Povodom dokumentarnog filma "K2 Poslednji uspon" sagovornik je Srđan Olman, autor ovog dokumentarca o Drenu Mandiću, mladom alpinisti, koji je prošle godine na K2 ekspediciji izgubio život.
Dren Mandić rođen je 13.12.1976. Kao tinejdžer je bio izviđač, rekreativno se bavio sportskim penjanjem na veštačkoj steni, a od 23. godine postaje član planinarskog kluba "Spartak". Prva velika ekspedicija na koju je Dren išao bila je osvajanje vrha Broud Pik 2007. godine. Penjanje na taj vrh bila je samo priprema za uspon na K2, na kojem je tragično nastradao.
U filmu su pojavljuju osobe koje su zajedno sa njim učestvovale u ekspediciji, i njegovi najbliži, oni koje je Drenova smrt najdublje potresla. Premijera filma će biti u nedelju 13.12 u 21h. u Amfiteatru Otvorenog Univerziteta. Datum prikazivanja filma zapravo je dan rođenja pokojnog Drena Mandića koji se rodio pre 33 godine.
Darko: Film potpisujete ti kao autor, Radivoj Paroški kao kamerman i Dragan Čukanović kao montažer. Ko je još učestvovao u stvaranju ovog dokumenta?
Srđan: Filmu su pomogli Gradsko veće za sport, omladinu i turizam, kao i Iso Planić (planinar) koji nam je omogućio snimke sa tog planinarenja. U filmu pričaju alpinisti: Iso Planić, Peđa Zagorac i Milivoje Erdeljan, zatim Drenova majka, Drenova tadašnja devojka, Nemanja Simović... Film je rađen tri meseca, a izjave su snimane u "Soltis Lajos studiu" u Žutoj kući.
Darko: Ovu vrstu dokumenata je teško, mislim pre svega na emocije, raditi. Da li, na neki način, preuzimate taj naboj na sebe a posle ga odašiljete gledaocima?
Srđan: Da, ovaj film je veoma teško raditi upravo zbog toga što se iz sagovornika, pitanjima, izvlače sve emocije, a to zna da bude veoma neprijatno. S druge strane upravo su te emocije srž ovoga filma. Nakon svakog obavljenog razgovora osećao sam se veoma iscrpljeno i osećao sam se malo i neprijatno, ali sam to, nadam se, uspeo da sakrijem. Kada sam radio intervju sa Drenovom devojkom, nisam izdržao a da joj ne kažem: "hvala i izvini". Nadam se da će te emocije osetiti i publika.
Darko: Vaša ekipa je, ako se ne varam, radila i film "Pruga", sa jednako neugodnom temom o nesrećama ne željeznici. Jeste li se vi to specijalizovali za ljudske udese? Koji su motivi da istražujemo ovakve slučajeve?
Srđan: Nesreće, kao što su udesi na prugama, ili ova na planini, jesu sastavni deo naših života. Nisu tabu teme, ostavljaju utisak na publiku, a osim toga tema o Drenu je specifična jer je bio Subotičanin. Ovim filmom želeli smo da prikažemo i Subotičanima ali i široj populaciji (jer se nadamo da će se film prikazati na nekim nacionalnim televizijama), ko je bio Dren Mandić, koliko je on voleo to što je radio, i kako je život izgubio zbog onoga za šta je živeo. Osim toga, cilj filma jeste da ljudi shvate koliko je ovaj sport lep, težak, opasan, i šta je to što tera planinare da se izlažu tom vidu opasnosti zarad osvajanje velikog brda.
Darko: Šta je hrabrost?
Srđan: Hrabrost? Hrabrost je kada čovek, zarad nečega, iskušava svoje granice. Problem nastaje kada tu granicu jednom i iskusi.
Darko: Koju pouku ili poruku možemo izvući iz priče o Drenu Mandiću?
Srđan: Poruka priče je - Podiginmo spomenik Drenu Mandiću u Dudovoj šumi. Spomenik, iako obećan, još uvek nije završen. To je najmanje što grad Subotica može da učini za jednog od najboljih sportista i ambasadora naše zemlje i grada.
Ovom prilikom želim da se zahvalim članu Gradskog veća za sport i omladinu Nemanji Simoviću, Isi Planiću na pomoći oko organizacije filma, kao i svima onima koji su pristali da u njemu pričaju.
