdrave, što će doneti nastavak dobrih igara, konačno i odbranu domaćih titula. A što se ŽFK Spartak tiče, jasno je da je klub iz Subotice učinio mnogo na promociji ženskog fudbala i podizanju kvaliteta.
- Svi koji su proteklih godina bili u Spartaku, na terenu i oko njega, smo mnogo učinili za afirmaciju Kluba, Grada, ali i cele Srbije.
Jasno je da Violeta ima još nekoliko dobrih sezona pred sobom, a nameće se pitanje gde će ih provesti.
- Sebe svakako vidim u nekom klubu iz Švedske, možda i sa Islanda. No, pre nego što od toga bilo šta bude, fokusirana sam na predstojeći period u kome imamo važan zadatak – odbranu duple krune. Nakon toga ću sesti sa ljudima iz ŽFK Spartak, te definitivno doneti odluku o načinu kako ću da nastavim svoju karijeru.
