- Šta te je nateralo da potražiš posao u inostranstvu? - pitao sam Damira “kamermana” dok smo sedeli smo u centru grada ispod “cara”, sa južne strane spomenika. Čekao je kolegu Tibiku da se vidi sa njim. Sunce nam je prija dok vodimo ovaj razgovor. Inicirao sam ovaj razgovor da bi saznao opet jednu priču, iskustvo o tome kako je to raditi "napolju".
- Bilo je dva razloga. Jedan je bio finansijske prirode, a drugi je bio kadrovske prirode, da tako kažem, neslaganje sa pretpostavljenima. U suštini ja sam bio prinuđen da ne razmišljam o poslu, nego o nekom opstanku u samoj firmi. Da pazim na svoje ponašanje…
-Hoćeš da kažeš da te je tvoj odnos sa pretpostavljenima ugrožavao, doživljavao si neku vrstu mobinga?
- Jeste. Odnosno jedina stvar što je ista na zapadu i ovde je da ako želiš dobar posao moraš da imaš nekoga u toj firmi, ustanovi da te povuče unutra. Ostalo je sve različito, od tolerancije prema strancima, od nivoa multikulturalnosti, od načina ophođenja prema ljudima do samih zarada naravno.
- Ti si otišao spreman da radiš bilo šta, što možeš?
- Da, ali jako je bitan faktor sreće, jer od posla ti sve zavisi. Ne možeš da odeš nepripremljen. Moraš da znaš njihov jezik, koliko toliko i moraš da nađeš takav posao da ti kroz njega možeš da nastavljaš školovanje kroz neke kurseve. U početku su to kursevi jezika, a kasnije ideš na neke kurseve koji ti pomažu da dalje napreduješ u svojoj karijeri.
- Austrija je u pitanju. Sada si se vratio?
- Bio sam, a sada sam se vratio. Ne možeš uvek da spojiš svoje planove sa privatnim problemima i planovima porodice. Neke stvari se moraju odložiti na neko vreme.
- Da li to znači da ćete svi otići zajedno?
- To je pitanje koje rešavamo. Neke stvari je potrebno usaglasiti sa privatnim željama.
- Kako je okruženje u kome radiš u inostranstvu?
- U sredini gde sam ja ima jako mnogo ljudi sa područja Bosne i Hercegovine, Mađarske, Rumunije i azijskih zemalja prvenstveno! Zadnjih pet godina došlo je do promene u Austriji. Sa samim krizama u Aziji jako je veliki broj ljudi počeo da dolazi i sama Vlada Austrije ima veliku toleranciju prema tim ljudima. Oni su faktički spremni sve da rade i za mnogo manje para tako da su samim tim postali velika radna konkurencije. To je kapitalistički sistem, počelo je velika tražnja za stanovima što je podiglo cenu stanarine a smanjili su cenu rada na minimalni nivo i još povećali konkurenciju prilikom zapošljavanja.
- To je veliki problem treutno u Austriji za nas "evropljane". Bolja situacija je u skandinavskim zenljama ili negde malo dalje, što se Evrope tiče.
- Vest je da su Šveđani zatvorili azilatnima ulaz juče?
- Azilanti su nešto drugo.Ljudi odavde odlaze sa pasošima hrvatskim ili mađarskim, to je moje iskustvo. Vojvođane koje sam tamo sreo svi su imali mađarski pasoš i to je u suštini realna situacija.
-Ono što ljudi nisu navikli je to da se tamo mnogo,mnogo, radi.
- Konkretizuj molim te.
- Bukvalno postoji radno vreme i vreme za pauzu. Vreme za cigarete ima možda u nekim firmama, ali se strogo svodi na tri minuta i naravno to su neka mesta pored šefove kancelarije gde on kontroliše i vidi sve pod kamerama i jednostavno ne smeš da se zadržavaš duže od tri minuta. Dakle ja sam imao smenu od 12 sati i ja sam morao od toga jedanaest ipo sati da stojim na svome radnom mestu i to bukvalno, ne smeš ni da ćućneš ni da sedneš. Kubikaža ili tonaža predmeta koji ti pređu kroz ruke ili leđa, nije ispod dvocifenog broja. Stolice ne postoje. Jedino za vreme pauze za jelo, od 30 minuta, a dok ne odeš i ne vratiš se imaš realno dvadeset minuta odmora. Konkretno ja sam radio u austrijskoj pošti na razvrstavanju paketa. Nekada utovar nekada istovar, bar kod očitavanje. To je sve isključivo stajanje.
- Koje godište su ti bile kolege?
- To su uglavnom ljudi dvadesetak godina mlađi od mene.
- Što znači da stariji ljudi ne dolaze u obzir za takav posao.
- Ne, ne dolaze u obzir. Ti jednostavno moraš biti u dobroj fizičko ali i psihičkoj kondiciji da bi izdržao taj tempo rada i tu vrstu posla. Ali opet tu je faktor sreće. Znam ljude koji su ušli u neku firmu gde se radi osam sati i gde imaš sve žive privilegije.
- Dalje, recimo kako je urađen sistem toaleta. Vremena provedenog u toaletu. Ti imaš karticu i gde god ideš, koja god vrata otovriš ti moraš da provučeš karticu..
- Imaš trag kretanja kroz vreme.
- Jeste i on tačno zna gde si bio i koje vreme. I ako mu se nešto ne sviđa....
Znači ne postoji ta vrsta obraćanja pretpostavljenog radniku u vidu vike, galame, maltertetiranja, mobinga. To ja nisam doživeo. Redovno dođe obrati se fino, kulturno. Jednom. Drugi puta ti se ni ne obrati. Samo ti se zahvali ako ne izvršiš to što ti je on rekao.
Što se tiče odnosa drugih ljudi imat ćeš taj osećaj da si građanin drugog reda. Ja sam to osetio u vidu komunikacije, obraćanja, pogotovo mlađih ljudi u odnosu na mene. Kod mladih oko dvadesetak godina osetio sam da se javlja blagi osećaj netrpeljivosti prema strancima a ja mislim da je razlog toga enormni priliv ljudi iz azijskih zemalja. Znači to je posledica toga. Dok sa starijim ljudima apsolutno nisam imao problema. Problem je te mlađe generacije, iako su odrasli u tako multietničkom društvu pa ne bi smeo da bude.
Moraš naći takav posao da ti ostaje vremena da ti popodne možeš iči na kurseve jezika jer bez znanja jezika...,znaš engleski, to ne prolazi. Samo nemački. Ja pričam o gornjoj Austriji dok je malo drugčije stanje u okolini Beča. Jer zna se, ti možeš sa srpskim jezikom da se sporazumeš. Ima jako mnogo našilj ljudi i to je dugačije.
- Šta je onaj minimum što čovek mora da zaradi da bi mogao tamo da preživi?
- Ako je čovek sam, ima svoj stan - stanarinu, plaća svoje komunalije, vozi auto, onda može da živi od njihovog minimlaca koji je 1100 eura. Ali ako dovedeš porodicu to već nije dovoljno. Stanovi su pre pet godina bili 300 eura a sada su 600 pa na više. Ali ako oba roditelja rade onda nema problema. Jako dobra stvar u Austriji što ima četrnaest plata. Zači dobiješ u julu i dobiješ u decembru. Platu za odmor, na leto i božićnu platu u decembru. To je jedna jako dobra finansijska inekcija da možeš da priuštiš sebi odmor koji zaslužuješ. Tamo se pet dana u nedelji bukvalno radi od jutra do mraka a od petka popodne do nedelje, teži se da se vikend provede u prirodi.
Pored četrnaest plata postoje i finansijske pogodnosti. Ako si odvojen od porodice ako, si ulagao u stan i prikažeš te račune za to i prikažeš finansijskoj instituciji postoji mogućnost da dobiješ povrat poreza. I to nisu male cifre. Recimo ljudi koji su često putovali kući i prikazavši račune na taj način su dobili povrat od 1000 eura. Postoje institucije koje u nevladine organizacije koje pomažu ljudima, znaju procedure gde ti pomažu u tome, naravno za deo vraćenog novca.
I ono što je dobro to je da sve institucije države rade dobor svoj posao. Znači policija, hitna pomoć, bolnica, zdravstvene ustanove.
- To nisi osetio ovde?
- Ne. Ja tamo nisam razmišljao da li će me neko presresti moje dete ili mene na ulici. Skinut lačić sa vrata. Ukrati, obiti auto zvog čokolade što sam zaboravi na zadnjem sedištu. Policiju nisma video u kafićima a viđao sam ih non stop. Jako je dobra saradnja policije i građana. Znači njih ne mrze da iziđu na svaki poziv i da provere ako treba i petnaest puta na dan će otići na istu adresu.
- Institucije rade svoj posao.
- Jeste.
Oblak je prekrio sunce, odmah je bilo malo prohladno. Tibika je stigao i Damir je otišao sa njim. Za makoš na koji me pozvao Novikov više nije bilo vremena. Otključao sam bicikl i odvezao se kući.
****
Dopuna i aktuelno stanje na dan 2014.12.03.
Vest preuzeta sa Radio Subotice
SUBOTICU NAPUSTILO PET HILJADA STRUČNJAKA
Na sednici Odbora za gradjevinarstvo u regionalnoj privrednoj komori saopštena je procena da je u poslednjih godinu dana Suboticu napustilo oko 5, a Sever Bačke i Potisja oko 10 hiljada stručnjaka različitih profila. Jedan od članova odbora saopštio je da mu je ponudjeno da bude šef gradilišta u Švajcarskoj za platu od 3500 evra. Jedna osoba u ovom trenutku traži oko 200 gradjevinskih radnika raznih specijalnosti za Nemačku i Švajcarsku. Fizički radnik u Beču na gradilištu dobija oko 1200 evra i obezbedjen smeštaj. Sve je primetnije da u pečalbu odlaze ne samo mladji nego i oni u poodmakloj životnoj dobi. Prodaju kuće i do 40 posto jeftinije od realne cene. Taj novac koriste kao početni kapital za neki od poslova u inostranstvu.
