Iako je nezahvalno prognozirati osvajače medalja na velikim takmičenjima, pogotovo u sportu kao što je rvanje, as subotičkog Spartaka Davor Štefanek mora se svrstati upravo među favorite. U Riju u Brazilu, na Olimpijskim igrama, Štefanek nastupa u kategoriji do 66 kilograma, a među dvadesetak učesnika, bar je desetak osvajača velikih medalja, pa i olimpijskih i svetskih prvaka. Ono što Štefaneka razlikuje u odnosu na rivale jeste sjajan niz rezultata, odlična forma, iskustvo, ali i fokusiranost i staloženost pred jedan od najvažnijih ispita karijere.
Olimpijska karijera počela je još 2004. godine u Atini, nastavljena je 2008. u Pekingu, Davora nije bilo 2012. u Londonu, a sada je pravo vreme da treća olimpijada bude i sreća.
– Ove Igre se razlikuju samo u mojim godinama, ostalo je isto, Olimpijada je vrh. Mnogo sam iskusniji, pogotovo u odnosu na 2004. godinu, dok me je 2008. godine boljeg plasmana koštala povreda zadnje lože. Zanimljivo, na dve olimpijade imam tri poraza, a verujem da je vreme da se to popravi, i to ne samo da se zabeleži pobeda, nego da se osvoji i medalja – govori Štefanek.
U međuvremenu je Štefanek sanirao i povredu ruke, a kako kaže, spreman je za svaki izazov:
– Sanirana je povreda ruke, ali i uprkos tome nisam propustio ni jedan trening. Jeste, malo je bolelo, ali sam radio terapije i stisnuo zube. Hvala svakako svima koji su mi pomogli da se što bolje oporavim. Iza nas odlične pripreme, u potpunosti sam spreman. Poslednje tri nedelje smo malo spustili tempo, nema toliko jačih treninga, nego malo opuštanje i skidanje kila. Sada sam u 66 kg, što se pokazalo kao optimalno. Pre sam bio u kategoriji do 60 kg, a u skidanje bih krenuo sa 73 kg i to je zaista bio problem.
Davor je jedan od naših najuspešnijih rvača, međutim čini se da nešto nedostaje. Nedostaje upravo kruna karijere koja može da se stavi u Brazilu.
– Napravio sam kontinuitet osvajanja medalja sa velikih takmičenja i sada je pravo vreme da se to u Riju kruniše. Polako razmišljam o povlačenju iz reprezentacije, naravno, ne sa strunjače. Imam iza sebe šest velikih medalja, nadam se da će biti i sedma. Sa tom medaljom bih postao najbolji rvač svih vremena kod nas. Naravno, tu je veliki Sreta koji ima šest medalja, jer je on čovek koji je i napravio velike šampione. Ako uspem da budem bolji od njega, to će biti i njegov veliki rezultat. Jer ako napraviš nekoga ko postane bolji od tebe, onda je to nešto fantastično. Ima tu još rvača sa sjajnim nizom, ali još niko nema sedam velikih medalja. Reprezentativna karijera bi mogla da bude završena na sledećem Prvenstvu Evrope.
Ono što raduje jeste da se na licu našeg sagovornika ne vidi zabrinutost, niti nametnuto breme favorita. Jedino ozbiljnost i jasna rešenost.
– To što stručnjaci predviđaju da sam jedan od favorita me ne dotiče. Ovo više ne radim zbog para, toga i nema baš nešto puno u rvanju, hvala Bogu pa nas država podržava posle medalja. Idem u Rio samo sa jednim ciljem, a to je da budem najbolji. Dosta sam svojih ciljeva već ostvario, bio sam najmlađi nosilac evropske i svetske medalje, sa 18 godina. Bilo je to još 2004. godine u Švedskoj, te godine sam bio najmlađi olimpijac u Atini, jedini sam juniorski prvak sveta u našoj državi, jedini imam četiri evropske medalje, a sada bih mogao da budem jedini koji je bio i prvak sveta i pobednik olimpijade. Jednostavno to hoću, želim i mogu, a ako budem išao sa tim razmišljanjem, to će svakako biti ostvarivo.
Neko zna, većina verovatno i ne, Štefanek je bio blizu odluke da ostavi rvanje. Dobio je drugu šansu i iskoristio je.
– Hteo sam da ostavim rvanje 2013. godine. Nisam bio prvi čovek u kategoriji, Aleksandar Maksimović je sjajan rvač, bio je broj jedan. Da nije bilo mame Đenđike 2013. godine, verovatno ne bi bilo ovakvih rezultata. Hteo sam da odustanem od reprezentacije. Ona je sela uz mene i zamolila da probam još godinu dana. Rešio sam da probam, i eto, posle godinu dana sam postao prvak sveta. Podržavala me je, i kada je bilo rezultata i kada nije. Naravno, tu je porodica, devojka, prijatelji. Imam divne ljude oko sebe, veruju u mene, a moja je dužnost da im vratim rezultatima. Dobio sam još jednu šansu i uradio sam više nego što su drugi mislili, iskreno i više nego što sam sam mislio. Rešio sam neke stvari u svojoj glavi. Setio sam se reči velikog Momira Petkovića koji mi je jednom prilikom, kada sam imao dvadeset godina, rekao „Davore, vreme leti, nemoj da ti posle bude žao”. Tek sam to shvatio 2014. godine. Bio mi je rođendan, čestitao mi je i pitao „Koji ti je rođendan”, odgovorio sam da je 29, a stigla je ponovo poznata rečenica - „Vreme leti”. Odgovorio sam mu da nikada nije kasno i narednog dana sam postao prvak sveta. Tada mi je rekao da nastavim da radim kao što sam radio i da mogu da budem i svetski i olimpijski šampion. Zašto bih sada stao?
U Atini 2004. godine bio je sam, četiri godine kasnije u Pekingu takođe. Sada, u Rio de Žaneiru, na strunjače će i Kristijan Fris (do 59 kg) i Viktor Nemeš (do 75 kg). Omogućiće to bolje treninge, ali i značajniju međusobnu podršku.
– Mislim da sam na pravom putu sa stručnjacima poput Srete Damnjanovića i Stojana Dobreva, ali i sa Željkom Trajkovićem koji je mnogo uradio za naše rvanje, što se vidi i po rezultatima. Lakše mi je i što su uz mene Fris i Nemeš, koji su izvanredni rvači. Nemeš i ja smo čak i cimeri poslednjih sedam godina. On mi je kao rođeni brat, više vremena sam proveo sa njim nego sa devojkom, pogotovo sada kada smo imali niz akcija kroz pripreme. Neka ja budem sada najbolji, a on neka me nadmaši, to mu iskreno želim.
Davor je do sada osvajao šest medalja. Prvu veliku medalju Štefanek (rođen 1985. godine) osvojio je 2004. godine, a bilo je to srebro sa Prvenstva Evrope (Haparanda). Na Prvenstvu Evrope 2008. godine (Tampere) bio je treći, baš kao i 2012. godine (Beograd), dok je ove godine u Rigi bio treći. Titulu prvaka sveta osvojio je 2014. godine u Taškentu, dok je godinu dana kasnije u Las Vegasu bio treći.
