Iz pravca Bajmoka frontalno su nadolazili tamni oblaci, dok je nad gradom bio sunčan, ali prohladan dan za ovo doba godine. Ušao sam u vozilo komunalne policije koje je krenulo na adresu u MZ Novo selo. Pokupili su me kod “Borova” oko 10.00. Adresa je bila na Bajskom putu.
Ovaj susret bio je dogovoren par dana ranije sa sekretarom sekretarijata inspekcije, Kampel Lajošem. Ideja mi je bila da jednom prilikom, u “slučajno” odabranom danu, ispratim prepodnevne obaveze jedne patrole. Odabrali su mi utorak, 24.06.
Sezonska problematika je bila u pitanju ovog puta, neodržavanje zelene površine na par lokacija. Tandem, Nikola Santrač i Brankica Obradović, iz iskustva su već pretpostavljali šta je uzrok tome - staro domaćinstvo.
Zarastao “park” ispred kuće na uzdignutom placu, bio mi je znak da smo stigli na adresu. Stara varena metalna ograda od ofarbane armature i cevi, iz vremena od pre devedesetih. U dvorištu, ispred kuće zelenilo, prošarano stabljikama paradajza, dva psa se oglasila, i njuškajući mirno prišla ogradi. Posle minute, pojavila se krupnija starija žena, polako se krećući ka betonskim stepenicama koje se spuštaju do kapije ispred koje mi stojimo i čekamo. Ja, po strani, malo udaljen.
- Dobar dan - pridošli ljubazno pozdravljaju gospođu, dok žena uzvraća lomeći malo jezik - tiho se pridružujem pozdravu.
- Nemojte silaziti, gospođo - Nikola uočava problem kretanja domaćice - Ne morate silaziti.
- En meg, ne razumeš serb...
- Jo, okor mondom mođorul - sa osmehom se uspostavlja kontakt.
- No, jo…
- Komunališ rendoršeg vođok, eđedul evite?...
Otprilike sam razumeo da je Nikola pokušao da dođe do saznanja zašto se ne održava travanjak ispred kuće. Pojavio se i gospodin, sličnih karakteristika, kojem se Santrač izvinio što smetaju i postavio ista pitanja. Plaćaju sve obaveze prema gradu, kaže gosodin, ali ovo ne mogu sami da rešavaju - deca su im od ujutro do večeri na poslu, obavezama itd.
Ispostavilo se da je pretpostavka bila tačna - nema ko da uradi. Nikola se zahvaljuje i pozdravlja - Minden jot.
Odlazimo do sledećeg slučaja u istoj ulici, nešto niže. Na potezanje zvonca se oglašava pas - pojavljuje se domaćin.
- Dobar dan, komunalna policija
- Samo ključ da donesem...
- Ne, ne morate otvarati - razgovor se nastavlja, preko niske metalne ukrasne ograde, licem u lice - Recite mi ovo ispred.., kad ste planirali kositi?
- Ja sam bolesan, kada me popuste leđa, nastavit ću. Vidite da sam počeo - pokazuje rukom na deo travnjaka koji je pokošen sa ostacima osušene trave.
- Ja bih vas zamolio - završava Nikola.
Dogovor je postignut. Branka zapisuje podatke.
Ide se u MZ Novo selo, prolazimo pored napuštenog opštinskog objekta trošarine na Bajskom putu koja je sama po sebi komunalni problem. Zarasla, prozori sa okvirima odneti, polako su načeti i zidovi ograde.
- Skupljaju se narkomani - komentariše Branka.
- Šta se dešava ako se u napuštenu kuću naseli neko?
- Mi tu ne možemo ništa. To je za policiju.
- A ako vas zovu?
- Mi to prosledimo policiji.
Vozimo se Gajevom ulicom, jednom od najširih ulica u gradu. Velike površine ispred svake kuće su pokošene. Nije to ni jednostavno a ni jeftino održavati. Razmišljam kako stanovnici blokova, recimo Prozivke, Radijalca, centra grada, ni ne misle o ovakvim obavezama. Čak negde neki bacaju smeće kroz prozor, pa gde padne.
Svraća se do MZ-a. Andreu, sekretaricu MZ Novo Selo, brifuju o situaciji šta je urađeno, prekontrolisano i dogovaraju za dalje. Prethodni slučaj problematike košenja strave će preuzeti MZ i rešiti.
Vozimo se...
- Sa čime se sada najviše susrećete ovih dana?
- Košenje trave i psi lutalice.
- Azil još ne radi?
- Veterinarska inspekcija im je zabranila smeštaj pasa.
- Sada ne mogu više da hvataju pse lutalice, jer nema gde da se smeste. A ljudi nas zovu jer znaju da smo mi to radili u saradnji sa šinterima. Mi javimo prihvatilištu, oni iziđu, itd. Ako pas ima čip, očita se, nađe vlasnik i pozove se isti. Jako ih ima mnogo oko škola. Deca ih hrane. Imali smo par puta intervenciju u dvorištu škole - govori Branka - sada možemo samo slikati zatečeno stanje.
Počela je kiša…
Stižemo do Radijalca, na poziciju iza dva najviša tornja na aleji, prostorija bivše hemijske čistione Zora. Jedna od tužnijih pozicija u našem gradu što se tiče privatizacije manjih društvenih firmi. Ulaz u prostorije bio je blokiran rešetkom ali sada je razvaljena i može se ući.
- Ovde ima smisla da dolaze beskućnici, bar ne pada kiša - vičem Nikoli koji je ostao dole, dok pažljivo gazim po stepenicama prepunog rasutog razbijenog stakla i smeća.
- Mi ne ulazimo u objekat, ali on je problem zbog dece koja dolaze ovde i mogu da se povrede. Objekat je privatni, a plac okolo gradski.
- Evo, vidiš, čovek je ložio vatru - komentarišem gledajući u improvizovano ložište sa ogorelim parčadima drveta i udimljenim zidom na poluspratu. Desno od toga, prostorija bez vrata, očigledno bivši WC, shvatam da je još u upotrebi po gomilicama na podu. Pogled na levo i stajem, ne idem dalje, i ne govorim više. Opet nema vrata, ali se vidi fotelja od pruća sa uredno stavljenim jastukom i parom složenih japanki ispred. Neko je sebi ovde načinio prebivalište.
Silazim na prstima.
- Što se tiče noćnog dežurstva, radimo po prijavama građana. Obično je u pitanju problem radnog vremena lokala. Lokali koji su u sklopu stambenog objekta rade do 23.00 preko nedelje, a vikendom, petkon i subotom, do 24.00. Lokali koji nisu u sklopu stambenog objekta, rade preko nedelje do 24.00 a vikendom do 02.00. Dok noćni klubovi rade od 21.00 do 04.00. To su, recimo, Galija i Gentlemen's pub. Takođe, objekti koji imaju smeštaj i prenoćište, imaju neograničeno vreme - saputnici se prepliću u opisu - Prijave su zbog buke, ne samo kod klubova. Svaka prijava se beleži. Ne možemo intervenisati, inače mi nemamo odgovarajuće uređaje za merenje buke. Na fin način se obratimo, mnogi prihvate i smanje zvuk. Kada je akcija, onda se ide sa inspektorima i meri se buka, uglavnom kod prvog najbližeg stambenog objekta.
- Buka je problematična jer se tu meša u nekom momentu nadležnost komunalaca odnosno policije. Često kada se zove dobije se odgovor - Zovite policiju i obrnuto. Prebacujete problem jedni na druge? - komentarišem.
- E, sada, i tuča je buka. A to je remećenje javnog reda i mira, i onda je to za policiju - komentariše Branka. Santrač dodaje - Buka jeste remećenje javnog rada i mira, i nadležnost je policije, ali buka kao jačina zvuka je u nadležnosti inspektora za zaštitu životne sredine. Dozovljeni nivo je 65 decibela danju, a noću 55.
- Šta je sa klimama ili zvukovima koji su konstantni, tihi ali iritirajući?
- Isto je to resor, nadležnost, inspektora za zaštitu životne sredine. Imamo sada jednu prijavu kod Gerontološkog centra da je montirana klima, kaže prijava - non-stop radi. Mi pravimo službenu belešku o tome, a to je posao za inspektore za zaštitu životne sredine: Kseniju Erdeg, Čordaš Roberta i Suzanu Dulić.
- Koji je vremenski period od prijave do izlaska?
- To zavisi, mi isti dan predajemo beleške, ali kada je hitno, onda ih odmah zovemo telefonom, kao i ostale inspektore. Komunalni inspektor izdaje rešenje...
Vozimo se…
- Što se tiče učestalosti šta su vam najčešće intervencije? - pitam Branku.
- To je uglavnom sezonski, ali sada su psi lutalice najviše, zato što je u pitanju bezbednost građana. Onda je tu aktuelno košenje trave, dolazi ambrozija, a zimi ledenice, sneg…
- Građevinski materijal ispred kuće?
- Maksimalno 48 sati. Preko toga mora se tražiti zakup po m2. Tu tolerišemo ponekad, kada se vidi da se radi nešto…
- Pauk?
- To radimo sa komunalnim inspektorima. Naše je kada ljudi parkiraju na trotoar, zelenu površinu. No, tu ponekada ima nedefinisanih površina, naročito oko kontejnera za smeće. Parking mesta za invalide redovno kontrolišemo.
Idemo prema Paliću. Dolazi gradonačelnik u obilazak i kontrolu radova na čišćenju obale od nelegalnih objekata. Dobili su poziv da budu tamo.
- Dosta ima i komšijskih problema, koji godinama traju, pa nas ljudi zovu. Tu dajemo savet u kom pravcu da nađu rešenje: oko međe, pevac kukuriče, pas laje, ali tu ne možemo ništa, osim ukoliko se ustanovi da je pas zlostavljan. Noću ima dosta poziva, ljudi ne mogu da spavaju pa nas zovu. Ima interesantnih poziva. Recimo, zvala žena i kaže - Komšija redovno, kada izlazi iz kuće, ide desno, a danas je skrenuo levo! Šta mislite da li to znači nešto za mene?
- Neko prosto nazove, i na kraju zahvali što smo ga salušali - dodaje Branka.
- Kako ste vi podeljeni, na grupe?
- Pa, po sektorima. Prvi sektor je centar grada, i onda svako ima vođu sektora. Nikola je vođa prvog sektora. Drugi sektor je Prozivka, a treći Palić. Imamo i pešačke patrole, obično kontrolišu letnje bašte, nelegalnu prodaju, radno vreme. Ponekad uočimo neizdavanje fiskalnih računa, ali za to nismo nadležni, samo prosledimo informaciju na odgovarajuće mesto - dodaje Nikola.
- Fiskalnih?
- Pa, kada proveravamo radno vreme, tražimo izvod iz APR-a, da bi napravili zapisnik. Ako čovek kaže da mu nije tu, onda tražimo fiskalni račun jer ti podaci su i tamo. Onda on kaže - ne radi nam aparat. I to tako, u jednom slučaju, dve godine…
- Sve detalje koje primetimo oko saobraćaja beležimo i prosleđujemo, saobraćajne znakove, rupe na putu - Branka nastavlja opis radova.
Kiša je prestala. Stižemo do parkinga kod Veslačkog kluba. Tu je već Lajoš Kampel, razgovara sa Pap Arpadom iz Veslačkog kluba. Pomerili su ogradu koja je godinama sprečavala šetnju obalom jezera od Muškog štranda do Peščane plaže.
- Baš me interesuje, ajde da vidimo - skrećemo ka mini golf terenu, i vidimo da terena više nema. Samo gomilice lomljenog crvenog betona sa armaturom.
Džas, čovek koji je imao “pravo” na ovo parče obale uz ogradu Veslačkog kruga sa pomoćnikom vadi i beton iz staza za golf. Čisti površinu, ako on ne uradi uradiće to neko drugi i biće mu ispostavljen račun. Računa čovek da je bolje sam da skloni.
- Kakva je ovde situacija, Džas? - Ti si ovde dobio…? - Nikola i Branka su pored nas, slušaju.
- Saglasnost.
- Saglasnost, da napraviš svojevremeno ovo, pretpostavljam od Miljkovića?
- Jeste i onda sam otišao u SOFKU kod mog profesora Jovana da vidim šta da napravimo. Da li imaju neki projekat da uradimo? Kaže on - nemaju ništa. Otišao sam u projektni biro u Petra Drapšina, Gomboški sokak - kažu - oni to ne rade. Otišao sam kod pokojnog Duška, arhitekta, visoki sedi, ni on nije imao projekat. Valika iz Starsa kaže ona ne zna oko toga. Na kraju, otišao sam na internet, našao, i rekao radnicma - Hoću ovde ovaku stazu kako treba, da se napravi!
I istorija slučaja (preko 20 godina) počela je da se odvija pred našim očima. Nezadovoljstvo oko stanja ovde, u gradu, oko komunalne policije, oko situacije u zemlji. Posle par minuta morao sam ga prekinuti - Džas, izvini, mogu da te nazovem pa da napravimo razgovor oko ovoga?
- Nemoj. Otići ću u zatvor. I ja i ti - reče on odmahujući rukom sa osmehom na licu.
- Stiže - pokažem mu rukom na dolazak delegacije na čelu sa gradonačelnikom. U pratnji su mu Gabrić, Marton, Hužvar i Kampel.
Mi ubrzo napuštamo ex-teren za golf, posle kratkog susreta delegacije sa Džasom, koja potom odlazi ka Veslačkom klubu.
- U mnogim stvarima mi ne možemo da intervenišemo. Ogorčeni su ljudi na nas - aludira Nikola na Džasove primedbe oko komunalne policije dok vozi. Branka dodaje - Mi ne možemo u zgradi da postupamo. Prvo mora da se donese odluka na nivou grada. Moramo da imao predstavnika zgrade, osobu, zvaničnu, sa kojom se može razgovarati. (Nekada, pre osamdesetih, postojao je kućni red u zgradama i znalo se preko toga šta se može, a šta ne može raditi, da bi suživot stanara bio moguć - postojao je predsednik kućnog saveta, zamenik, itd.. To sada još nije rešeno kod nas na nivou grada, ali je u toku priprema oko toga - objasnio je naknadno Zoran Gabrić - koordinator).
Džasova primedba na njih je bila da se neko žalio na komšiju odozgore da mu prlja terasu, i tako redom, sprat po sprat, kako se sipa smeće na terase nižeg nivoa. Uglavnom - Ubiću nekog, bio je zaključak jednog od stanara zgrade u Džasovoj priči.
Brankin kolega nastavlja - Obično su to komšijski odnosi. Recimo, posadio je drvo uz ogradu, grana prelazi na drugu stranu i eto problem. To je stvar parnice, sudski spor. - A šta ćete onda vi! - pitanje je nezadovoljnog građanina tada.
- Nije vaša nadležnost - odmahujem glavom.
- Razumem ja ljude, ogorčeni su, ne zna kome da se obrati i onda zove nas. Mi pokušamo objasniti, al džaba, ne može se ponekad ljudima ni objasniti - zaključuje Nikola.
Vraćamo se u grad. Branka odgovara na poziv iz centrale.
- Pesnička 13, jedna grana je pala, a druga napukla - dobro, važi, idemo.
Brzo rešeno, obezbeđeno trakom, javljeno JKP Čistoći i zelenilu da iziđu.
- Hvala na kafi, nemamo vremena - ljubazno odbija tim ponudu sede bakice koja je prijavila problem. Kreće se na sledeću lokaciju. Delovi oronule fasade sa Lazara Nešića padaju na parkirana vozila. Treba isto obezbediti trakom. Pešačka patrola je bila tamo i zvala, nemaju traku kod sebe.
Sledeća pozicija je bio pekar. Sused gradi nešto. Upućen je da se obrati inspekciji. Posle obilaska još jedne adrese, napuštene kuće u Gundulićevoj, bilo je vreme da se vozilo vrati u bazu i da se napišu izveštaji sa današnjih zadataka.
- Znači završavamo - Koliko vas ima realno?
- Inače, da ti kažem detalj što se tiče hijerarhije kod nas: prvi nam je sekretar sekretarijata inspekcije Lajoš Kampel, potom načelnik komunalne policije Srđan Samardžić, pa koordinator Zoran Gabrić. Nas ima dvadeset, odnosno devetnaest, jedan je koordinator, jedna je na mirovanju a dve koleginice su na porođajnom. Realno, na terenu nas je trenutno šesnaest. Malo. - definiše Nikola - teritorija grada je velika. Čantavir, Bajmok, Bački vinogradi, a radimo od 0-24.
Pozivi se upućuju na 024 - 626 988.
- Hvala vam na druženju. Čujemo se - izišao sam kod Likovnog susreta, otvorio kišobran, u prolazu razmenih pogled sa nekim “redovnim” gostom u Maji.
Počelo se razvedravati...
