Ovaj članak nije intervju ali je ilustrativan prikaz subotičke političke arene u kojoj argument snage (političke) potpuno obesmišljuje pokušaj razumnog donošenja odluke (po dogovorenim pravilima - postojećim usvojenim pravilnikom ).
Prilog, dopisnice Politike A.Isakov, je postavljen ranije ovde, ali mu mesto pripada realno ovde.
***
Матија Бећковић нови је почасни грађанин Суботице, одлучили су одборници Скупштине града у којој је на власти коалиција „Србија побеђује – Александар Вучић“ и СВМ. Бећковићу је звање Почасног грађнина додељено на предлог Савеза српских удружења Севернобачког округа у којем се каже да то што је академик Бећковић рођен у Бачкој, у Сенти оправдава ову инцијативу, те да Суботица „одаје пијетет великом ствараоцу“ а град се увршћује у „плејаду оних који су препознали стваралаштво високе културне и уметничке вредности“.
Комисија за доделу звања Почасни грађанин и признања „Про урбе“, што су одличја која се додељују на свечаној седници Скупштине 1. септембра на Дан града, предлог је прихватила уз само глас противљења Томислава Жигманова, председника Демократског савеза Хрвата у Војводини и одборника.
-Ово је преседан, одлука није у складу са правилником који одређује критијеријуме по којима би неко могао бити почасни грађанин. Без обзира на књижевно дело Матије Бећковића, у његовом деловању нема ни једног геста који је афирмисао Суботицу, у било ком смислу. Имамо јасан правилник, и било би у реду да га се придржавамо, али је политичка воља била снажнија, рекао је Жигманов, и оценио да се овим отвара могућност да следећи пут за почасне грађане буду проглашени Владимир Путин или Виктор Орбан. Жигманов је најавио оставку на место председника Комисије.
Током скупштинске расправе, нико није оспоравао књижевно дело Бећковића, али су се опоненти идеје о њему као почасном грађанину Суботице питали да ли је за то довољан критеријум да је Сента недалеко од Суботице, или да је Бећковић неколико пута боравио у Суботици на књижевним трибинама. У правилнику о додели звања стоји да се оно додељује за „истакнуто и трајно животно дело у области науке, привреде, уметности, образовања и васпитања, као и за резултате постигнуте у јавном животу и развоју културног стваралаштва и то физичким лицима која су својим делима и чињењима допринела подизању угледу града у земљи и иностранству.“ Саша Вучинић (ДС) је за себе рекао да је од одборника вероватно најбољи познавалац љубавне лирике Бећковића, али да не може да подржи ову идеју, док су одборници „Покрета за грађанску Суботицу“ имали различите ставове.
За Александра Грубора, одборника СНС-а нема дилеме да је Матија Бећковић по свом раду и стваралаштву најумнији Србин данашњег времена, и један од најбољих лаурета титуле „почасни грађанин“ јер је „допринео афирмацији не само града већ и Србије и нашег народа у целини и ширењу доброг угледа у васељени“. Одговарајући на замерке опозиције Грубор каже да у етимолошком смислу, титула почасног грађанина се не додељује по месту рођења, већ управо за доприносе, те да ако је неко „дао више и шире, ваљда је онда остварио и уже, ако је задужио и читаву Србију и генерације, које су са њим живеле и од њега училе, ваљда је задужио и грађане овог града, ако не више оно бар у неколико наврата када је био и гостовао“.
-Ако мислисте да Бећковић није заслужио звање, ја кажем да грешите и ако то сведемо на задовољавање формално правних параграфа бојим се да ћемо обесмислити суштину предлагања кандидата за почасне. Не ради се о томе да ли је неко у потпуности испоштовао у духу и слову појединих одредби правилника, већ да ли је заиста својим стваралаштвом и радом заслужио да буде лауреат, каже Грубор.
Ипак, на питање да ли то значи да је није поштован правилник, Грубор то оповргава: -Нисам рекао да не поштујем слово правилника, већ да се Бећковић који је у неколико наврата овде гостовао, и својим радом и стваралаштвом залагао за афирмацију не само Суботице него и других градова у Србији.
На истој седници одборници су за награду „Про урбе“ изабрали Живорад Ђурић, правник унутрашњих послова, др Ката Дулић, инжињер пољозаштите и Ливија Биро.
***
Радомир Константиновић није заборављен
Сат времена након што су одборници изгласали Матију Бећковића за почасног грађанина, преко пута Градске куће, у Градској библиотеци промовисан је зборник „О духу отворености“, радова који су прошлог октобра учествовали на тродневном међународном округлом столу посвећеном мисаоном наслеђу Радомира Константиновића.
О зборнику су говорили др Александра Ђурић Боснић, др Бошко Ковачевић и др Иван Миленковић. Промоцији су присуствовали Латинка Перовић, као председница Комисије за обележавање мисаоног наслеђа Радомира Константиновића и Живан Берисављевић. На промоцији је прочитан и његов рад „Град у којем сам рођен“, а који је објављен у часопису „Руковет“.
Радомир Константиновић је рођен у Суботици 1928. године и иако је два пута предлаган за звање „Почасног грађанина“ овај предлог никада није добио политичку већину у Скупштини.
