Lina Gorg i Luise Gilbert, diplomirani inžinjer životne sredine, odnosno budući inžinjer organske poljoprivrede, su dve mlade osobe, u ovom slučaju istraživači, koji se bave održivim razvojem. One su bile odabrani preko ASA programa stažiranja, (koji finansira BMZ - Savezno ministarstvo za ekonomski razvoj i saradnju Nemačke), i stigle su nedavno na Palić, konkretno u J.P. Palić Ludaš.
Rohmann Michell, hidrolog u Park Paliću koji se bavi problematikom sanacije jezera Palić, dogovorio mi je susret sa njima četiri nedelje od njihovog dolaska. Sada su imale već nešto da kažu s obzirom da su sada upoznale materiju, odnosno problematiku zbog koje su došli.
Susreli smo se u prostorijama Parka Palića & Palić Ludaša, 15.09. da bi kratko razgovarali o njihovim utiscima i radu u Palić Ludašu.
Lina kreće da objasni razolge njihovog dolaska:
- Ideja je da vidimo šta se može uraditi sa trskom koja raste u i oko jezera Palić i Ludaš.
Upoređivale smo ovu situaciju sa ostalim parkovima prirode gde znamo šta i kako se radi sa trskom. Na osnovu toga ćemo napraviti jedan predlog koji bi sadržao preporuke o tome šta bi se moglo uraditi i kakvi prednosti bi se mogli dobiti realizacijom tog rešenja.
- I šta se do sada uočili?
- Ima veoma mnogo trske! - kaže Lina uz osmeh koji olakšava početak razgovora i nastavlja:
Uočili smo da postoji problem njenog sakupljanja, i sada je potrebno predložiti dobro organizovanu liniju sečenja trske da se dobije veći efikasnost.
- Da li treba veća mašina?
- Ne! - upada Luise - efikasnost je u pitanju, ali ima dosta specifičnosti pri radu, da li je obala močvarna, da li se radi na vodi jezera. Teško je to seći i složiti. Takođe gaženjem tla može da se uništi biodiverzitet područja.
- Šta dalje?
Lina nastavlja:
- Pitanje je da li je moguće koristi trsku komercijalno. Trenutno kalkulišemo da vidimo kakva je mogućnost da je od njih prave palete za grejanje kojim bi se grejao možda Vizitorski centar ili ovaj objekat ili da se od nje pravi kompost. Ovo su samo neke od ideja koje imamo.
Do sada smo radile na prikupljanju podataka a to znači da smo razgovarale sa dosta ljudi i od svakog pojedinačno dobili informacije koje su nam potrebne da bi imali potpunu sliku o čemu se radi.
Pri tome mi smo malo zatečene sa situacijom ovde jer smo uočili da je mnogo toga tačno definisano i preporučeno šta da se radi ali nije urađeno. Problem je nedostatak novca, tako su nam odgovorili ljudi.
Sada imamo bazu podataka na osnovu koje ćemo da damo predlog ali ne i rešenje, jer svaki predlog ima svoje prednosti i mane. Tako da ćemo o tome pričati sledeći put.
*
A što se tiče utisaka o zemlji, gradu u kojem nisu bili prenet ću samo skraćeno.
Bile su malo skeptične kada su čule da su odabrane za projekat koji će raditi ovde u Srbiji. Ali kada su stigle i videle, sve se promenilo, prijatno su iznenađene našom zemljom i našim gradom i naglasile kako su ljudi veoma ljubazni prema njima pri kontaktima u radu na ovom projektu i uopšte.
