Dijana Kopunović, "Naša Radost"
psiholog specijalista u predškolskoj ustanovi "Naša radost", autorka seminara "Vrtić i škola po meri deteta" koji ima cilj da edukuje vaspitače, učitelje, nastavnike i stručne saradnike za rad sa decom sa smetnjama u razvoju koja su uključena u škole i vrtiće.
Dijana: Projekat je pokrenula britanska humanitarna organizacija "Save the Children" i on podrazumeva povezivanje do sada odvojenih sistema redovnog i specijalnog obrazovanja. U projektu učestvuju, sa teritorije Subotice, specijalna škola "Žarko Zrenjanin", OŠ "Vladimir Nazor" iz Djurdjina, OŠ "Sveti Sava" iz Subotice i predškolska ustanova "Naša Radost".
Osnovna motivacija je svakako bila činjenica da u našim vrtićima i školama ima dece sa smetnjama u razvoju. No, bez prilagođavanja programa i metoda rada individualnim obrazovnim potrebama te dece i bez stvaranja atmosfere prihvatanja u grupi vršnjaka, često dolazi do pojave otpora sredine, negativnih stavova vaspitača/učitelja i klime tolerisanja bez stvarnog uključivanja ove dece u život i rad zajednice. Zato se nametnula potreba da se pronađu neka drugačija, nova rešenja koja se pre svega ogledaju u prilagođavanju vrtića/škole potrebama i mogućnostima dece a ne obrnuto. Upravo je to osnovna ideja Inkluzivnog programa ili kako ga još zovemo «Vrtića i škole po meri deteta».
U Inkluzivnom programu potrebe deteta i razvijenost njegovih sposobnosti predstavljaju osnovne kriterijume za izbor i prilagođavanje programa rada koji su mu namenjeni. Program podrazumeva i dodatnu edukaciju vaspitača/učitelja i stručnog tima a to upravo i radimo na seminaru koji smo organizovali u okviru projekta.
Treba istaći da je Subotica prvi grad u Srbiji koji je pre sedam godina počeo sa realizacijom Inkluzivnog programa i to u PU "Naša Radost", a potom od 2003. godine i u OŠ “Sonja Marinković” iz Subotice i OŠ “Ivan Goran Kovačić” iz Beograda u nižim razredima. Pokazalo se da Inkluzivni model uključivanja dece sa smetnjama u razvoju odgovara našoj sredini i opštim mogućnostima koje postoje u vrtićima i školama. Od ove školske godine ovaj program se po prvi put realizuje u višim razredima u navedene dve škole.
Interesovanje za Inkluzivni program je veliko kako u našem gradu tako i u ostalim delovima Srbije. Zato je i ovaj projekat prilika da se on širi. Pored promene pravca delovanja, u smislu da više ne pokušavamo da dete prilagodimo programima i školi nego školu i programe prilagođavamo detetu, dodatni kvalitet koji želimo da ostvarimo kroz ovaj projekat jeste stvaranje mreže podrške kroz povezivanje zaposlenih u osnovnim školama, vrtićima i specijalnoj školi.
Darko: A rad sa roditeljima?
Dijana: Inkluzivni program je sveobuhvatan i podrazumeva pripremu i zaposlenih u ustanovama, ali i roditelja i dece. Kroz ovu obuku vaspitači/učitelji, nastavnici i stručni saradnici se, između ostalog, pripremaju i za rad sa roditeljima i njihovo aktivno uključivanje u tim koji izrađuje individualne obrazovne programe za dete sa smetnjama u razvoju. Roditelj najbolje poznaje svoje dete i to su informacije dragocene za osmišljavanje programa rada.
Darko: Do sada su deca sa smetnjama u razvoju bila silom prilika uključivana u redovne programe...
Dijana: Da, ta silom prilika tzv. integracija nije dobra. Deca koja se bez pripreme uključe u redovne programe izložena su velikom pritisku. Očekuje se da se to dete prilagodi redovnim programima i sistemu a to je veoma teško. Ovde je cilj, kao što smo rekli, da se programi i okruženje prilagode ne samo deci sa smetnjama u razvoju nego svakom detetu.
Znači, mi smo ti koji treba da napravimo atmosferu prihvatanja. Naš cilj je da pomognemo prosvetnim radnicima da se bolje organizuju i da dobiju podršku kako da rade u grupi u kojoj su deca u skladu sa uzrastom i jedno ili dvoje dece sa smetnjama u razvoju. Takva deca imaju ista prava, kao i sva deca, da se obrazuju sa vršnjacima i mi ih ne možemo isključiti iz sistema. Postoje sredine gde jednostavno ne postoje specijalne škole pa bi se dete moralo uputiti u drugi grad, odvojiti od roditelja, što je neprihvatljivo, jer jedno od osnovnih dečjih prava definisanih Konvencijom UN o pravima deteta čiji je potpisnik i naša zemlja je da dete ima pravo da bude sa svojim roditeljima i da se školuje sa svojim vršnjacima.
Ljiljana Došen, "Save the Children"
psiholog, zadužena za program inkluzivnog obrazvanja, koji je organizovao "Save the Children", koji finansira Forin Ofis britanske vlade. Septemnbra ove godine počeo, traje do marta 2010. godie.
Suština je u povezivanju specijalnih i redovnih škola i vrtića. Ovi sistemi, redovnog i sapecijalnog obrazovanja do sada su bili potpuno odvojeni, a cilj je da se oni povežu, i to u lokalnom kontekstu.
Ljiljana: Cilj projekta je edukacija stručnjaka, stručnih saradnika, vaspitača, učitelja nastavnika vrtića i škola. Ovde imamo treninge čiji su nosioci upravo oni radnici koji su već imali iskustva sa ovakvim radom. Oni sada prenose svoje iskustvo drugim radnicima. Program je akreditovan od strane ministarstva.
Pored toga, radi se i na formiranju stručnih inkluzivnih timova u lokalnim školama, sastavljeni od stručnih saradnika, roditelja i vaspitača. Postoji i tim koji će objedinjavati ove timove, sastajati se nekoliko puta godišnje i pratiti kako se projekat realizuje.
U zavisnosti od potreba škola, organizovaće se gostovanja u školama i odelenjima u kojima postoje potrebe da se i pružati konkretnu podršku. Nastojaćemo da u projekat uključimo i roditelje i naravno opštinske organe vlasti. Potrebno je da lokalne samouprave podrže ovaj projekat.
Darko: Da li je cilj da 2010. godine većina škola bude spremna za inkluzivnu nastavu?
Ljiljana: Potreba sigurno postoji. Subotica je sredina u kojoj su mnogi projekti počinjali da rade. Ovde postoji kontinuitet rada od 2000. godine. Postoji podrška organa vlasti i dobro je što škole nisu čekale našu podršku, već su samoinicijativno krenule sa ovim programima. OŠ "Žarko Zrenjanin" je napravila jedan dopis koji je poslala svim školama na teritoriji grada, da iskažu potrebu za njihovom pomoći, i veliki broj škola se javio sa konretnim zahtevima. OŠ "Žarko Zrenjanin" takođe ima potrebu da sarađuje sa školama sa redovnim programom, da proširi svoje delatnosti.
Darko: Trenutno deca trpe...
Ljiljana: Trpe svi, ako se ne pripreme dobro trpe svi. I deca sa smetnjama, koja nisu prihvaćena, i ostala deca, kojima to nije objašnjeno, i učitelji i nastavnici koji žele da pomognu a ne znaju kako. A u gradu postoje ljudi koji su obučeni da to rade i nisu dovoljno iskorišteni. Velik broj dece nije uopšte uključen u obrazovni sistem. Postoje i deca sa kombinovanim smetnjama koja trenutno ostaju kod kuće.
Darko: Hvala na informacijama
Ljiljana: Hvala vama, izuzetno sam srećna sam što pratite ovakve stvari.
