Šta je uloga odbornika danas a šta je bila nekad?
Pitanje je bilo postavljeno trojici odbornika Skupštine grada.
Odbornik Đula Laslo, slobodni strelac, verovatno najstariji odbornik u Skupštini grada
- Prvi izbori u lokalu su bili 1990. Tada je bilo 67 izbornih jedinica i tada se biralo imenom i prezimenom i tako je bilo do 2000-te godine, Kada je bio promenjen zakon o lokalnoj samoupravi. Posle toga se išlo sa izborima sa listama političkih stranaka.
Znači ranije je bila mnogo veća odgovornost odbornika jer je taj kandidat morao biti građanin Subotice i odgovarao je izbornoj jedinici gde je biran. I uvek su ljudi birali najboljeg. Političke stranke su imale određeni uticaj na to ali ipak je ličnost građana, kandidata za mesto odbornika, odlučivala o tome. I ta odgovornost je doprinosila i ponašanju istog. To se ne bi desilo, kao danas, cirkus. I ne sećam se ni jednog prebega iz jedne stranke u drugu kao što se danas dešava. Da neko uđe u skupštinu sa sedam a danas ima dvadeset sedam ili više odbornika!?
Kod nas nije dostignut taj nivo demokratije i moralna obaveza da odbornik ostane na izabranoj listi. Ovde su lični interesi mnogo veći i ovde se kupuju: odbornici, poslanici itd...
Ispada da je pravni sistem u vreme Miloševića bili mnogo bolji, jer sad partije na vlasti, svojom snagom i uticajem mogu veoma lako izmene sastav skupštine.
Gojko Radić, šef odborničke grupe SNS-a
Ulaskom u demokratiju odbornici su počeli da se bore samo za mjesto iz kog su došli. Generalno oni su predstavnici građana Subotice. Ima slučajeva kad odbornici, kao pojedinci, istupaju u svoje lično ime. Ali ako su odbornici stranaka onda bi morali da zastupaju interese grada. Poneki se pozivaju na mesne zajednice odakle su, što nije nedopustivo, možda je opravdano, ali svi odbornici bi morali zastupati interese grada.
Ovi prelasci..., to je postala praksa kod nas. Na žalost to se počelo pojavljivati i u svetu. A ako to uzme maha, onda je pitanje da li će se to moć zaustaviti za sto godina. Tome bi se moralo naći rešenje. Moraju države, vlade, parlamenti, koji donose zakone da se uozbilje i da nađu način da se tome stane na kraj.
S druge strane i stranke koje dođu na vlast, puno puta se zaobravi šta se htelo i šta se pričalo. Onda se gleda kako očuvati tu moć, što manje kritika, prozivanja.
Moramo svi bit svesni bez opozicije nema države, grada, lokalne samouprave itd.
Na žalost mi u Srbiji nemamo opoziciju. Videt ćemo dalje. Sada i u Subotici mi nemamo opziciju, neku ozbiljnu opoziciju, koja istupa u interesu građana i brani interese građana. A ne da izađu za govornicu za ismijavanje i bukvalno za lične interese ili interese ulice odakle je. Ili recimo da bude popularan. Iziđe i kaže nešto što možda građanima paše, ali se ne veže za interese građana Subotice.
Darko Matić, odbornik Demokratske stranke
Po zakonu o lokalnoj samoupravi uloga odbornika je da dođe na sednicu skupštine i da se samo izjasni da li je protiv nekog predloga ili ne i da o njemu diskutuje.
Odbornici ne učestvuju u pripremanju odluka, to radi gradsko veće na čelu sa gradonačelnikom i to su izabrani donosioci odluka.
Veoma je teško pripremiti amandmane u tom kratkom roku kada mi dobijemo materijal pet dana pre sednice pa onda za dva dana treb sve izčitati, videti koje su mane, tri dana pre ssednice podneti to kao predlog za izmenu određenih tačaka ili možda skidanje sa dnevnog reda.
Uloga odbornika u ovom slučaju ne može da bude veća.
Postavlja se sada pitanje na koji način su oni izabrani?
Da li su oni stvarno predstavnici svojih stranaka i ko ih je izabrao, da li su ih izabrali građani ili su zahvaljujući iz ko zna kojih razloga bili pri vrhu na na listi stranke i tako dospeli u skupštinu. I onda se to tako tokom mandata u skupštini ogleda.
Mislim da bi bilo dobro za građane, evo za primer Subotice, da ako ima 67 odbornika da se podeli na 67 izbornih jedinica i da ljudi glasaju za svog komšiju koji će onda tačno znati šta ovde treba da diskutuje i šta treba da traži od donosioca odluke.
O ovom trenutku odbornik to ne predstavlja, već svoju stranku. Neki su promenili mnogo stranaka tako da i oni sami ne znaju otprilike gde su. A onda u situaciji kada se donosi nešto jako važno, kao recimo danas, onda je pitanje na osnovu čega su oni glasali ZA, pošto materijal verovatno nisu pročitali.
***
Možda zaključak...
Biti odbornik u ovo vreme, vreme kada je do posla veoma teško doći, pokazalo se kao važan “posao” za odabrane na izbornoj listi stranaka. Takvo je vreme. S druge strane to je i mogućnost za one koji umeju a i znaju svoj posao da napreduju na lestvici “uspeha”-pozicije zahvaljujući pripadnosti uvek partiji koja je na vlasti ili bar u koaliciji, jer takvi kadrovi su još traženiji, nisu samo brojka. Tako da se ne moramo čuditi što odbornici, poslanici menjaju politčke partije, menjaju stavove. U tome smislu poličke partije služe njima.
O tehnici izbora će se uskoro morati progovoriti. Nije slučajno što najstariji i možda najmlađi odbornik govore gotovo isto, a drugi odbornik iz vlasti traži opoziciju.