Godišnja nagrada za profesorku Muzičke škole
Žužana Sebenji, profesorka violončela 37 godina uči decu da zavole muziku i da među njima odneguje one sa najviše talenta
Sa više od pola godine zakašnjenja profesorici Žužani Sebenji uručena je Godišnja nagrada koju dodeljuje Zajednica muzičkih i baletskih škola Srbije. Profesorici violončela u subotičkoj Muzičkoj školi nagrada je dodeljena za „višegodišnje svestrano delovanje u obrazovanju mladih talenata i nesebičnu ljubav, požrtvovanje, prijateljstvo i znanje uloženo u odrastanje umetnika“ – što je upravo jedan od najlepših opisa posla pedagoga koji radi sa talentovanom decom.
„Punih 37 godina sam u obrazovanju. Prvo sam 13 godina radila u osnovnoj muzičkoj školi u Kanjiži, a onda sam došla ovamo u Suboticu, gde radim sa mladima od pripremnog razreda do kraja njihovog srednjoškolskog školovanja. Osim toga radim sa tri kamerna sastava i jednim gudačkim orkestrom u nižoj Muzičkoj školi. Upravo to je lepota posla, da nije monoton, ni jedan učenik nije isti, uvek je novo i drugačije“ priča profesorica Sebenji.
Violončelo je dugo bio nedovoljno poznat instrument, međutim, kaže Sebenji mogućnost da deca dođu u školu, vide, dodirnu instrument i čuju njegov zvuk promenila i taj odnos prema ovog gudačkom instrumentu. Profesorica ističe koliko je važno da deca imaju pristup muzici i instrumentu, i sama je kaže tako zavolela violončelo. Zbog toga je zahvalna i svojim roditeljima, koji su njoj i njenim trima sestrama Magdolni, Klari i Juditi omogućili da steknu i muzičko obrazovanje. Osim Judite, sve su i profesionalno ostale vezane za muziku.
„U Muzičku školu svakako se upisuju deca zainteresovana za muziku. Međutim, ima i perioda kada se zamore. Tada je potrebno malo pedagoške veštine da ih vratimo muzici. Sa mališanima onda pevamo pesmice koje najviše vole, a starijima ponudim više različitih kompozicija. Onda pratim na šta će im oči zasijati, i tada znam to je ono što će ih držati u muzici. Kada vole muziku, to će voleti i da vežbaju. Ima mnogo kompozicija i možemo sebi da dozvolimo da izaberu“ kaže Sebenji.
O profesorima i pedagozima koji pronalaze i razvijaju talenat kod dece retko se govori, iako kasnije pojedini među njima postaju kreatori kulturnog života sredine. Ona je potpuno svesna odgovornosti profesora, jer kaže i sama je upijala svaku reč i sugestiju svojih profesora i prenosila je dalje na nove generacije. Ova tiha i skromna profesorka čitavu svoju karijeru posvetila je tome da deca zavole muziku i da razvije njihov talenat. Nabraja nam imena svojih učenika koji su osvajali nagrade na takmičenjima širom zemlje, a koji su ostali posvećeni muzici kao Laura Jurić, Milena Radović, Katarina Evetović, Tamara Gršić, Laura Kurina, Hilda Čikoš, Mirela Šefčić, Hilda Čikoš. Jedna od njenih bivših učenika drži privatnu muzičku školu u Mađarskoj, njen učenik Milovan Simić sada je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, i kaže to su njeni upesi. “Talenat je važan, ali njihov rad je još bitniji” kaže Sebenji.
