Mihajlo Skenderović, organizator iz UG “Stopa” govori u ilustrovanom prilogu o nastanku i aktivnosti dotične udruge na očuvanju: jezika, identiteta, duhovnosti i tradicije hrvatske zajednice, sročeno - Letnja škola jezika kulture i duhovnosti.
Razgovor je vođen tokom večeri u Prvić Luci, 13.08.2015.
U video prilogu je celina intervjua, dok su u nastavku hronološki delovi priče.
***
- Kako je to počelo da ti organizuješ ovakva putovanja po Hrvatskoj?
- Po upisu svoje ćerke u školu na hrvatskom jeziku uočio sam na roditeljskom sastanku da ne poznajem ostale roditelje, jesta da sam bio nešto stariji, ali mi je smetalo to da mi imamo isti cilj da upisujemo decu na hrvatski a da se ne poznajemo. Znao sam samo Grgu Tikvickog i ja kažem njemu da mi uradimo nešto: Ti imaš dobar salaš sređen, ja se malo razumem u kujnu, napravit ćemo tamo kotlić, roštilj, neko druženje. I tako je to počelo kod njega na salašu.
I tako smo postali jedna zajednica koja komunicira pozitivno i tu su se održavali susreti, proslave, rođendani…
I onda je učiteljica pomislila da bi bi bilo lipo da idemo na more!
I tako ja idem ulicom kad me jedan zaustavi i kaže: - O kako mi je drago što ćemo ić na more.
Pa reko i meni je drago što ćete ići - ne znajući da oni misle da ću ja tu raditi nešto.
Da, ali s tobom!
Sa mnom? Pa ja ne znam da ću ići na more?!
Pa učiteljica je rekla da nas ti vodiš na more?
I ja nazovem Anu, znali smo de od ranije, i pitam pa šta ti to pričaš da ćemo ić na more?
Pa ja sam mislila da bi to bilo lipo.
Pa i ja mislim ali nije to baš tako, kako ću ja organizovati grupu, roditelje, dice jer u pitanju su isključivo obitelji. Bilo nas je tu šezdeset, sedamdeset koji mogu ići. Rekoh, ma daj, nema tu nikakve šanse…
A ja sam se tako radovala tome…
Bio je tu već kraj školske godine i tu se desilo nešto vrlo čudno potom kada sam bio u Zagrebu. Šetajući Kaptolom, meni neko iza leđa - Davno sam te vidio, di si, šta si? - kad ono moj prijatelj, pater Zlatko Špehar.
Šta je s tobom? Kakve te brige muče?
Nikakve.
Ma daj, valda te toliko poznajem da znam da te nešto muči. Ajmo na kavu…
I tako mi sednemo na kavu i kažem mu za problem…
Pa to je rešeno - kaže on.
Kako je rešeno?
On uze telefon i nazove časnu Tomasinu - Tu imam jednog prijatelja, trebaš ih primiti, evo tebi njega pa se vi dogovorite - i da meni telefon da govorim.
A ja niti znam ko je, niti šta je… ali sve se mi dovorimo za terimin itd…
I ja se vratio u Suboticu i kažem Ani - Uslišio ti je Bog molitve! Ići ćemo na more.
...
I bi tako. Zlatko Špehar je za prvi puta obezbedio sva sredstva i prevoz do destinacije.
Potom se priča nastavila razvijati kroz saznanje da se dica druže, kako su roditelji zadovoljni…
I tako jednom prilikom vozeći jednog karmelićanina iz Sombora ja ga pitam, di je?
A on kaže - Na Krku.
Pa odakle karmelićani na Krku?!
Kupili smo neko odmaralište - i on objasni gde je to.
Ma daj, to je Zorkino odmaralište, ja sam bio tamo!? I u šali nastavim - Pa ne može to tako vi ste to kupili za male pare a mi koji smo to gradili, uložili naš dinar, mi od toga nemamo ništa!
Pa šta ti misliš?
Pa mogli bi barem da odemo ponekad na more.
Pa možemo o tome razgovarati..
I mi tako dobijemo Krk - osmehne se Mića.
Tako da mi od 2007. godine do danas funkcionišemo, od tada smo bili na Velom Lošinju, Krku, Zaostrogu, i onda ovde u Prvić Luku (Šibensko područje) u samostanu smo evo već šesta godina, a jedna grupa je bila na Cresu.
- Nije bilo nikakvih problema do sada?
- U organizacionom pogledu nije bilo nikakvih problema. Jer smo to napravili ako se može reći savršeno: od osiguranja, pokriveno sa pratnjom nastavnika, doktora i po mom dubokom uverenju Božijom providnošću. Potvrdu za to je da kada su se pojavili problemi, recimo prošle godine, kada je jednom dečku stalo srce i to je bilo pitanje da li će ostati živ. Kako ga prebaciti do Šibenika, do bolnice? Sve se tako zgodilo da smo dobili priznanje iz bolnice!
U momentu kada je dečko pao, dok nije bio u bolničkom krevetu Šibeniku, prošlo je 16 minuta!
- 16 minuta?!
- 16. Sve se potrefilo. Bio sam ja tu. Doktorica je bila tu. Don Božo (upravitelj samostana) je bio tu. Brzi gliser, koji inače ide tamo vamo, bio je tu. Hitna pomoć nas je čekala u luci u Šibeniku.
To je jedan dokaz da Božija providnost bila prisutna.
Inače ovo mi nazivamo - Letnja škola jezika kulture i duhovnosti i komletan program je zasnovan na tome. Tu se provode radionice, upoznavanje kulturne znamenitosti područja gde smo, teritorije matične domovine i na taj način ispunjavamo ono što smo zacrtali.
...
ostatak u video prilogu.
