Petar Mitrić, selektor programa predstojećeg XXI Festivala evropskog filma na Paliću (www.palicfilmfestival.com) odgovara na pitanja o, dakako, festivalu, filmu, filmovima, maloj ili velikoj Evropi i, konačno, onome što nećemo videti na festivalu.
Darko: Sad, kad festival konačno ima novog selektora, hoćemo li najzad gledati u svet široko otvorenih očiju, ili će i dalje na programu biti sitnih buržujskih drama?
Petar: Biće sitnih buržujskih drama.
Darko: Rekao si da treba videti Belog Boga (pasje apokalipse)... Kako je uopšte Mudruco uspeo da snimi ovaj film, i zašto ga mi nismo snimili nego upravo neko drugi?
Petar: Mi obično dođemo kasno, a kad dođemo ostanemo dugo. Posle nam treba vremena da dođemo sebi ujutru.
Darko: Dobro si upoznat sa nastankom i životom "Čudne šume" Sabolča Tolnajia. Za koje stablo se ti hvataš u čudnoj šumi, i ima li, za stare i umorne, koji panj da se na njega sedne?
Petar: "Čudna šuma" je sjajan film. On je jedinstven jer ne funkcioniše na nivou dopadljivosti. Danas svi imamo stav koji se zasniva na "sviđa mi se, ili ne". Vrlo smo površni. Tolnaijev film budi razmišljanje i potpuno sam siguran da će ga neko otkriti za desetak godina i slatko se naslađivati. Kao što se desilo sa njegovim prvim filmom Nyári Mozi.
Darko: Sećaš li se, slučajno, onog filma, kad je glavni junak šampion sela u ispijanju vina, i svaki dan mu dolaze izazivači, da ga skinu sa trona. Mora da se, na eks, ispije nekakav rog vina, od bar 12 oka... Je l to gruzijski film ili nešto drugo?
Petar: Mislim da je to neki Taras Buljba. Liči na donske Kozake. Sa Jul Brinerom je, tako da sigurno nije gruzijski. Tako valjda postaneš Ataman, vođa. Danas to ide lakše. Mislim da bismo se ti i ja dobro kotirali u tom arhaičnom nadmetanju. U ovom savremenom ne.
Darko: Bio si u ruskim stepama. Šta se tamo gleda?
Petar: Uf, bilo je zanimljivo. Bio sam u Rostovu i u nuklearnom gradu Volgodonjsku. Na putu između dva grada satima putuješ donskim stepama. Sećam se momenta kada su me mamurnog probudili u šest ujutru da me vode u selo Stanica Romanovskaja, odakle potiče carska porodica. Bilo je sjajno što smo nakon par sati putovanja kombijem donskim stepama skrenuli sa puta i prišli nekim barakama. Iz baraka je izletelo desetak besnih pasa spremnih da nas raskomadaju. Dok su psi kidisali na nas neko od saputnika je pun pijeteta izgovorio: "Pjotr, eta Don". I stvarno, na par metara iza mene stajala je ogromna reka zelenkaste boje Palića.
A šta se gleda? U Volgodonjsku sam obišao bioskop, zapravo multipleks. Kod njih postoje ruski lanci multipleksa. Ovaj se zvao "Komsomolec" i potpuno su identični američkim multipleksima. Tada je bio aktuelan Staljingrad 3D koji je oborio sve rekorde Avatara i Titanika.
Darko: Mogu li ruski ili turski filmovi biti deo evropskog filma, ili je sve to samo prozirno licemerje koje se, kao, ne vidi u mraku bioskopske sale?
Petar: Postoji termin Le Grand Europe, Greater Europe ili Šira Evropa. UEFA funkcioniše po tim principima. Nije samo do Urala. Imamo i Kazahstanski film u programu Paralele i sudari. Šta sa Izraelom? Palestinskim teritorijama? Sovjetska kinematografija je važila za evropsku kinematografiju. Teško je to razlučiti.
Darko: Postoje li još nacionalne kinematografije (u smislu češka komedija, partizanski film...) ili je sve to danas isto?
Petar: Verovatno da, ali se gledaju većinom samo u svojim zemljama. Kod nas je to "domaći film". Imao sam situaciju da sa jednim Japancem gledam premijeru neke francuske komedije u Francuskoj. Bila je puna sala i publika je vrištala od smeha. Ja i Kojo Jamašita smo s vremena na vreme razmenjivali zbunjene poglede, ali nam ništa nije bilo jasno. Iz pristojnosti (njegove) smo odgledali film do kraja. Postoje ti zatvoreni, nacionalni filmovi svuda. Naš Šotra je za to car.
Darko: Zašto Eduard Salijer (dobitnik nagrade Underground Spirit)? Postoje li underground reklame?
Petar: Luis Lopez Carasco reditelj filma EL FUTURO na programu Mladi duh Evrope ponekad raznosi pice kako bi zaradio neki novac. Tako Edouard Salier pravi reklame. Kada pravi film, da sve od sebe i zaokruži ideju. Nagradu Underground Spirit dobija za kratke filmove koje je snimio. Vrlo ih je malo, samo četiri. Gledao si ih sve na Paliću. Evo jednog na netu https://vimeo.com/17100916
Darko: Šta još ne smemo propustiti?
Petar: Grizi svoje kosti / Mange tes morts, francuski film u takmičarskom programu. Reditelj je Jean Charles Hue. Opasan film za opasne tipove. Tebi bi se svideo. Priča o mojoj smrti / Historia del a meva mort, autor je Albert Serra. Izraelsko palestinski u Mladi duh Evrope. To su sve kurioziteti i treba ih pogledati, ako želite da zagrebete površinu.
Darko: Šta treba obavezno propustiti?
Petar: Sitne buržujske drame.
Darko: Koji film bi voleo da si mogao da prikažeš na festivalu, ali iz ovih ili onih razloga nisi mogao?
Petar: Postoji sjajan crnogorski režiser i zove se Ivan Salatić. Nedavno je završio Akademiju i prave izvanredne filmove. Pre koji dan je snimio izvanredan film ZAKLONI, ali sada mora da čeka neki veliki festival za premijeru ( https://www.youtube.com/watch?v=1woMEExMZXg ). Isto je i sa švedskim PUSSY HAVE THE POWER, koji još nije imao svetsku premijeru https://vimeo.com/80909267. Ostalo je tu. Žalim za koncertom grupe SUICIDE, jer realno nema novca. Iako bi bilo na prijateljskim osnovama. Underground vezama. Ovako su zvučali krajem sedamdesetih https://www.youtube.com/watch?v=1woMEExMZXg
