GUTMAS U TRUBI
Rivarac* i aljinar
U ono vrime tekstilci su tkaninu za refeše namotali u trubu*, zaplombirali* je i dodali gutmas*. O tom više...
Dok su refeši* tkanine prodavali na na riv*, posli na meter, kunčaft* je zdravo pazio s koje strane palca će rivarac* zasić izmirenu robu. Dešavalo se da je u mirenju robe i aljinar* izmirio nikoliko centi manje – a manjak je prisvojio i krivnju svalio na rivarca. Kunčaft je tio/ne prizno aljinarovu miru. Ko je na mirenju zakinio o tom se više nije nagađalo. Poniki aljinar je znao na tkanini zakinit na miri, a pride* i ušparat* od širine kad je krojio. Bilo je manji aljinara koji je od ušparane tkanine sašio i prodo miciku*, prusluk, štogod ditetu i sl.- čist ćar*.
Gutmas* u trubi
Tekstilci su otkanu tkaninu namotali u trubu, a rad otklona sumnje u tačno mirenje, na kraju trube su napisali i zablombiranom kopčom* pričvrstili koliko je m. dugačka tkanina. Posli oznake izmirene tkanine dodali su 30 – 50 cm. tkanine – gutmas* (radaš*, bonus), pokriće za gubitak na razmiravanju tj. nadoknada tekstila koji je isičen makazama u mirenju. Kupci su znali za jadac* o gutmasu, pa su tušta postava kupovali na trubu, onda je gutmas bio njev..
Salašari – kupci naveliko
Salašarkama je tribalo tušta postava od kojeg su šili čaršape, košulje, skute, gaće i sl. Zato su kodgod žene misto češći kupovanja i sickanja odjedared kupili trubu postava, a s njom su dobili izvorno izmirenu tkaninu i gutmas koji se ne miri. Kunčaft je bio ciguran da mu refeš nećezakinit na miri, tekstil je imo pri ruci, a malo je i ušporovo* jel - od tušta malog bude veliko.
* * * * *
Prilog
Truba
U tekstilnoj fabriki kunčaftu naručenu tkaninu šalju smotanu, jednostruko široku 78-80 cm (1 riv, el pola) ako je postav i sl. tanka tkanina el dvostruko smotanu široku, ako je sukno*. Tkanina je namotana na tanki drveni ram oko 80 x 20 cm., u sridini ispunjen kadgod debljim kartonom, a posli tankom drvenom pločom. Na svakoj trubi je zablombirana ciduljica s kratkim opisom tkanine i koliko je meteri u njoj. Na priliku sukna za muška odila bilo je 13 – 15 m., za oko pet odila, a postava (platna) oko 22. m. itd.
Refeški dućan
Bio sam udobro s nikoliko poznati pridratni refeša, od koji sam se naslušo njevi iskustava u struki. Ivić gazda refeškog dućana i posli zastupnik „Novoteksa“; Stanko Prćić kalfa* refeš u dućanu Tumbas/Kujundžić; Lozija Cvijanov i A. Kuntić su mi pripovidali o refeškom gazdovanju.
U vrime kad su spominjani radili u dućanu onda je u našoj varoši bilo šezdesetak refeški dućana, a Ivić je bio nuz Litmana najviđeniji varoški refeš.
Slučaj kod Litmana
U tridesetim godinama prošlog vika - zimski dani. Iz varoši sam išo u škulu. Majka Vita su došli u varoš. Po adetu čim se opravila očla bi se pomolit Crnoj Gospi u Fratrovsku crkvu. Majka su poveli mene. Kad smo pošli kući svratili smo u Litmanov refeški dućan kupit mi rukavice. U dućaniu je divojka ponudila crne rukavice. Majka su tili drugačije boje. Nema drugačiji. Pošli smo napolje. Zaustavio nas stariji, ćelav gospodin. Šta ste tili majko. Čovik je časkom dozno i od vrata nas vratio natrag. Štogod je madžaro* s divojkom. Izvadila je više škatulja s tri-četri fele rukavica. Čovik se izviko na divojku, obukla je kaput i s plačom istrčala iz dućana. Majka su od čovika kupili duvanske* rukavice.
Posli sam svatio, da je čovik divojku odvijo kući jel je zgledala* babu salašarku u širokoj prasničkoj* suknji.
Stariji gospodin bio je gazda Litnman.
Tako se vodilo računa o kunčaftu makar tio kupit i najmanji sitnež.
Vikovni nauk: od kunčafta se živi, zato se i za njeg živi.
* * * * *
.
Alojzije Stantić - Ričnik/rječnik govora Bunjevački Hrvata
oko Subaticeª
àljinar/aljinarkaª
šnajder/šnajderka, krojač/krojačica, sabo/sabovkinja
blombaª
franc. (plomb – olovo, od lat. plumbum) 1. komadić olova s pečatom, tvorničkom markom i sl. koji se pričvršćuje na robu, na zatvorena vrata, sanduk i sl.; 2.
ćarª
tur. (kjart) trgovina, zarada, dobitak
duvanskiª
svijetlomrke boje
gutmasª
njem. (gut – dobar + mass – mjera) u svakoj trubi tekstila u tvornici su dodali 30 do 50 cm. više tkanine na razmjeravanje; radaš, bonus
jadac²ª
1.; 2.; 3. pren. poznato mi je [znam za ~ (o triku, zamci, prijevari i sl.)]
kalfaª
tur. (kalfa) obrtnički ili trgovački pomoćnik, naučnik koji je poslije tri godine rada stekao pravo za polaganje ispita za majstora
kunčaftª
kunšaft, njem. (Kundschaft) kupac, mušterija
madžaratª
1. govoriti mađarski; 2.
micikaª
mađ. (micisapka) oblik najčešće suknene kape s prednjim štitnikom, u osnovnom kroju kao obruč; kačket
parasnikª
mađ. (paraszt) seljak, paor; - ponet se parasnički – početi nositi narodnu seljačku nošnju
prideª
k tome, na to, uz to (što je nabrojeno ili spomenuto) [kupio je kućicu i malo vrta ~]
radašª
madž. (ráadás – dodatak, povrh toga) u prodaji robe pridodati izvjesnu količinu onoga što je već izmjereno ili izbrojano kao predmet kupoprodaje; gutmas, bonus
rivar/rivaracª
refeš, od riv (/rif, lakat, aršin/ starinska mjera za tkanine /od 58,3 do 78,3 cm, zaokružena 78 cm/) 1. vlasnik tekstilne metražne robe; 2. prodavalac metražnog tekstila; 3. četvrtasta ruda, etalon*, za mjerenje tkanina
suknoª
teža vunena tkanina ob. od grebene vune za odjevne predmete
šparatª
štedjeti; 1. (što) a. biti umjeren u trošenju novca, materijala itd.; b.; 2; 3.
trubaª
1. tvornički namotana tkanina na tanki ram od letvi, za stavljanje u promet (od vrste i debljine tkanine je zavisila i njezina dužina, od cca 12-30 do cca do-22 m.), uvijek je naznačena dužina tkanine; 2.; 3.
ušporovatª
v.šparat
