Jasmin Šečić živi, a ponekad i životari u Subotici, pokraj salaša na severu Bačke. Za sebe kaže da je pasionirani ljubitelj svega što je dobro u ljudima, da se smeje neobičnim i apsurdnim situacijama, i da sve manje prepoznaje sebe od nekada. Otkad je čuo da je to uobičajeno, mnogo mu je lakše.
U slobodno vreme čita, piše (Twitter: CanBeBlank) i crta. Šta god da započne, na kraju uvek ispadne priča o malom čoveku u vrtlogu vremena.
Magistar je tehničkih nauka, strelac čak i po horoskopu, ali ga u ovom intervjuu tretiramo kao glavnog poverenika G17 Plus u Subotici. A za G17 Plus (ili URS) se kaže da su uticajna stranka, i da će biti još uticajniji.
Otud šaljem gomilu pitanja na njegovu adresu.
Darko: Decentralizacija, šta tačno to donosi gradu?
Jasmin: Donosi mnogo. Samo od jedne tačke naše inicijative, preraspodele poreza na plate, gradu već ove godine ostaje 600 miliona dinara.
Darko: Zvuči kao mnogo miliona, koliko je to procentualno u odnosu na sadašnji budžet? Koliko značajno?
Jasmin: Nekih 12,5%. To je prilika da Grad ima svoj investicioni dinar i da ne zavisimo od
republičkih i pokrajinskih izvora sredstava u ovoj meri, kao što smo do sada zavisili.
Od ovog iznosa koji će ostati u budžetu moći će se izgraditi:
- 47 kilometara ulica, ili
- 94 kilometra vodovodne mreže, ili
- 45 kilometara kanalizacije, ili
- 14 dečijih vrtića, ili
- 4 otvorena bazena, ili
- 188 otvorenih sportskih igrališta, ili
- 7 modernih osnovnih škola
Još 130 miliona dinara od zakupa poljoprivrednog zemljišta ostalo bi u Subotici. Moglo bi se iskoristiti za subvencije u poljoprivredi, i vraćanje imovine gradu i mesnim zajednicama. Građanima bi se vratilo ono u šta su sami ulagali sredstva.
Darko: Šta bi ti odabrao kao prioritet?
Jasmin: U svakom slučaju kanalizaciju - sramota je u kolikoj meri Grad nije u toku svog dosadašnjeg urbanog razvoja vodio računa o tome. Nije ni sa asfaltiranim ulicama mnogo bolja situacija. Po meni, to su apsolutni prioriteti, odn. ono što bi trebalo raditi od ovog dodatnog novca.
Darko: Što više novca na jednom nivou - to više korupcije. Da li misliš da bi bilo korisno da se i grad Subotica decentralizuje, npr. na više opština (što je ranije i bio, ako se ne varam, neki preduslov za status grada), ili na neki drugi način?
Jasmin: Naše insistiranje u narednom periodu će biti da deo novca iz budžeta bude opredeljen mesnim zajednicama, kako bi se na nivou - što bliže građanima, na što direktniji način odlučivalo o prioritetima u okviru njih.
Darko: Sećam se da je upravo Dinkić imao inicijativu da se smanji porez na platu, a sada se, iz tog poreza na platu trebaju finansirati lokalne samouprave. Nema baš mnogo zaposlenih... Da li to može biti dovoljno?
Jasmin: Ta inicijativa je bila usmerena ka tome da više zarade ostane u džepu radnika. Ni ovaj put se ne radi o nekom novom novcu ili nametu. Deo ovog poreza i do sada je ostajao gradu, ali u upola manjem iznosu, svega 40%. Veći deo, 60% je odlazilo u centralni budžet i samo deo se vraćao kroz takozvane transfere. Kad se sve sabere i oduzme, prekidanjem tog sistema transfera, Subotici ostaje više od šesto miliona. Radi se samo o preraspodeli postojećih prihoda. Postoji tu jedan drugi efekat. Više prihoda omogućuje nam da smanjimo druge lokalne takse, primerice firmarine. I to će biti jedno od naših sledećih zalaganja.
Darko: Za lokalne olakšice malim privrednicima krajnje je vreme. Ali, vratimo se na transferna sredstva: Upravo su G17 Plus optuživali da je transferna sredstva zloupotrebljavao, odn. usmeravao po principu podobnih gradova?
Jasmin: Transfer sredstava je nadležnost Ministarstva finansija. Kao što znate to Ministarstvo nije u nadležnosti G17 Plus. Ukoliko ovakvih pojava ima, onda to dodatno pokazuje ispravnost naše inicijative.
Darko: Postoji uvek taj skepticizam (mada bih pre rekao opravdana bojazan), da li će nešto više novca da povuče i mnogo više obaveza na teret lokalnih samouprava? Zapravo će biti teže?
Jasmin: Ovo ne vuče nikave dodatne obaveze, samo daje mogućnost za normalnije funkcionisanje. Mi želimo svim delovima Srbije omogućiti iste uslove za razvoj, a ne da se razvijaju samo Beograd i Novi Sad, a da naši gradovi i sela propadaju, jer ljudi beže iz njih. Svake godine u Srbiji nestane jedan grad veličine Rume, a na ovaj način mi to želimo da zaustavimo.
Darko: Primetio sam da nestaju. Može se i ovako formulisati: Da li je naša lokalna vlast dovoljno zrela da preuzme više odgovornosti (da nas izvuče sa ruba nestanka)?
Jasmin: Sigurno da ima lokalnih samouprava koje će imati problem da samostalno raspolažu većim budžetom jer su uljuljkane i navikle da se stvari rade za njih sa drugih nivoa. To će biti još jedan dobar pokazatelj koliko je bitno da se ljudi od struke uključe u rad lokalnih samouprava. Po meni to nagoveštava kraj perioda u kom su se politikom uglavnom bavili oni ljudi koji nisu znali ništa drugo da rade, a taj trend je dominantno prisutan već neko vreme u Srbiji.
Darko: Subotica, očigledno, ima probleme koje ne može sama da reši, konkretno, tu su pozorište, bazeni, tu je puno započetog a nikad završenog. Da li URS ima viziju na koji način se izboriti sa ovim problemima?
Jasmin: Mišljenja sam da se u ovom gradu dugo provodila politika započinjanja i nezavršavanja investicija. Nisam rekao ništa novo, moglo bi se reći da drugačije nije ni moglo obzirom da smo ratovima sebe doveli u poziciju veoma siromašne zemlje, ali - u takvoj situaciji treba veoma pažljivo planirati i graditi. Nisam siguran da je bazen a pogotovo pozorište trebalo biti prioritet. Meni je to izgledalo kao da u dvorištu gradimo velelepnu fontanu - a živimo u šupi. Prioritet su trebali imati projekti koji će doneti nova radna mesta i razvoj.
Darko: Opet mi pao na pamet Dinkić, ovog puta mislim da je bio u pravu: Ako se ne varam, upravo je Dinkić, još pre nego što se pristupilo ovoj nesretnoj rekonstrukciji, skrenuo pažnju našim (tadašnjim) gradskim ocima da novca za pozorište nema. Otkud su onda umislili da će biti novca?
Jasmin: Da, ja sam prisustvovao tom sastanku sa tadašnjim gradonačelnikom. Pre sastanka je tražio moje mišljenje i rekao sam mu da je projekat megalomanski. Tada se kreirao NIP i razgovarali smo u šta je najcelishodnije usmeriti sredstva u Subotici. Tada je izdvojeno najviše sredstava za Palić, izgrađeno je 45 sportskih terena i dečijih igrališta u Subotici. Međutim, neki ljudi nisu odustajali od te ideje. G17 Plus je prikupljao potpise, peticiju da se pozorište ne ruši, ali ništa nije pomoglo. Kad su ga srušili, videlo se koliko bi gradski trg bio lepši bez mastodonta koji se gradi. Ali potezi su povučeni. Iskreno se nadam da će naći rešenje da ga u dogledno vreme barem delimično privredu nameni.
Darko: Zabrinut sam i u vezi ženskog štranda. Ako zbrojim 180 dana na dan početka radova, čini mi se da i to kasni.
Jasmin: Ženski štrand. Razgovarao sam sa ljudima iz preduzeća Park Palić pre neki dan. Tenutno kašnjenje iznosi 15 dana i po njihovom mišljenju biće nadoknađeno u narednim danima, intenziviranjem radova.
Darko: Godinama pričamo o investicijama, investitorima, velikom biznisu, ali ono što se investiralo u Suboticu uglavnom su neke montažne trake, supermarketi i ovaj call centar. Bez nipodaštavanja, ali - nešto što ne zahteva ni preteranu stručnost ni kvalitetnu već pre svega jeftinu radnu snagu i potrošače. Da li to tako mora u liberalnom kapitalizmu?
Jasmin: Slažem se. Marketi nisu nešto što donosi razvoj. Šta više, suprotno je. Meni je drago što je u Ministarstvu ekonomije bilo razumevanja da se dva veoma velika svetska imena iz proizvodnje dovedu u Suboticu (Norma Group i Continental). Tu naravno ne treba stati, već aktivno raditi da u naš grad dovedemo što više proizvodnih firmi. I mnoge stvari, koje je G17 Plus započeo pre 5 godina, sada i te kako postaju vidljive. Od 2005. godine ishodovano je da se iz Republike u infrastrukturu uloži 5,2 miliona evra. To je bio preduslov da se na Paliću bilo šta ozbiljnije desi. Ulog u budućnost, koji će uskoro biti svima vidljiv i od kog će svi koji žive u Subotici imati koristi.
Darko: A javna preduzeća? Da li bi bila efikasnija privatizovana ili ovako, i dalje "javna"? Fakat je da su ovako, kao "neprofitna" naša JP preskupa i premalo efikasna, a da je njihova participacija u gradskom budžetu minimalna odn. simbolična.
Jasmin: Mislim da bi bilo više nego potrebno da jedan od prioriteta države u sledećem postizbornom periodu bude privatizacija JP. Ovako su ona postala kumulati višegodišnje partokratske ekonomije i jedini valjani način njihovog ozdravljenja jeste model po kom bi privatni kapital bio uveden u njih.
Darko: Štiglic je, uprkos globalizaciji, isticao da je jedini način za kako-tako postavljanje privrede na noge zapravo protekcionizam, odn. da se mora negovati, bukvalno gajiti određena (lokalna ili nacionalna) grana, da bi mogla ući u tržišnu utakmicu na nacionalnom, regionalnom ili svetskom nivou. Šta je, po tebi, ta grana u Subotici?
Jasmin: Naš stav se, od kad sam ja u ekspertskoj grupi G17 Plus, a to je 2002. godina, nikada nije menjao. Dve su ključne razvojne smernice za grad: Pretvaranje potencijala koji Palić ima u ozbiljnu turističku destinaciju sa objedinjenom turističkom ponudom Subotice; i saniranje situacije nastale raspadom socijalističkih privrednih giganata kroz podsticajne mere za dovođenje stranih i domaćin investitora.
Darko: I šta je potrebno uraditi da bi se došlo do te "zlatne" (zelene) grane?
Jasmin: Kao što sam rekao, mi naš razvoj moramo bazirati na ubrzanu izgradnju industrijskih zona, u čemu već imamo početne uspehe, potpomognuti podsticajnim merama MERR-a i na strateški usmerenom razvoju turizma na Paliću i Subotici, saglasno Master planu koji smo izradili 2006. godine. To mora biti apsolutni proritet i oko toga se mora stvoriti konsenzus - ko god da je na vlasti. Situacija u kojoj se ne vidi dalje od prebrojavanja glasača po MZ nije dobra.
Darko: Svaka čast Master planu, ali taj MP (ako je to onaj sa golf terenima i sl) mi je delovao potpuno nerealno i čak pomalo zbrda-zdola sastavljen.
Jasmin: Od nečega se moralo krenuti. Slažem se da je zapadna obala mogla da ima životno izvodljiviji sadržaj nego što su tada imali golf tereni, ni sada nije bolji slučaj. Ali to je bio jedinstven razvojni plan po ugledu na svetske centre sličnog kapaciteta. Videćemo šta će vreme pokazati u vezi sa tim. To je svakako zadnja faza realizacije master plana.
Darko: Kako G17 Plus pozicionira sebe u Subotici, pre svega u odnosu na SVM i DS? Imamo tu priču velikih da su za sve krive male stranke i vice versa.
Jasmin: Našem gradu nedostaje više razvojne vizije kod stranaka kojima građani daju najviše poverenja na izborima. Drugi veliki problem je negativna selekcija kod kadrovanja u strankama, pa najčešće prolaze podobni a ne stručni ljudi. Mislim da to pod hitno moramo da promenimo, a onda će i razvojne planove koje imamo biti mnogo lakše sprovesti. Naš cilj je biti jedna od tri vodeće političke opcije u narednom periodu u gradu, jer samo tako možemo sprovesti sve o čemu smo pričali.
Darko: Da li je G17 Plus u vlasti ili opoziciji?
Jasmin: Mi smo deo vladajuće koalicije. To za nas ne znači, niti je ranije značilo da slepo i bespogovorno sledimo stavove trenutno većih stranaka. Imamo svoje stavove i držimo ih se. Po tome smo prepoznatljivi kod drugih stranaka i čini mi se da se to poštuje.
Darko: Meni G17 Plus, generalno, deluje kao pobornik neoliberalne tzv. "Čikaške škole" ekonomije. Koje ekonomske doktrine se ti držiš, u koju veruješ?
Jasmin: Pristalica sam shvatanja da država treba da se postara da se stvore uslovi i klima za normalno poslovanje. Svako prekomerno uplitanje države preko ove linije, po meni, nije dobro za tržišno zdravu ekonomiju bilo koje zemlje.
::
(photo: N. Tumbas, iz arhiva subotica.info)
