Đerđ Šugar, dipl. ing. tehnologije, direktor resora proizvodnje u JKP Vodovod i kanalizacija Subotice.
Priča o prečišćavanju otpadnih voda na teritoriji opštine Subotica kreće od 1975. godine, kada je sagrađen prvi prečistač. Sagrađen je zbog toga što je početkom 70-ih jezero bilo u lošem stanju, trebalo je da se saniraju vode jezera, i tako je donešena odluka da se izgradi prvi prečistač. Taj prečistač je u to vreme bio moderan, međutim, za današnje potrebe je zastareo. Stari prečistač je sa manjim izmenama funkcionisao sve do 2009. godine. Hidraulički kapacitet je tokom 80-ih godina povećan, a početkom 2003. godine napravljena je i dubinska aeracija, jer je do tada bila moguća samo danas neadekvatna površinska.
Godine 2009. pušten je u rad novi prečistač, odn. rekonstruisan i proširen stari. Povećan mu je hidraulički kapacitet i obnovljena je tehnologija, da bi po današnjim standardima mogao adekvatno da radi. Stari prečistač nije imao tercijarno prečišćavanje, što znači da nije bilo moguće uklanjati azot i fosfor, koji su izvor eutrofizacije (tzv. cvetanja vode) jezera. Azot i fosfor najviše utiču na žive organizme u jezeru. Zato je došlo do zaključka da se rekonstruiše stari prečistač, iz kredita i nekih sredstava donacije, kao što je EU donirala liniju mulja i gasa.
Stari prečistač nije imao tretman mjulja. Tokom prečišćavanja otpadnih voda nastaje vam mulj. On se sastoji od patogenih mikroorganizama i komponenata koje su štetne kako za naše zdravlje, tako i za zdravlje životne sredine. Grad je uzeo kredit i sagrađen je prečistač koji trenutno danas koristimo i koji je u funkciji. Ukupan iznos kredita i donacija bio je oko 18 miliona evra.
Što je uticalo na cenu vode?
Naravno. Ako uzimate kredit od EBRD (Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj) imate i neke obaveze. Jedna od obaveza je bila da se cena vode dovede na nivo koji je EBRD zahtevala. Do 2016. godine je bio rok da se cene dovedu na taj nivo.
A kvalitet?
U suštini, sa rekonstrukcijom, po današnjim zakonima odn. evropskim direktivama, dobili smo MDK, što znači maksimalne dozvoljene koncentracije koje se mogu upuštati u jezero prema evropskim normama. Palić je osetljiv recipijent, tako da su ove norme definisane mnogo rigoroznije nego da se radi o nekoj reci ili manje osetljivom recipijentu. Tu je posebna pažnja usmerena na nutrijente, azot i fosfor. Za azot je 10 mg/l maksimalna dozvoljena koncentracija u ispuštenoj prečišćenoj vodi, a za fosfor 1 mg/l. To je zaista rigorozno, jer drugi prečistači imaju dozvoljeno 2-3 mg/l.
Uspevate li da se držite ovih normativa?
Mi uspevamo da poptuno zadovoljimo MDK, i to ne bilo kako, nego čisto putem bioologije. Najčeše se uklanjanje fosfora vrši hemijskim putem, dodavanjem rastvora gvožđa ili aluminijuma koji vezuju fosfor. Mi to ne radimo, jer bi to značilo dodatno opterećenje gvožđem i aliminijumom u otpadnoj vodi. Mi to radimo isključivo putem biologije, što zahteva veliku stručnost i naravno moderan prečistač koji zna to da uradi.
Šta smo još dobili rekonstrukcijom, unapređenjem prečistača?
Rekonstrukcijom smo dobili proširenje hidraulike. Stari je prečistač mogao je da radi dnevno 25.000 kubika po suvom vremenu, sa maksimumom do nekih 50,000 kubika. To nije dovoljno, jer u našoj kanalizaciji dolazi do spajanja otpadne vode i kišnice. Proširenjem kanalizacione mreže grada, pojavila se potreba za većim kapacitetom za preradu otpadnih voda. Novi prečistač može u suvom vremenu da prečisti 36,000 kubika otpadne vode, a po kišnom vremenu može da prečisti 72,000 kubika na dan. Maksimalan kapacitet prečistača je 108,000 kubika na dan. Međutim, nakon tih 70 hiljada kubika, to je samo mehanički tretman. Po pravilima struke, ako se razblažuje voda sa kišnicom, onda su ulazni parametri ispod propisanih dozvoljenih količina. Mi na prečistaču primamo kompletnu otpadnu vodu, i gledamo da sve bude prerađeno i prečišćeno. To nije moderan pogled, jer kišnicu ne bi trebalo prečišćavati, to je ipak bacanje novca. Ali kod nas su povezani odvodi kanalizacije i atmosferskih voda, to je to što imamo. Sa povećanjem kapaciteta dobili smo i unapeđenje tehnologije, tercijalno prečišćavanje i kompletan tretman mulja.
Kako izgleda kompletan tretman na prečistaču?
Ako gledamo tehnološki proces, sastoji se od sledećih delova: Otpadna voda dolazi na dugu rešetku, sa otvorom od 5cm, gde se odstranjuje grubo smeće. Nakon toga ide na finu rešetku, gde je manji otvor, oko 5mm, i to se radi automatski. Posle toga voda ide na tzv. peskolov, tipa Dorr-Oliver, kružni, koji odstranjuje finije organske frakcije i pesak. Pesak ne naruštava proces prečišćavanja, ali smeta opremi i zbog toga ga moramo odstraniti. Kada smo odstranili sve krupnije čestice nečistoće, voda ide na primarne taložnike, gde se taloži primarni mulj u otpadnoj vodi. Odatle se mulj ispumpava i nosi na tretman mulja, a otpadna voda se preko češljeva preliva u biološki bazen. Tu se dešava suština prečišćavanja. On se sastoji od anaerobnog, anoksi i tzv. nitrifikacionog/denitrifikacionog procesa. Voda se tu zadržava oko 15 sati i tu se prečišćava. U tim bazenima su fakultativni mikroorganizmi, što znači da se već nalaze u otpadnoj vodi, ne treba ih kupovati ili gajiti, a mi im samo stvaramo uslove da se razmnože i odrade nama potreban posao. Te bakterije su u suštini u skupovima, i te skupove zovemo flokule ili pahuljice mulja. Te pahuljice vrše prečišćavanje, zavisno od dela u kojem se nalaze. To su grupe raznovrsnih bakterija, ima ih jako puno, i svaka vrši svoj deo posla. Imamo mikroorganizme koji odstranjuju fosfor, imamo nitrifikacione i denitrifikaicone mikororganizme, koji su zasluženi za odstranjivanje azota. To je dosta kompleksan proces. Ti mikroorganizmi se u suštini hrane otpadnim materijama u vodi. Zato je jako bitno da se u komunalnoj otpadnoj vodi ne dozvoli bilo kakva industrija, da se ne ispušta industrijska voda bez prethodnog prečišćavanja, jer to može da ugrozi mikroorganizme. Anaerobni deo je bez kiseonika, anoksi deo je isto proces bez kiseonika, ali on nije zatvoren, nego otvoren, a nitrifikacioni/denitrifikacioni je deo sa dodavanjem kiseonika u jednom delu. Nakon tog procesa prečišćavanja, imamo vodu zajedno sa ovim muljem, bakterijama, koji zovemo bioaktivan mulj. To potom treba razdvojiti, čemu služe naknadni taložnici, koji su takođe kružni. U njima se na dnu taloži bioaktivni mulj a gore, na češljevima preliva se prečišćena otpadna voda. Da bi proces bio dobar, da bi dalje funkcionisao, jedan deo bioaktivnog mulja treba da vratimo u vodu. Kako se bakterije hrane, razmnožavaju se, i bilo bi ih previše, tako moramo da odstranimo jedan deo bioaktivnog mulja iz sistema. U suštini, to je proces prečišćavanja.
Ostaju nam primarni mulj i bioaktivni mulj koji se vade iz sistema. Obe vrste mulja tretiramo u tzv. anaerobnim digestorima. To je najčešća tehnologija koja se primenjuje na komunalnim ili gradskim prečistačima. U suštini, to su veliki zatvoreni tankovi u koje se ubacuje mulj, tamo se zadržava 20-tak dana, gde se konstantno meša i greje. Proces digestije isto je mikrobiološki. Neke druge vrste bakterija, opet fakultativne (već su u mulju), same se razmnožavaju i rade posao koji nam je potreban. To je kompleksan proces u kojem učestvuje više grupa mikroroganizama, koje koriste mulj kao hranu. Tu hranu tokom 20 dana obrade, i nakon toga mi dobijamo tečni produkt koji nije podložan razgradnji, nema mirise, i najveći broj patogenih organizama je odstranjen. U suštini ih pojedu bakterije. Posle tu tečnost treba malo ugustiti, iz razloga da imamo manji volumen mulja. To je produkt gustine 3,5%, i to ugušćujemo na 20%, da se može odlagati.
Te nus-produkte različite zemlje koriste u različite svrhe. Postoje mnoge vrste tehnologija koje mogu koristiti tu vrstu mulja. Jedna od poznatijih je kompostiranje, nakon čega može na poljoprivredno zemljište. Ako je dobrog kvaliteta, mulj može direktno da se injektira u zemljište, ili se radi neka vrsta bio-fito remedijacije, gde se npr. sade vrbe ili druge biljke u zemljište sa tim muljem. Neke zemlje spaljuju taj otpad. Kod nas ima malo ovakvih prečistača, pa još nije razrađena putanja kojom bi trebalo krenuti. Mi gledamo da to bude kompostiranje ili bio-fito-remedijacija. Spalionice su velike investicije, a treba i strateški jako dobro odrediti gde se postavlja spalionica, jer npr. ovaj jedan prečistač nije dovoljan za spalionicu, da bi to ekonomski bilo isplativo. Mislim da toga neće biti u Srbiji u dogledno vreme. Imamo dosta i poljoprivrenih zemljišta i devastiranih područja na kojima bi se ovo moglo iskoristiti. Treba vršiti ispitivanja, pa videti da li je taj mulj dovoljnog kvaliteta za direktno injektiranje u zemljište.
Slabo je šta ostalo industrije u Subotici. Da li je bilo problema sa industrijskim postrojenjima?
Uvek kažem da mi sad, ako se može to tako definisati, imamo sreću u nesreći da nam je teška industrija uništena. Industrije koje još rade većim delom su prehrambene. Neke imaju pred-tretman i tako ispuštaju tretiranu otpadnu vodu u kanalizaciju, ali ima i starih industrija bez prečistača koje direktno upuštaju vodu u mrežu.
Je l to može neki dogovor da se napravi, da se to reši?
Nije dogovor u pitanju, Zakon reguliše taj tok. Vodovod nema ingerenciju da kontroliše industrijske zagađivače. To radi inspekcija. Ima još jedan problem, jer naše industrije ne rade kontinualno. Mi možemo kroz kanalizacionu mrežu, od 20 kontrola koje napravimo, 1 ili 2 puta da uhvatimo vodu koja nije normalnog komunalnog karaktera. To bi u principu trebalo da utvrđuje inspekcija. Druga stvar, mi možemo na prečistaču, ako primetimo odskakanja parametara, u slučaju havarije, mi možemo na nekoliko sati da zaustavimo prečistač, da se voda razblaži. Ali, kad toksična voda stigne na prečistač, onda je to već prekasno. Mi nemamo gde da vratimo vodu. Mi možemo, ako je suvo vreme, na neko vreme zaustavimo vodu, pa da se to razblaži. To je sve što možemo.
A dešavalo se?
Bilo je, pre više od godinu dana, da smo imali zagađivača koji je uništio nekih 40% biologije. Vi vidite na procesu da nešto nije u redu, a to je već prekasno. Mi smo merili, ali radilo se o nekoj organskoj materiji koja se brzo razgrađuje i nakon dva dana to je nestalo, i institucije koje vrše kontrolu nisu mogle da nađu te materije. Mi smo na mulju primetili da su kiseline bile 20 do 30 puta veće nego što je to normalno. Kažem, to bi trebalo da se radi preventivno. Moraju industrije da imaju pred-tretman, i to treba kontrolisati redovno.
Kako se to radi?
Na primer, industrija koja ima neku proizvodnju, treba da ima tehnološku šemu – projekat. U projektu, na primer, imaš da ti treba 100 kg sirovine, i od toga imaš 1 kg produkta. Na zapadu, u Nemačkoj na primer, inspekcija traži da mu pokažeš ili 100 kg sirovine ili, adekvatno, 1 kg produkta. Ako nemaš, ako ti nešto fali, onda si zagađivač, jer ne možeš da dokažeš šta si radio sa određenom količinom neke materije. Na svu sreću, onda kada smo mi imali havariju na prečistaču, ta organska materija brzo se razgrađivala, i nije načinila neku veću štetu jezeru. Nemamo tešku industriju, ali teški metali mogu da uđu, a oni su toksični i za proces prečišćavanja i za jezero. Nijedan ovakav sistem, ponavljam, nema funkciju zaštite. Kad već uđe nešto toksično, kasno je za reakciju.
Da li je danas voda s prečistača čistija nego u Paliću (npr. na IV sektoru)?
Vidi se na I i II sektoru velika razlika. Vizuelno se vidi da se IV sektor nije mnogo menjao, ali u I i II sektoru imamo veliku promenu. Moglo bi se reći da je voda s prečistača danas čistija nego u IV sektoru, i vizuelno, i po rezultatima. Jasno se vidi da postoji velika razlika između sadašnjeg i starog prečistača, koji nije znao da uklanja nutrijente. Vama jedan prečistač ništa ne vredi ako nemate adekvatan tretman mulja. Ako ne obrađujete mulj, ostane vam materija u mulju. Zato prečistač mora da ima neku vrstu tretmana mulja. Sami radnici kod nas, kao i oni koji dolaze u posetu, vide veliku razliku.
Zašto se kvalitet vode nije popravio u 4. sektoru?
Mislim da se bitno nije menjalo u 4. sektoru, jer to nije do prečišćavanja voda. Naš prečistač prečisti izmedju 10 i 14 miliona kubika vode godišnje, u zavisnosti od količine padavina. Po nekim proračunima, Palić ima oko 10 miliona kubika vode, što znači da naš prečistač godišnje može da upusti vode u volumenu čitavog jezera. Svi su bili mišljenja da će novi prečistač poboljšati 4. sektor, da će menjati kompletno jezero. Kao što vidimo, nije se tako dešavalo, jer ima još mnogo, mnogo faktora koji utiču na stanje vode u 4. sektoru. Mora se izgraditi kanalizaciona mreža. Mora se napraviti, utvrditi zaštitni pojas oko jezera, i u tom pojasu svi moraju biti priključeni ili na kanalizacionu mrežu, ili, ako imaju septičku jamu, da ona bude po pravilima struke, sa hidro-izolacijom - ne sme da ima kontakt sa jezerom. Postoji i uticaj poljoprivrede, erozije, sve se to vidi na 4. sektoru. To uništava obalu jezera, i mora se napraviti zaštitni pojas sa fito-remedijacijom terena.
Ako baš govorimo o tom problemu, najveći problem su pravno-imovinski odnosi, jer na obali jezera imate privatne vlasnike poljoprivrednih zemljišta, i nikom se ne sviđa da mu se oduzme deo zemlje zbog zaštitnog pojasa. To treba rešiti, pa ući u projekat zaštitnog pojasa.
Moglo bi li se možda reći da Palićani najviše kukaju kako im je Palić prljav, a najviše i zagađuju?
Ima nešto u tome. Svaki individualni zagađivač kaže – ja zagađujem samo jako malo. Ali, malo je jezero, plitko, specifično, pa ne može da se izbori sa mnoštvom malih zagađivača. Da ne govorim o nekim turističkim delovima gde se isto zagađuje. Jedan deo problema bio je i zoološki vrt, ali je sad izgrađena kanalizaciona mreža, i oni više nisu zagađivači. Dalje, otpadna voda i kanalizaciona mreža Palića ulivaju se u kanal koji ulazi u Ludoš. To je isto problem koji treba rešiti, jer je Ludoš još pod većom zaštitom nego Palić. Vodovod je pre nekoliko godina napravio projekat da se ta voda prebaci na ovaj prečistač. Kad je rađena rekonstrukcija prečistača, definisano je u projektu da se ovamo uputi i voda sa Palića. Preko KfW donacije bi, u tom aranžmanu, bila rešena izrada pumpne stanice i cevovoda koji bi rešio veliki deo ovih problema.
Da li je prečišćena voda strateški resurs Subotice?
Moglo bi se reći. Ne samo kanalizacija, nego odvođenje i rešavanje podzemnih i atmosferskih voda. To je veliki problem ne samo za grad, nego i opštinu. Mi još imamo u Subotici otvorenih kanala, gde se kanalizaciona voda meša sa atmosferskom i podzemnom vodom. Zadnji deo kolektora nam je 2 km otvorenog kanala. Otvoreni kolektor iz grada na prečistač prolazi preko gradske deponije, onda tu vidimo kompleksnost problema koji treba rešiti. Vidim ja i volju za rešavanjem, i način rešavanja, ali…
Kako bismo individualno, svako svojim naporom, mogli olakšati i poboljšati situaciju?
Moglo bi, pre svega u zaštitnom pojasu, ali i šire. Da se ljudi priključe na kanalizaciju ako mogu. Oni koji imaju septičke jame ili žele da grade, neka rade septičke jame sa hidro-izolacijom. To je danas osnovni zahtev. Naravno, uvek se svodi na finansijska sredstva. Ipak, 2015. godine smatra se poželjnim da grad ima 100% pokrivenost kanalizacionom mrežom. Treba svi da teže ka tome da to bude pokriveno.
Da li je ovo najbolji prečistač u Srbiji?
Po nekim parametrima, što se tiče obaranja fosfora, tu jesmo najbolji. A mislim i da smo mi najkompletniji, jer imamo kompletiran tretman prečišćavanja voda, ali i tretman mulja sa proizvodnjom biogasa, od koga proizvodimo i električnu energiju, kojom pokrivamo deo svojih troškova. U zavisnosti od godišnjeg doba, 30-40% pokrivamo električnu energiju sopstvenom proizvodnjom.
A cene ovih usluga?
Što se cene tiče, to je druga priča. Ja tu ne bih da ulazim. Na zapadu je sve to mnogo skuplje, ali su i zarade drugačije od naših. Kod nas je voda i dalje socijalna kategorija, nije prema tržišnim cenama. Ako pogledate postrojenje, vidite koliko ima opreme, održavanje svega toga zahteva velike finansije. Od 2009. godine radi prečistač kontinualno, bez većih havarija i zastoja. Za to je potreban novac. Nije to samo finansijski skupo, treba vam i adekvatan stručni kadar da bi ovakvo postrojenje davalo rezultate. Možete imati prečistač, ali ako nemate stručni kadar, onda ne možete imati rezultate. Trebalo bi u svakom većem gradu to da se napravi, i tako da funkcioniše.
*
Tekst je (u odnosu na video zapis) prilagođen lakšem čitanju
*
