U petak, 15. 8. 2008, na Letnjoj pozornici na Paliću, održana je premijera filma "33. dan" Andreja Boke (23), nezavisnog filmadžije iz Subotice i studenta treće godine međunarodnog marketinga. Ovaj, treći po redu ("The Chain", "Tajna Somodora"), film koji potpisuje Boka je istovremeno komičan i stravičan, i na ubedljiv način prikazuje disfunkcionalnost jedne provincijske porodice. "33. dan" karakterišu odlična ekipa, tehnička dorađenost, i osećaj za fine detalje, a publici se veoma dopao i domaći reper Staja (Rajahman) u ulozi pomalo dementnog Živice.
Darko: Šta vas je uopšte inspirisalo da se upustite u filmovanje ovakve priče?
Andrej: U svakom slučaju, inspiracija je došla posmatranjem međusobnih odnosa unutar par porodica iz našeg okruženja. Naravno, likovi koji se pojavljuju u filmu su iskarikirani, ali suštinske razlike u odnosu na ljude iz stvarnog života skoro da i ne postoje...
Tako mogu da mislim da je ovo jedna univerzalna priča, u kojoj svako može da se pronađe. U suštini, ovom pričom smo hteli da prikažemo kako mi vidimo te ljude, njihove moralne vrednosti i način zivota.
Darko: Dobro, pokušaj da nam opišeš proces stvaranja filma, koliko je vremena bilo potrebno tebi i tvom timu da završi posao?
Andrej: Scenario za film smo počeli pisati početkom prošle godine, i samo pisanje je trajalo par meseci. Nakon toga je usledilo snimanje koje je trajalo pola godine. I onda montaža, koja je trajala oko 10 meseci. Sve u svemu, malo se odužila produkcija, ali mislim da je kvalitet krajnjeg proizvoda bitan, a ne vreme za koje je urađen...
Darko: Veći deo filma izneli ste "na mišiće". Da li si imao neku podršku i kako su uopšte ljudi doživljavali taj vaš projekat?
Andrej: Glavna podrška su bili ljudi koji su učestvovali u realizaciji filma i koji su nam izašli u susret, bez ikakve finansijske nadoknade, što mislim da je u današnje vreme veoma retka pojava, tako je film nastao iz čistog entuzijazma, truda i rada. Naravno, bilo je tu i nekih neizbežnih troškova, ali smo uz pomoć sponzora uspeli to da pokrijemo. Želeo bih ovim putem da se zahvalim sponzorima (fondaciji Fokus, Denver-u, In-komerc-u, Car plus-u, Gradis-u, Kop trans-u i City televiziji) koji su nam znatno olakšali posao...
Darko: Kakvi su ti, na kraju, utisci sa premijere? Kakve su reakcije mlađe publike, a kakve reakcije onog ozbiljnijeg dela populacije?
Andrej: Zadovoljan sam kako je protekla premijera. Bilo je dosta ljudi, vreme je bilo lepo, atmosfera odlična... Očekivao sam pozitivne reakcije mlađe populacije, mada nisam bio siguran kako će "stara garda" da odreaguje. Ipak, posle završetka projekcije i razmene utisaka, čuo sam da im se dopao film i da su vrlo zadovoljni premijerom. To je u svakom slučaju veoma pozitivno, da se film sviđa mlađoj i starijoj populaciji.
Darko: Kome bi namenio, preporučio, ovaj film, i na koji način uopšte ljudi mogu doći do tvog filma?
Andrej: Film bih namenio svim ljudima dobre volje koji žele da pogledaju jednu zabavnu priču, sa dosta zanimljivih likova i dobrom muzikom. Uskoro će biti još jedna projekcija za one koji nisu uspeli da dođu na premijeru (u nedelju, 24. 08, u amfiteatru Otvorenog univerziteta, početak u 20.00h, ulaz besplatan). Više informacija o filmu možete naći i na www.myspace.com/andrejboka
Darko: Da li si ti nešto novo naučio iz ovog procesa, i šta ti je, ustvari, bilo novo iskustvo ovaj put?
Andrej: Naučio sam puno stvari o svakoj fazi filma, i mislim da je ovaj film jedno dobro iskustvo, koje može da pomogne da učimo iz svojih grešaka, i da u budućnosti pravimo još bolje filmove.
Darko: Šta dalje?
Andrej: Prva stvar koja treba da se uradi je da se film pošalje na festivale amaterskog filma, to je bio i prvobitan cilj. Tako da očekujemo pozitivne reakcije na film, i da se na što više festivala prikaže. Što se tiče narednih projekata, za sada je samo u planu promocija ovog, a za posle ćemo videti.
Darko: Želim ti puno uspeha. Za kraj, želje, čestitke i pozdravi :)
Andrej: Pa ništa posebno, jedino da se zahvalim svima koji su učestvovali u realizaciji ovog filma. U svakom slučaju, film ne bi izgledao ovako da svako od njih nije ostavio svoj lični pečat na njemu... :)