Posle predavanja koje je održao u Subotici na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera ( pogledati ovde ) zamolio sam profesora za kraći intervju na koji se on rado odazvao.
Kakva je Amerika realno?
Amerika je jedan veoma kompleksan pojam. Nama, koji ne živom tamo, teško je da shvatimo svu kompleksnost Amerike.
Amerika ima puno lica i puno slojeva, ali ono što se dešava u zadnje vreme je svođenje tih lica na dva: bogate i siromašne. U Americi počinje jedno jako opasno raslojavanje, topljenje srednjeg staleža i padanje istog u siromaštvo, i jedno neverovatno bogaćenje, faktički pet procenta ljudi.
To može da dovede Ameriku do građanskog rata. U Americi se stanje između bogatih i siromašnih zateže sve više i ono se nekako poklapa sa belima i onima koji nisu beli; hispanika, crnaca i ostalih.
Situacija je dosta teška, tenzije rastu i teško je predvideti u kom će to pravcu ići, ali ja mislim da će tenzije nastaviti da se razvijaju još sledećih deset godina.
Do čega će to dovesti ja se ne usuđujem prognozirati jer se nadam da neće dovesti do građanskog rata.
Tema oko oružja u Americi je uvek aktuelna naročito sada posle nedavne serije u bistava. Vaš stav mogu da pretpostavim kakav je (posle predanja) ali to je očigledno jako velika bitka oko toga.
Jeste. Tradicionalisti, konzervativci i republikanci asociraju Ameriku sa slobodama svih vrsta, uključujući da se nosi i upotrebljava oružje. Oni insistiraju na nekim ustavnim odredbama koja datiraju još iz početaka Amerike kada je ona bila jedan “divlji zapad” i kada je takvo nošenje i posedovanja oružja imalo više smisla i neko istorijsko opravdanje.
Međutim vremena su se promenila a mi i dalje nastavljamo da se ponašamo kao da smo na divljem zapadu.
U Americi svake godine strada 31000 stanovnika kao rezultat oružanih sukoba, ili slučajnih nesreća kada se neko dete igra oružjem i usmrti ono drugo. To je više stradalih nego u saobraćajnim nesrećama u Americi. Kao što znate u Americi se desi bar jednom mesečno tragedija u nekoj školi, američkom univerzitetu.
Mađutim tradicionalisti i dalje drže čvrsto pozicije da nije izvesno da će doći do bilo kakve kontrole ili rigoroznije kontrole oko toga ko može da poseduje oružje u neko dogledno vreme.
Kada ste otišli u Ameriku odavde i kada ste je zatekli da li to bi što ste očekivali?
Amerika je puna iznanađenja. Ja sam imao određene predstave ali u mnogo čemu sam se prevario. Mediji ne daju realnu sliku o Americi. U medijima vidimo jednu iskrivljenu sliku, odnosno dve ekstremne slike.
Po jednoj su maltene sve ulice popločane zlatom i svi su puni bogatstva i sve je med i mleko. A u drugoj, to su crnačka geta puna naoružanih i drogiranih ljudi koji se nemilosrdno ubijaju i gde vam život stalno preti. Realni život nije ni na jednom od ti ekstrema.
Kako se Srbija vidi iz Amerike?
U Americi se ne zna puno o Srbiji. Nikad se nije ni znalo, niti se zna danas, niti je Americi puno stalo do Srbije.
Za Ameriku je Srbija suviše mali igrač na svetskim prostorima. Kada sam ja otišao u Ameriku 1986 g. čak ni većina mojih profesora nije znala gde je tadašnja Jugoslavija.
Nažalost mi smo postali deo njihove svesti u devedesetim godinama za vreme naših razaranja i posebno za vreme NATO bombardovanja. Posle toga opet pada interes za Srbiju i zemlje Balkanskog regiona. Većina Amerikanaca nije ni čula za Kosovo što je nama nepojmljivo jer nam to Kosovo zagorčava život na mnoge načine i mi optužujemo Ameriku za bezuslovnu podršku Kosovu bez obzira šta to Kosovo čini i kojim načinom dolazi do nezavisnosti. Međutim za većinu Amerikanaca to nije pojam sa kojim su oni upoznati.
Kako gledate na stanje medija kod nas?
Mislim da je stanje medija katastrofalno. Katastrofalno se stanje medija svugde, ali u Srbiji je užasno. I to je slučaj i u Hrvatskoj i drugim balkanskim zemljama. Da su se mediji srozali na...
Ja ne znam da li je mogući još niži nivo od onoga šta je danas. Pogledajte šta nam dominira televizorom i onda pustite decu, ako smete, da gledate Farmu ili Velikog brata. To je skandalozno. Medije se sastoje u skandalima, negativnostima, u grubostima…
Tako da je gotovo možda jedino rešenje zatvoriti sve medije ili dovesti do nekih radikalnih mera i standarda jer ovo je prosto neizdrživo. Čak i nivo štampe, čak i Politike, koja je ipak najugledniji list, je znatno niži od onoga što je bio pre dvadeset godina i definitivno pre četrdeset godina.
U našoj maloj sredini ( Subotica ) imamo mešovito stanovništvo, nacije, četiri religije ovde. Vi imate pozitivan pogleda ekumenizam. Da li se to može iskoristiti u pozitivnom smeru?
To se može i mora. Pošto je to što nam je zajedničko, kao što nam je i ljudskost zajednička.
Znači moramo naći načina, pre svega da naučimo nešto o tim drugim religijama, da ih poštujemo, da uvidimo njihove dobre strane a da se ne sećamo samo loših istorijskih primera.
Moramo da učimo decu u školama o islamu, o hrišćanstvu u njenim različtim varijantama i moramo da shvatimo da nam je jedina budućnost da živo zajedno. Da su etnički čiste zajednice nepoželjne i nemoguće.
