Sačuvat od zaborava

Tolaši u dolu

II. dio.

Didina pripovitka

Čuvari salaša

Moj dida mi pripovido sićanja kad je bio čavrgan*, bliže kraju 19. v. Dogodilo se u krivudaom đurđinskom dolu*, na stazi u mlaki*, na kraju krivudavog obronka* grede*, u kraju di je odraso.  Nedilja dopodne. Sunce je dobrim odskočilo. Tolaši u patroli dolom lino koračaju. U krivudavoj stazi prid njima na pedesetak meteri iza ćoše iskrsnio čovik, al se naglo okrenio natrag.  Aj! tj. stoj!, Čovik je stao.

Na par koračaja licem u lice: ko si, kako se zoveš i sl. Kud si krenio. Iđem kući. Šta nosiš u džaku. Kokoš. Otkud ti. Kupio je. Di. Pa u onom saslašu*. Kojem. Tamo – upačiva prstom. Pa ko tamo stoji. Tuc – muc*, čovik okliva. Ni...

detaljnije
Ned, 24.04.2016 - 15:36

Ovo (možda) niste znali

15/20.04.

 

FINANC

 

Tumačenje

Odavno je odranjivanje, promet, i pušenje duvana pod nadzorom države. Od navike uživanja u pušenju duvana i država ima hasnu – za odranjivanje i promet duvana državi se plaća porcija* - o tom se staraju finaci*.

 

Financ u duvanu

Zaziranje* od financa pušači su sačuvali u imenu ″financ″ koje su nadili  i sridnjoj, debeloj nervaturi* lista duvana.

Kad su križali* duvan odstranjivane su deblje nervature lista koje su se u pušenju duvana zbog debljine teško el nisu ožeravile*....

detaljnije
Sre, 20.04.2016 - 19:02

Tolaši u ravni

U Austro-Ugarskoj o mirnom životu u pustarama* i manjim naseljima starali su se žandari* tzv. tolaši*. Živili su u laktanjama* na obodima pustara. Dužnost su obavljali čestim patrolnim* obalaskom salaša* i manji naselja.

Patrolirali su u paru po dvojca, s puškama o ramenu. Bili su uočni po osobenoj uniformi. Išli su obuveni u čizmama sara* na zakopčavanje, oko pasa* nuz opasač sa prikačenim bikačikom*, na glavi su imali kalotni* filcani crni šešir, kratkog oboda, odastrag okićeni odsjajnim* perima iz repa pivaca simenjaka.*

U patroli su se pojavljivali uvik u drugo vrime i iz drugog kraja, kad nisu čekani. Često su išli dolom*, a u ozelenjenoj ravni priko i oko njiva, katkad kroz kuruze –držali su ravan pod nadzorom....

detaljnije
Ned, 17.04.2016 - 17:08

Ovo (možda) niste znali

14/13.04.

 

 

UDARNIČKI RAD

Namistili* su me u PMS (Poljoprivtredna mašinska stanica) 1947. g. Jevo  ulomak iz onog vrimena.

Počelo - svisni drug(arica) vikne: drugovi, predlažem udarnički radimo dva sata za obnovu zemlje. Jel se slažete? Slažemo se/lažemo se tj. lažemo da se slažemo. U ono vrime u državnoj firmi tako je započimo udarnički rad tj. dobrovoljni rad posli radnog vrimena.

 

Tumačenje

Na pitanje da li se slažemo tušta nji su ćutili, malo nji su se složili, a jedan kolega je kroz zube potvrdio ...

detaljnije
Sre, 13.04.2016 - 20:11

Ganj* - masni ganj

U ono vrime naši stari su znali kazat smrdiš ko ganj, el smrdiš ko masni ganj, obično nečistom, izvaljanom ditetu koje se opiralo umivanju el kupanju.

 

Zašto  ganj

Salašarka je u vrime veliki poljodilski radova u ravni često na salašu ostala sama s malom dicom, dok su joj čovik i stasala* čeljad radili u ravni. Žena se starala o dici, kuvala je užnu, starala se o josagu*. Tušta od ti briga su se zgombale* odjedared oko podna, baš u vrime kad je i užnu tribalo zgotovit. Prid podne je tribalo napojit krmaču dojilju, često puštit tele pod kravu sisat, znalo se trevit da je i žena morala podojit dite el uradit još štogod tako važno.

Po velikoj...

detaljnije
Sub, 09.04.2016 - 20:26

Ovo (možda) niste znali

13/06.04.

 

TANDARA-MANDARA - BROĆ

Onomad smo zagledali čantavirsko vašarište. Zastali smo kod ovećeg društva u raspredanju* o krmači. Koještarija pun vondir*. Krmača je tako dobra da je šteta svakom ako je ne kupi. Jedan lažni kunčaft* je okrenio leđa izrekom: ovo je Tandara, mandara – broć.

 Odavno nisam čuo tu izreku. Polagano pada u zaborav. Kad ste je čuli?  Ako vam ne pada teško: dal ste znali za ovu izreku?

 

Tumačenje

Kad su stariji za pripovidanje koje nema ni vire ni pare, (brez smisla, lušetanje), za glupost s...

detaljnije
Čet, 07.04.2016 - 08:41

GUTMAS U TRUBI

Rivarac* i aljinar

U ono vrime tekstilci su tkaninu za refeše namotali u trubu*, zaplombirali* je i dodali gutmas*. O tom više...

Dok su refeši* tkanine prodavali na na riv*, posli na meter, kunčaft* je zdravo pazio s koje strane palca će rivarac* zasić izmirenu robu. Dešavalo se da je u mirenju robe i aljinar* izmirio nikoliko centi manje – a manjak je prisvojio i krivnju svalio na rivarca. Kunčaft je tio/ne prizno aljinarovu miru. Ko je na mirenju zakinio o tom se više nije nagađalo. Poniki aljinar je znao na tkanini zakinit na miri, a pride* i ušparat* od širine kad je krojio. Bilo je manji aljinara koji je od ušparane tkanine sašio i prodo miciku*, prusluk, štogod ditetu i sl.- čist ćar*.

... detaljnije
Sub, 02.04.2016 - 14:42

Ovo (možda) niste znali

12/30.03.

 

Križ Bože!

Kadgod su znali kazat, a i danas podiko kaže, kad malo dite kine*: križ, Bože!

Kaka je veza kijanja diteta i križa? Zašto se uobičajeno kijanje čeljadeta isprati: na zdravlje!? O tom više…

U ono vrime zdravstena zaštita je bila slaba. Mala dica su umirala naveliko. Stariji su na to znali kazat: Bog dao – Bog uzo. Kod male dice kijanje je moglo bit i znak začetka bolesti. Doktor je daleko i skup pa ditetu - šta Bog da. Zato su na kijanje diteta kazali: Križ, Bože tj. ne daj Bože križ prid kućom tj. ne daj Bože ukop.

 

...

detaljnije
Sre, 30.03.2016 - 18:54

USKRS   

 

Običaj sa jajima

Po adetu prid Uskrs su se naveliko trošila kokošija jaja. Na desetine a podigdi i na stotinu jaja su skuvali: za posvetilište*, šarali* ih za darivanje polivačima* na vodeni ponediljak*, hasnirali ih za tucanje* (v. prilog 1). S ovakom nakanom skuvana jaja su se trošila u obiteljima di su slavili Uskrs..

Malo se zna za starovinske, pomalo zatomljene* adete*:

- reduše* su u pleteni uskršnji i božični kolač u sridinu tista zakuvali* skuvano jaje, ispekli ga u kolaču – za znak sriće (U božićnjak se nije mećalo skuvano jaje) i

- kad su u proliće našli prvo jaje kokice,  usprdak*, dali su ga većem ditetu nek ga leđima okrenut baci priko krova...

detaljnije
Sub, 26.03.2016 - 16:06

Ovo (možda) niste znali

11/23.03.

 

Križ od groznice

Za križ od groznice sam dozno iz spisa Marka Kopunovića. Tribalo mi je vrimena dok nisam odgonetnio koji se križ mož i zašto tako zvat. U kontanju* je došo na red i rogalj* s adetima tj. praznovirjem*.

 

Tumačenje

Još ko dite sam se od stariji naslušo pripovidanja o roglju. Kad sam upozno rogalj, ritko ukrštanje kolski putova, svatio sam da mu je po položaju puk udilio virovanje o dešavanju nadnaravni* tj. praznovirni moć. Na roglju se noćom kupe i zabavljaju vištice, primaju novakinje*, razvratno se ponašajju i...

detaljnije
Sre, 23.03.2016 - 22:02
Custom Search
Subscribe to Sačuvat od zaborava