Ranko Popović posle 14 godina se vratio u naš grad posle sjajne igračke karijere, sada u ulozi prvog trenera tj. šefa stručnog štaba FK Zlatibor Voda.
Dejan: Kaži mi nešto o tvojoj igračkoj karijeri?
Ranko: Rođen sam u Peći gde sam započeo svoju fudbalsku karijeru kao klinac u FK „Budućnost“ iz Peći koja je tada bila član prve Kosovske lige. Sa 16 godina sam ušao u prvi tim kada smo se borili za ulazak u drugu ligu. 1985 god dolazim u Beograd gde služim vojsku i igram za Kneževac člana beogradske zonske lige. Posle toga prelazim u FK „Beograd“ sa Karaburme čuvene đavole gde sam doživeo najlepše trenutke u amaterskom fudbalu. Trener mi je bio Gane Rovčić koji je bio fantastičan trener i čovek, a društvo je bilo fantastično. 1989g. su me zvali i Crvena Zvezda i Partizan, isti dan sam trebao da odlučim u koji ću od ova dva beogradska kluba da pređem. Zvezda je počinjala pripreme u 17h na Marakani a sa Partizanom sam trebao da idem na pripreme u Lucern u 14h. Tada mi trener Golac, koji je došao u Partizan, nije dao previše vremena da razmišljam nego me doveo među crno-bele.
Prelazim u Spartak 1992 god. samo da bih igrao pošto nisam bio zadovoljan minutažom u Partizanu, mada sam povremeno ulazio u prvi tim i zadovoljavao igrom i crno-beli su računali na mene. Došao sam u Spartak u vreme kada baš nije bilo najsjaninje u organizaciji kluba, ali je fudbalsko društvo bilo fantastično. Sledeće sezone je došao Moma na čelo Spartaka tada se sve pokrenulo i mi smo u toj sezoni imali fantastičnu generaciju koja je igrala finale Kupa Jugoslavije. Žao mi je što tada neko nije imao sluha da uloži malo više u tu generaciju jer mislim da bi igrali zapaženu ulogu u prvenstvu države. 1994god. otišao sam u Grčku i tamo doživeo vrlo neprijatno iskustvo odatle sam se posle 6 meseci vratio u Suboticu i odigrao još jednu polusezonu za Spartak.
Na leto 1995g odlazim u Španiju u klub Almerija, tada člana druge španske lige, gde sam igrao dve sezone nakon čega prelazim u Austriju u fudbalski klub Šturm iz Graca. Po samom dolasku ustalio sam se u prvom timu i osigurao mesto standardnog prvotimca kod tadašnjeg trenera Ivice Osima. U mojoj prvoj sezoni osvojili smo titulu prvaka Austrije, da bi sledeće godine uzeli triplu krunu: prvenstvo, Kup i Superkup Austrije, a treće godine ponovo dupla kruna. To je bio ujedno i vrhunac moje igračke karijere jer sam tada igrao ligu šampiona sa najkvalitetnijim klubovima i igračima Evrope. Prve godine smo bili u grupi sa Real Madridom, Interom (Milan) i Spartakom (Moskva), druge godine u grupi sa nama su bili Marsej, Dinamo (Zagreb) i Mančester United bili smo treći u grupi i igrali sa Parmom u Kupu UEFA. Treće godine smo u grupi sa Galatasarajem, Monakom i Glasgow Rendžersom izborili prvo mesto u grupi i u drugom krugu igrali sa Mančester Unitedom, Valensijom i Panatenaikosom. Posle tri uspešno odigrane sezone usledila je nezgodna povreda leđa, pa više nisam mogao tako da se posvetim fudbalu prelazim u jedan klub 4 austrijske lige. U tom klubu počinju i moje trenerske aktivnosti jer sam bio igrač- trener. Sa tom ekipom bez poraza osvajamo prvo mesto i plasman u treću ligu.
Dejan: Znaši tada počinju i tvoje trenerske aktivnosti?
Ranko: Da znači moj prvi klub koji sam trenirao se zvao Arnfels gde sam bio trener a ujedno i igrač. To je klub iz jednog malog mesta pored Graca. Klub se sledeće godine raspao i ja tada preuzimam jedan klub u petoj ligi Austrije koju sam uveo u četvrtu ligu, a sve vreme sam pratio treninge Šturma dok je bio trener Osim, odlazio na treninge i tu sticao nova iskustva. 2006g. odlazim u Japan gde sam bio pomoćni trener u fudbalskom klubu Hirošima članu Prve japanske lige. Posle godinu ipo provedene u Japanu vraćam se u Austriju gde dobijam ponudu od jedne drugoligaške Austrijske ekipe Leoben, međutim zbog obaveza na trenerskoj školi nisam mogao da prihvatim i onda mi došla ponuda Zlatibor Vode pred Novu godinu koju sam prihvatio.
Dejan: Otkuda ideja da posle tako uspešne igraške karijere u Austriji i početne međunarodne trenerske karijere ipak dođeš u Suboticu posle 14 god i ovde nastaviš sa daljim radom?
Ranko: Rođen sam u Peći , živeo posle u Beogradu ali Subotica je u srcu moj grad, tu sam stekao afirmaciju kao igrač. Ako mogu da dam neki doprinos ovom gradu i ovoj sredini to ću vrlo rado učiniti. Subotica ima velikih problema u sportu u poslednje vreme i ako me neko pozvao ko želi da vrati ovaj fudbal gde mu je mesto onda sam ja to morao da prihvatim. Ove ljude koji žele da ulože u fudbal moramo zadržati i nešto im dati zauzvrat da svi imaju koristi. Jer ja se osećam deo ove priče i daću svoj doprinos da napravimo bazu gde će roditelji dovesti svoju decu gde će biti sigurni da će pored fudbalske veštine biti i vaspitavani. Jer neko igra bolje neko gore sa loptom ali najbitnije je da ih prvo vaspitavamo kao ljude, da nauče da poštuju i da budu poštovani, a posle na drugom mestu je fudbal i fudbalska igra. Mislim da iz svog bogatog iskustva mogu puno da pomognem budućim fudbalerima. Nivo vrednosti je pomeren i trebalo bi ih staviti na svoje mesto. Da jedan fudbaler može da se prošeta korzom a da klinci dolaze do njega i traže autograme ali isto tako da taj isti fudbaler ne nabije naočare za sunce i gel u kosu pa da neprimeti te iste klince nego da glumi neku zvezdu. Ako uspemo u tome onda će zbog takvih igrača klinci želeti da se bave fudbalom i sportom.
Dejan: Šta misliš o ideji spajanja dva subotička kluba Zlatibor Vode i Spartaka?
Ranko: Želje ljudi koji vode moj klub su spajanje ova dva kluba na leto u jedan jak subotički klub sa nazivom Spartak Zlatibor Voda. Velika stvar Spartaka je što ima tradiciju, ima navijače, mi sve to treba da stvaramo ispočetka. Ne znam kome nije u interesu da se spoje ova dva kluba, mislim da spajanje koče neki sportski radnici iz ličnih interesa a trebali bi da zanemare lične interese u korist fudbalske Subotice.
Dejan: Da li si igrački upoznao ekipu Zlatibor Vode i šta možeš da nam kažeš u vezi toga. Da li ta ekipa može da bude prva i da sledeće godine uđe u viši rang?
Ranko: Ovo su sve dobri momci međutim treba puno toga menjati prevashodno u njihovim glavama u pristupu igri. Oni moraju biti prevashodno takmičari da znaju da se bore za svoj klub da je ovo njihov Real Madrid a ne da se ponašaju da su oni neke extra zvezda. Mislim da imamo kvalitetne momke koji mogu napraviti dobar rezultat u prolećnom delu prvenstva i ostvariti zacrtane ciljeve ovog kluba. Samim tim vratiće se i navijači na tribine. Biće tu i oscilacija jer imamo dosta mladih igrača, međutim ja verujem u ove momke i nadam se jednoj dobroj ekipi koja će biti baza za buduću selekciju kojoj ćemo dodavati ciljane igrače po potebi. Neće proći puno vremena kada će nam se sami javljati iskusni igrači da igraju za naš klub i da nude svoje usluge.
Dejan: Kada počinje prvenstvo i kako teku pripreme?
Ranko: Prvenstvo se nastavlja 15. marta do kada smo planirali puno prijateljskih utakmica da bi mogli izabrati najboljih jedanaest za startnu postavu. Doveli smo mnoge igrače na probu neke ćemo ostaviti a nekima ćemo se i zahvaliti na saradnji. 21.02 idemo na desetodnevne pripreme posle čega sledi nastavak takmičenja u Srpskoj ligi.
Puno uspeha želi ti sportska redakcija sajta Subotica.info.
