Mirko Bajić - Lider Saveza bačkih Bunjevaca (SBB), zamenik predsednika skupštine grada.
- U jednom od prošlih intervjua, Ivan Sedlak, predsednik Bunjevačke matice, rekao je da Bunjevci nemaju autohtonog lidera. Ali sada posle ove press konferencije ti si rekao otvoreno da hoćeš da budeš, odnosno da jesi lider, na neki način već sedam godina, a i sada kada ste odlučili da SBB nastupa samostalno ubuduće, to znači šta?
- Ni je cilj to, da ja budem lider. Znači, liderstvo mora postojati u politici, na kraju krajeva kroz pojedinca ili stranku. To je jasno na političkoj sceni. Na kraju krajeva i SNS danas vlada zahvaljujući svom lideru, Aleksandru Vučiću.
Moj cilj nije da ja budem lider u tom pogledu. Moj cilj je da mi ostvarimo one interese koje moramo da ostvarimo kao nacionalna zajednica. Nema šanse, ne može, to neko mora da shvati u svojim glavama, govorim o ljudima u našem okruženju, u našim redovima, da se ne mogu ostvariti danas u demokratskom društvu, sistemu kakav je u svetu a da to nije kroz politički rad. Dakle ne može se ostvariti nikakav politički interni cilj ukoliko to nije definisano političkom podlogom u ime nacionalne zajednice. Da li će to biti jedna stranka, da li će to biti dve, stranke, tri, pet, nebitno je u tome.
Dakle nije to sporno da neko osim mene može da zastupa politički interes i da ga ostvaruje. Onaj koji dobije poverenje građana u najvećoj meri taj će biti ono što se zove lider.
Ja nisam operećen time što postoje tri stranke, mi radimo svoj posao, a želimo, i ono što mi ističemo je - mora postojati jedan zajednički cilj svih političkih stranaka pod bunjevačkim imenom…
- Koje mi imamo još “bunjevčke” stranke?
- Imamo Bunjevačku stranku, g. Evetović. Imamo Bunjevačku stanku Vojvodine za koju ja tvrdim da ne postoji, ali oni kažu da postoji. Al, pogledajte na sajtu pa će te videti koje upisan kao predsednik itd… no da se ne bavimo time, ona faktički postoji jer je pod imenom Bunjevaca. (Za potsećanje oko ujedinjenja Bunjevaca pogledati link ovde)
To znači da mora imati kao temelj svoje politike ostvarivanje ove autohtonosti bunjevačke nacionalne zajednice kao manjine u Republici Srbiji. Tu mi moramo biti svi, da kažemo - istog tipa. Ko to nema, nije bunjevačka stranka. To je ono što ja kažem, smatram ključnom pozicijom u tom kako da kažem nekom ujedinjenju. Nemamo se mi ujedinjavati, mi moramo imati politički stavi taj stav da zagovaramo i onda dolazi ono drugo a to je da moraju da postoje ustanove, institucije. Nije dovoljno ni samo politika, ona ne znači ništa ako ne stvara ustanove i za sebe. Dakle šta su to institucije i ustanove?
To je nacionalni savet koji je definisan zakonom. to je naš zakon definisan u našoj zemlji, takav je.
To što se..., evo, komentarišem navod g.Sedlaka kojem se to ne sviđa. T o je njegova lična stvar, njegovo pravo ali u Republici Srbiji je takav sistem, ustavno i zakonsko opredeljenje da brigu i staranje o kolektivnim nacionalnim zajednicama čini kao krovna isntitucija, kako on to voli da kaže, Nacionalni savet. A onda iz saveta u oblastima koje je zakon definisao slede ono što se zovu udruženja. Prvo ustanove koje formira nacionalni savet u oblastima koje ima. Samo jednu ustanovu mi nažalost imamo danas. Ta ustanova je Bunjevački informativni centar. (BIC) koja se bavi oblašću informisanja. Nažalost nemaju danas Bunjevci iz okvira prava i rada nac.saveta a morali bi da imamo ustanovu koja se zove “Zavod za kulturu”, mnogi dugi je imaju. To mi moramo ostvariti. A moramo imati i ustanovu koja se bavi naukom, istorijom, jezikom, književnošću.. To je Matica. To bi trebala biti, to što je danas Bunjevačka matica. Bunjevačka matica bi morala, po mom shvatanju, ja to zagovaram, tu se mi sukobljavamo u mišljenjima - govorim konkretno o g.Sedlaku. Osnivač matice ili suosnivač mora biti nacionalni savet i mora se baviti ovim oblastima. Tamo mora biti skupljena, upotrebit ću jednu reč, možda će mi neko zameriti - “bunjevačka pamet” u. Dakle koji će se time baviti, a ne svim i svačim. Danas se matica bavi kao svaštarsko društvo. Bavi se projektima, raznoraznim… to je da bi se, opet, ja ga razumem, predsednika te matice, da to radi jer mora da ostvari neka sredstva. Jer matica je danas udruženje građana. Mogu se finansirati isključivo, zakon je sada takav, vrlo rigorozan, isključivo preko projekata. Za projekat dobije novce, mora opravdati te novce, a ne da satim izvlači organizaciju.
Dakle to je razlika u našim stavovima. Zato to neko želi da prikaže kao sukob. Nije to nikakav sukob. To je sukob mišljenja. Ja zagovaram stav de se institucionalizuje nacionalna zajednica, da stvara ustanove i naravno da pravi širinu, kada je reč posebno kod kulture.
To su onda raznorazna udruženja. Udruženja koja će se baviti folkorom, pisanjem, pevanjem, nošnjom i td…To prati, a okosnicu toga treba da vodi Zavod za kulturu. To je ono što ja mislim.
I sada želim eksplicitno da kažem, da ne može ostati rečenica zapisana kao stav, da je nacionalni savet paradržavna ustanova koja će postojati, pa neće postojat, a matica je bila i ubuduće će biti.
Dakle ja bi sada mogao da budem zlonameran, da budem maliciozan pa da kažem da druge nacionalne zajendice nemaju.. Srbi nemaju Srpsku maticu, Slovaci nemaju Slovačku maticu.
Imaju Maticu srpsku, Maticu slovačku. Zašto Bunjevci imaju Bunjevačku maticu, a ne maticu Bunjevaca? Ja bih sada mogao iz toga da izvodim kontra stavove oko toga.
Ali bitno je ono šta ona radi? I ona mora da radi to što sam rekao i ko će biti predsednik to me apsolutno ne zanima. Naravno ja Sedlaka cenim, izuzetno, i lično, i po svemu šta je do sada uradio da doprinese i očekujem da zajedno u tome radimo a ne da se sučeljavamo na ovaj način u javnosti da to ispada ružno i smešno da se mi svađamo. Ja ne želim da se svađam ni sakim.
- Da li bi možda naveo jednu tvoju istoriju, koje si stranke prošao itd... da ne bude zabune, da definišeš to za istoriju?
-Ja sam se u vremenu pre 2000., to se ne može reći da je politički rad u tom smislu, tada ni ujednoj političkoj partiji nisam bio kao član. To su bili pokreti, udruženja građana…
Kao prvo “Golubovi”, pa Savez građana Subotice. Kroz taj okvir sam se bavio politikom.
Zašto? Zato što su se u tom periodu i nešto posle 2000. izbori bili većinski.
- A to znači?
- To znači na ime i prezime. I ja sve što sam bio, a bio sam od devedesete, odobornik, bio sam izabran kao Mirko Bajić, imenom i prezimenom, a ne kao član bilo koje političke stranke.
Nije bitno šta o meni govore, to meni ne smeta.
Meni je bitno da ja nisam menjao politički stav. i da nisam promenio poltički stav radi funkcije kao što mnogi oni koje mene napadaju danas rade.
Učlanio sam se direkto u političku stanku 14 avgusta 2000., na molbu tada predsednika, pokojog Đinđića, Zorana Živkovića - mog prijatelja iz vreme Saveza slobodnih gradova. Nosio sam lisu DOS na saveznim izborima u ime Demokratske stranke i ostvario mandate. Posle toga sam ušao sa njima u sukob zato što sam video da rade ono što ja politički ne mogu da podržim. Neću da sad komentarišem šta i kako. Reč je o onome što j eposledica danas u državi, o kriminalu i korupciji. Napustio sam DS 14. novembra 2002. na funkciji saveznog poslanika.
Nek kaže sada neko..., ja sam ostavio mandant saveznog poslanika zato što se nisam slagao politikom stranke kojoj sam tada pripadao. Tada sam sa Vuksanovićem formirao Narodnu demokratsku stranku, poznata priča razlaz Vuksanovića sa DS. To je stranka čiji sam član bio i učestvovao na ozborima 2004. I kao na listi NDS sam izabran za poslanika u Skupštini AP Vojvodine isto po većinskom sistemu. Ali kada je to otišlo u DSS, ja nisam hteo nisam hteo da idem u DSS, napustio sam Vuksnaovića, on se utopio u DSS. A ja sam tada registrovao Narodnu demokratsku stranku Vojvodine da bi ostao samostalan na političkoj sceni. Eto to se može računati kao moja treća politička stranka.
Kada je došao zakon da za registraciju treba 10.000 potpisa opšteg tipa stranke a za nacionalne manjine hiljadu ja sam se tada definitivno opredilo da krenem putem otvorenog zalaganja za političko pozicioniranje pod okriljem samo nacionalne zajednice. Ja sam sa ovim opredeljenjem registrovao Savez bačkih Bunjevaca, 2007. i od tada predsednik stranke i na izbore izlazio samo kao SBB. Time sam sebi suzio okvir, zato što je mnogo manje glasača koji će na taj način glasati, ali sam dao drugu dimenziju, dimenziju da se zalažem za političko predstavljanje bunjevačke nacionalne zajednice.
- SPO se spominje oko tebe?
- SPO je politička stranka koju sam ja prepoznao kao stranku u kojoj imam jako puno prijatelja i koja je jako puno pomogla SBB-u od starta, ali ne da Bunjevci budu u SPO-u nego da pomogu formiranje političke stranke sa bunjevačkim imenom i ja sam im izuzetno zahvalan na tome i to ne tajim. I iz toga i danas postoji ta čvrsta veza moja sa SPO. A veza iz SPO prema političkom patnerstvu sa SBB. Ta veza postoji i mi sarađujemo i to se jako koristi u onome što je izvan Subotice jer SPO u gradu nema politički značaj ali ima u republičkim okvirima. Ima sada u Novom Sadu i zahvaljujući time što smo imali tu kopču došli smo i do saradnje sa tih pozicija i sa Novim Sadom a imamo kontakte i sa republičkim parlamentom. To je nešto što je korisno i ulazi o okvir da SBB gradi sopstvenu politiku, zastupa je, a sarađuje sa državotvornim strankama na ostvarivanju toga na onim nivoima na kojima ne može samostalno.
