Ekstremna imitacija (ozbiljnog) intervjua

Denis Džejson (Džontra) Rajčić, rođen je u našem selu, reklo bi se naše gore list, ali kako nemamo gora, rećićemo - naše utrine korov. Danas živi u Zagrebu, gde pokušava da stvori karijeru stand-upičnog komičara. Komično nabildan, plesač i glumac u pokušajima, on dokazuje da je danas bolje biti dobra kopija, imitator, nego loš original, zato originalno imitira domaće (nekom strane) selebritije. Ali, nećemo o selebritijima...

Darko: Šta te nateralo da uzmeš bućur i kreneš?

Denis: Htio sam da vidim bilog svita a malo i se maknem iz svoga šora, di sve znam i di mene znaju. Istina, nisam baš daleko odmakao, svega nekih četristotinjak kilometara, ali nadam se da ću iduće godine dodati još kojih par iljada km (i to ne samo na relaciji Zg-Su-Zg-Su-Zg... Ok, skužili ste - da bih nabio dodatnu kilometražu).

Darko: E, pa sad te ni ovde više niko ne zna!

Denis: Istina, ali možda me nakon ovog intervjua prepoznaju i odluče NE doći na moj nastup (ako nekad nastupim u Su)! :)

Darko: Preko kakvog si sve trnja morao da prođeš da bi...

Denis: Mislim da preko trnja još uvijek prelazim u želji da uspijem u ovom poslu, ali ipak mislim da je ono 'najteže' iza mene - kada dođeš u grad (državu) gde ne znaš apsolutno nikog (ok, lažem, znao sam jednu frendicu, tad je još bila drugarica - koja je bila iz Su) i kad moraš izgraditi neku samostalnost i navići se na manji komfor nego što si navikao kod kuće, ali sve je to dio nekog odrastanja (koje eto nikako da završi). :)

Darko: Kako je u Zagrebu? Gde ima najviše komedije, a gde tragedije?

Denis: Mislim da upravo na ovim prostorima ima najviše tragikomedije i zbog toga je ovo podnevlje prezahvalno za bavljenje stand up komedijom. Nekad doslovno ne stignem zapisati sve političke i estradne bedastoće koje se na dnevnoj bazi štancaju kroz sve medije.

Darko: Znaš li da Bandić rado dolazi u naše selo, te da je obećao kako će naše gradske očuhe naučiti sve o gradonačelnikovanju jednim ozbiljnim europskim gradom? 

Denis: Ali, ako ih on bude učio tome, to onda više neće biti ozbiljan europski grad! Naime, 'naš' gradonačelnik stalno se šali, u svakoj prilici! Samo da subotičklim gradskim očusima ne predloži gradnju nekih Bandićevih fontana, kao što je nedavno - na ovu krizu - izgradio u Zagrebu. Cijena? Prava sitnica, 3 milijuna eura! Ipak, ne verujem da će Su-očusi pristati - ne zbog love - za to se uvek nađe, već zbog dve postojeće oko Gradske kuće... Ili... Možda pomisle - a Gradska kuća tamo već predugo stoji - da ju maknemo i podignemo neku fontanu u čast našeg gosta?!

Darko: Ili mi vama pozorište? Ne, loša ideja... Nije li nam dosta, i već preko glave, hordi selebritija, nego treba još neko i da ih imitira?

Denis: Hahah, zanimljiv pristup, nije mi to palo na pamet. Ali, ne, toga danas nikad dosta! Pa, eto, dok se ne pojave neki novi (ili dok stari spavaju) ja ne puštam ljude na miru sa tim selebritijima. Ipak, skužio sam da je publici zabavna moja interpretacija njih, jer kao i u stand up-u, kada nisam u kostimu, i kada sam na sceni ja - 'ja', ljudi prvenstveno žele čuti tvoj stav o nečemu ili nekom, a ne samo doslovno oponašanje nekog. Pogotovo kad tu imitaciju dovedem do ekstrema i krajnjih granica apsurda.

Darko: Pa, dobro, popustiću, napravimo im (još) jednu besplatnu reklamu... Koga od selebritija najradije imitiraš?

Denis: Jedan je Neven Ciganović, napoznatiji stilista u Hrvata. Za njega mi stalno govore da mu sličim i prvo me to živciralo, ali onda sam shvatio da je to dobro, jer je on poznata osoba, pa onda i ja preko reda negdje mogu dobiti - batina! Druga je bivša miss hrvatske Aleksandra Grdić, 'posvuduša' po svim 'eventima' i kad su nedavno pitali zašto je u posljednje vrijeme nema na društvenim događanjima, 'ladno je odogvorila: Sad dosta čitam! E pa ako ona čita - ja prestajem! Ako zvučim prepotentno, možda da poslušate neki njen intervju. Ali ipak sam joj zahvalan, jer sam zbog toga osmislio 'Književnu večer sa Alex Grdić'! :)

Darko: Meni ovi nisu poznati. Dobro, od nepoznatih osoba, koju bi najradije imitirao?

Denis: Sebe.

Darko: A, vidi čuda, ti si mi poznat!

Denis: Mislim da je to svaki put kad stanem na scenu, uzmem mikrofon i pokušavam ljudima dočarati, prepričati sve ono što me živcira, ljuti, nasmijava ili plaši. Tada imitiram sebe.

Darko: Štiklom u mozak, loptom u dupe je?

Denis: Tematski stand up comedy show o muško ženskim odnosima, koji je osmislila i pokrenula jedna moja izuzetno sposobna i talentirana kolegica Marijana Perinić (napisla je i dve knjige o toj tematici) i zahvaljujući kojoj sam i počeo razvijati sve te frikove, pardon likove koje imitiram.

Darko: Muško - ženski odnosi? Pa tu nema ničeg smešnog!

Denis: Upravo tako, definitvno nema, pogotovo na samom kraju takvih odnosa. Ali komedija zapravo i jeste zamaskirana drama, pa eto, mi u tim odnosima nalazimo beskrajno mnogo drame / tragedije koju nastojimo 'prikriti' ili bolje rečeno 'upakirati' u komediju i time zabaviti našu publiku.

Darko: Jednom sam i ja nastupio, pred domaćom publikom. Uhh... Bilo je... Koji ti je bio najgori nastup? Gde si doživeo najveći blam?

Denis: Ne mogu izdvojiti neku posebno neugodnu situaciju, ne zato jer je nije bilo, već zato jer je jednostavno takva svaka situacija - kad ti ne uspije fora! Ali tada nema druge, ideš na sljedeću i nadaš se najboljem!

Darko: Pošto je ovo suboticofilski sajt, red je da čujemo nekoliko fazona na račun Subotičana i Subotice, ne?

Denis: Evo, pročitao sam na Subotica.info jedno saopštenje - da su uhapšeni kradljivci bicikala. To je lepa vest, znači da Subotica (p)ostaje grad sporta i zdravih ljudi koji vole rekreaciju - policija je očito u zavidnoj formi kad sustigne ove na biciklima (pa nisu valjda zbog njih palili auto i rotirke), a ovi što kradu ipak se rekreiraju dok beže od policije!

Darko: Jure oni njih još od leta, prošle godine. Biće verovatnije da su se samo okliznuli po ovom ledu...

Denis: Hahaha možda... Nadam se samo da nisu ništa slomili, jer kako će onda 'krađoglovat' ('biciglovat' sa ukradenim)?!

Darko: Evo, ja lično sam oduvek imao pritajenu (i neostvarenu) želju da postanem voditelj šou programa "Subotička venčanja".

Denis: Znam da je kod nas velika tradicija mnogih (pogotovo starijih sugrađana) gledati venčanja i mladence ispred Gradske kuće, nebitno da li ih poznaju ili ne. A ako se ne varam i na nekom Su TV kanalu se prikazuje emisija 'Subotička venčanja', i uvek je to ta ista idilična slika: ona u belom, on u odelu i svi se ljube, rodbina i prijatelji u transu, dok svak svakog ne izljubi. Malo monotono i predvidljivo, zar ne?

Mislim da bi emisija 'Subotički razvodi' imala puno veću gledanost, zbog originalnosti svađa i podmetanja (svako prema svom karakteru i stupnju besa), te bi tako dobili pravi lokalni 'reality show' - 'Zaviri u komšijsko dvorište', a one 'nane' što čekaju prid G. kućom bi malo odmorile noge i iz udobnosti svoga doma pratile prave porodične sapunice! A možda bi i ti bolje prošao kao voditelj 'Subotičkih razvoda'?

Darko:  A šta tek kažeš na subotičke sahrane? Tu bi tek bilo materijala!

Denis: Vjerojatno da, pogotovo kad se na sahrani pojave i zakonita žena i ljubavnica pokojnika. E, to bi onda bio dobar S-PROVOD! :)

Darko: Apropo grobarenja... Šta reći o sestrinskim odnosima Srbije i Hrvatske?

Denis: Ne razumijem zašto se neki brinu koliko je gde Hrvata i Srba. Kao da je to bitno? Za nekih pedesetak godina, ako ne i manje, i tako ćemo svi biti žuti... I nema u tome ništa loše, nije to rasizam, to je zakon velikih brojeva, i to stvarno velikih - preko milijarde! Uostalom, Kina danas i tako pravi apsolutno sve - čak i Kineze!

Darko: Pa moramo da se prebrojavamo unapred, za taj dan kad konačno svi budemo manjina. Nego, znaš li neki dobar vic o Bunjevcima?

Denis: Inače komičari uvek pričaju isključivo samo svoje autorske materijale, ali ću (u nedostatku trenutne inspiracije) sada napraviti iznimku i ispričati jedan koji nije moj: Upali Crnogorac i Bunjevac u neku rupu i ovaj prvi fino se lego i odmara, a Bunjevac će zabrinuto - I, šta ćemo sad radit, šta ćemo radit? - a ovaj mu odogovori - Ooo, pa ti stvarno nijesi normalan, ti bi i u rupi radio!

Darko: Hehe, tu sam te uhvatio! Znaš, Bunjevci zapravo ne postoje, oni su Hrvati, samo ima nekih Bunjevaca što su u zabludi, pa misle da nisu Hrvati nego Bunjevci, ili tako nekako...

Denis: E pa što se mene tiče, neka bude što bude - ja sam za sve zaBLUDE!

Darko:  No, danas je važna specijalizacija i ekspertiza. Šta su tvoje specijalnosti, za koju vrstu komedije si ekspert?

Denis: Nemam neku posebnu specijalnost. Ima tu svega, od reklama, nedostatka padobrana u avionima, muško-ženskih, muško-muških odnosa, nacionalizma, bodybuildinga, selebritija i dr. Možda upravo ovi potonji jer, na žalost (ili na sreću po moje nastupe), živimo u kulturi koja je opsednuta njima, pa je većini ljudi to opštepoznato. Obično se kaže da je 'u svakoj šali pola istine' i da je veliki uspjeh kad neki komičar uspije probiti tu barijeru 'smešnoga', a da mu se prizna i dublji smisao njegovog materijala i emocije sadržane u njemu - mogu reći da je to ono čemu težim.

Darko: Aha! Muško-muški odnosi! Tačno sam znao!

Denis: Hehe, znao sam da ćeš se od svih tema 'zakačiti' baš za to, e pa evo: Svaki kraj veze može biti bolan - bili gay ili hetero. Kada gay prekida sa dečkom kaže: Gotovo je, volim nekog drugog, i boli me dupe za tebe, - hoću da me sad malo zbog njega boli dupe! Inače, mene nije zabolio kraj veze, već početak - kad smo se upoznali, nismo imali vazelina! I da me ne shvatite krivo, ja nisam gay - ali moj dečko je!

Darko: Na čiji račun se najlakše šaliti, a na čiji najteže?

Denis: Najlakše mi se šaliti na svoj račun jer publika to uvijek vrlo dobro prihvati, ali je zbog toga to možda i lakši put. Ipak ne možeš se šaliti na tuđ račun i sve druge ismijavati a da nekad ne 'udariš' i po sebi.

Nekad mi se najteže šaliti na religijske teme, jer nikad ne znaš kakvi ti sve 'bogoljupci' sede u publici i onda je to rizik (ok nadaš se da te tako 'sveti ljudi' neće bar gađati nečim) ali koji sa sobom nosi i onaj adrenalin i uzbuđenje (zbog kojeg zapravo i obožavam ovaj oblik scenskog nastupa).

Zato volim reći da je stand up kao pravi ekstremni sport - ekstremno opasan po tvoj ego! Svaki put se setim replike koju izgovara John Goodman u filmu 'Punchline': 'Razlika između heroina i stand up-a je u tome - što se sa heroina možeš skinuti!'

Darko: Ma, tu si bar bezbedan. Hrišćani će te gađati hlebom, ne?

Denis: Ne bih volio da me gađaju sa hlebom jer hleb deblja, više bih volio da me pogode sa komadom mesa, iako će to više zabolit!

Darko: Šta je obeležilo proteklu godinu, osim ovog tupavog smaka, a šta će sledeću?

Denis: Ajnštajn je bio najpametniji čovek na svetu kada je rekao: 'Samo svemir i ljudska glupost nemaju granica - iako za ovo prvo nisam posve siguran.' Dakle, ljudska glupost, ali to je i za sljedeću i sljedeću i sljedeću... i iskreno se nadam se da to neće nikada prestati (a vjerujem da ću i ja dati neki svoj skromni doprinos) - jer o čemu bih inače pisao / pričao?!

Darko: Ajmo malo o majci svih gluposti - ekonomiji, red je. Da li bi trebalo da nastavimo sa uvozom gluposti, ili da se preorjentišemo na izvoz?

Denis: Mislim da gluposti nismo nikad ni uvozili, to je jedino čega imamo u izobilju... za izvoz... i sa jedne i sa druge strane grane! Možda neka međudržavna razmjena, da ojača suradnju dvije zemlje, npr. srpsku za hrvatsku glupost ili obratno! Naši smo - razumet ćemo se!

Darko: Sve mi se čini da to baš tako i funkcioniše... Ima li šanse za dobru komediju u baksuznoj 2013?

Denis: Ako bude baksuzna, humora će i dalje biti i bit će vrlo elegantan - crni! Jer kao i u modi - crno ide uz sve!

Eto, to je Denis Džejson Rajčić!  Možete ga pratiti na njegovoj FB stranici (na kojoj snosi potpunu materijalnu, krivičnu i inu odgovornost ukoliko vas ne uspe nasmijati).

::