- Beli, hteo si da mi ispričaš pre neki dan vaš susret, susret podmorničara. Kako je bilo!?
- Bilo je to prije neki dan. Imali smo sastanak udruženja veterana podmorničara u jednom vinskom podrumu u Sremskim Karlovcima. Vlasnik je jedan bivši mornar koji je vojni rok služio na podmornicama. Bilo je, kao i uvek, lepo, dirljivo, a reči dobrodošlice gradonačelnika su učinile trenutak svečanijim. Subotičane smo predstavljali moj drugar Turu Karolj i ja.
A ovo u nastavku je odlomak (početak) iz moje knjige o podmorničarstvu koju ću možda jednom završiti .
- Pa da pročitamo :)
***
Alarmno zvono!?!! Na ronjenje – zapri toranj – otvori plavnike – otvori odušnike! Na četrdeset metara, pramčani trim sedam stepeni !
Uz šištanje i mlazova vode, podmornica je nestala u moru ostavljajući za sobom beličast trag ispuštenog vazduha iz tankova, koji se brzo gubio.
U kurs sto sedamdeset dva, brzina osam čvorova, šumosmerač osluškuj u krugu. Komande su se ređale jedna za drugom uobičajenim monotonim glasom, kao da je komandant hteo osim rečima, da nas ohrabri i bojom glasa nedajući značaj ozbiljnosti situacije. Podmornica je vozila marševskom brzinom prema otvorenom moru. Očekivao se prolazak neprijateljskog konvoja, zaštićenog od strane dva razarača i jednog patrolnog broda. Upravo su pozivali podvodnu smenu. Na šumosmeraču me je za koji minut trebao zamenuti mlađi kolega pa sam mu već spremio predaju dužnosti: podmornica vozi osam čvorova u kursu 172 površina slobodna nema šumova). Vuk je preuzeo dužnost i sada sam slobodno mogao malo da se odmorim. Alarmna zaronjavanja uvek dodaju čoveku adrenalina i malo fizički iscede. Legao sam na krevet poluodeven jer sam već za dva sata opet na stendbaju.
Trudio sam se da zaspem i da isključim mozak iz svih kombinacija. Biće kako bude. Osećao sam neku nesigurnost a sa druge strane me je teralo nešto ka tom izazovu da se muški suočim sa novom odgovornošću. Možda je to bio i strah ali ga jednostavno nisam priznavao. Duboko u sebi verovao sam svom komandantu i posadi koja je definitivno imala podmornicu u malom prstu.
U slobodno vreme smo se ponekad takmičili u poznavanju podmornice i ako je neko pogrešio plaćao je piće za sve u kantini podmorničke baze. Na sreću nije se puno pića na ovaj način popilo. Jednom smo zavarili metalnu kuku, prefarbali i nakon dva dana pitali glavnog brodara, onako kao slučajno – za šta služi ta kuka . Pogledao je kuku, pa je malo blenuo u nju i nakon desetak minuta se kleo da ovo nije bilo na podmornici jer je on tu od izgradnje do sada, i da je ova kuka nemoguća. Prišao je, nožićem malo ogrebao polusveže boje i nasmejao se – niste valjda mene hteli da pređete - Remci jedni (izraz za mladog početnika, mornara). Naravno svi smo se smejali ali i plaćali mu piće jedan po jedan.
Ručica na točku šumosmerača (prečnik oko 40 cm) lako se okretala pod mojom rukom i osluškivanje u krug se odvijalo rutinski. Nikakvi neprirodni šumovi nisu remetili tu veličanstvenu tišinu što može da pruži samo otvoreno more. Ultrazvuk ima frekvenciju preko 25 hiljada herca i nije čujan za ljudsko uho ali se odlično probija kroz medij kao što je voda. Brzinom oko 1500 metara u sekundi prodire kroz vodu i odbija se od eventualnih prepreka i kao eho, vraća se nazad . Tako možemo precizno meriti daljinu a često i vrstu materijala po visini povratnog zvuka. Na taj način, slanjem signala i prijemom odjeka, rade aktivni uređaji, kao radar na površini pomoću elektromegnetskih talasa. Šumosmerač je pasivan uređaj i on registruje šumove koje može da čuje i ljudsko uho. Njega protivnik ne može otkriti. Vežbajući u bazi satima i satima, preslušavale su se trake na kojima su bili različiti šumovi i svaki je bio analiziran tj. komentarisan od strane snimljenog spikera. Ako su dobri hirdofoni i izvežban poslužioc, karakteristični šumovi velikih brodova mogu da se otkriju i preko dvanaest nautičkih milja. Pojačavanjem, smanjenjem šuma, promenom pramčanog ugla , brojanjem okteraja propelera, bojom zvuka, moglo se prilično tačno odrediti kretanje površinskog broda. Kurs, brzina,vrsta pogona su bili podaci koji su govorili o tome dali je to teretni ili naoružan vojni brod od kojeg možemo očekivati eventualni napad. Sve je ovo u sferi predpostavke dok se ne proveri periskopom, pa se komandanti ne libe koristiti periskop ako je ikako moguće , barem u prvom kontaktu.
Inače naša podmornica je spadala u one srednje veličine sa kombinovanim pogonom: dizel-elektro i to ih je svrstavalo u grupu klasičnih podmornica. Na osnovu atomskog pogona (reaktor-turbine), podmornice ovog tipa su uvrštavane u atomske.
Zbog tipa pogona, velikih gabarita i velikim brojem posade, atomske podmornice su imale veliki radius dejstva. Smeštene u baze na Tihom i Atlanskom okeanu imale su mogućnost intervencije u bilo kom delu sveta. Naravo tamo gde se interesne sfere velikih sila nisu ukrštale. Naše, klasične podmornice su pomalo gubile smisao u savremenom ratovanju, pogotovo u uskom moru kakav je Jadran. Mogle su se uporebljavati u delu ofanzivne odbrane ili probijanja nekih blokada, polaganje minskih polja i prevoz diverzanata. Kao jedna od šest zemalja na svetu koje su gradile podmornice, bili smo ponosni na taj podatak ....
***
- Danas, kada sam u penziji i sve je manje važno u mojoj priči, osećam samo potrebu da se negde zapišu doživljaji nekadašnjih generacija. Razlog je jednostavan: to su generacije koje se još uvek sećaju ponosa kojim je bila ispunjena država i svi njeni podanici. Generacija koja bi imala šta da ispriča pokolenjima sa željom da se rehabilituju zaturene vrednosti ponos, radinost, poštenje, rodoljublje, požrtvovanje...
Učeći od dedova šta je to čojštvo i junaštvo, ponekad zaboravljamo važnost trenutka i inspiracije. Sa druge strane, često bagatelizujemo naš doprinos opštem dobru naše domovine kojoj su razni ološi devastirali ime i značaj.
Danas je moja podmornica izložena u Tivtu kao muzejski eksponat- vidi link ovde. Probušena su vrata na čvrstom trupu za turiste, koji sada nesmetano mogu da vide unutrašnji deo (vidi ovde) i eventualno dočaraju sebi kako se tu živelo.
- Hvala ti na priči Beli.
***
Prethodni razgovor sa Belim - Đorđem Branisavljevićem, da znate ko je on sada, pogledajte ovde.
