Sačuvat od zaborava
ĐURĐINSKA GRADINA*
Dosta stariji Đurđinara su znadu za propovidanje o »gradini«. Tako pripovidanje ću počet odlomkom* pripovitke o turskom blagu koju je zabilužio Balint Vujkov:
»Da ste došli od Male Bosne morali bi prić priko one grede*, koju svit zove »gradina«. A išli ste već priko nje kolima? Dobro.
Jeste opazili da točkovi tamo drugačije zvone?! Čovik osića da zemlja nije šuplja, štogod čvrsto je pod njom. a ni taj brig* nije taki ko da ga je Bog lupio iznad dola*.
Stari ljudi su pripovidali, da se ispod grede dugo pojavljivala nika kamena koza. Jedan je ćuši* ovamo, drugi onamo, da mu ne smeta pri oranju, dok jedared nisu došli niki Turci. Napitali za kamenu kozu, naprtili* je na kola: i nikom ni rič odeše ko...
detaljnijeOvo (možda) niste znali
20/25.05.
Na Bršančevo* bršance*
Bršančevo
Nuz smanjen i uprošćen adet proslave Bršančeva, sitimo se da se umisto kvasnog kruva tog dana ilo tisto bršance: ispečeno u krušnoj peći, od brašna brez kvasa, s jajima i šećerom..
Bršančevo je svetkovina ustanovljenja euharistije* (Lk 22,19) utilovljenog Isusa prikazanog u oštiji* iz brašna u breskvasnom kruvu*. Tim je potaknuta svetkovina kruva, sastava najvridnijeg roda*, žita kojeg je čovik odranio* zajedno s prirodom uz izdašnu Božju pomoć.
Bršančevo pada u vrime malo prija risa*, kad je žito provlatalo* i počelo...
detaljnijeNauk o trgovini
Posli II. svickog rata Jugoslavija je okrenila leđa SSSR-u i počela dobivat pomoć od SAD. U gospodarenju su potisnili promet robe i dobara iz »planske raspodele« i uveli u svitu poznat oblik prometa robe i dobara*. U Subatici je za poljodlistvo osnovan Sreski savez zemljoradničkih zadruga (SSZZ) za vođenje gospodarskog života u 28 zemljoradnički zadruga (ZZ). Zadrugama su razdiljeni traktori i poljodilske mašine iz Poljoprivredne mašinske stanice (PMS), di sam radio do narukovanja* u vojsku.
...
Ovo (možda) niste znali
19/18.05.
Smrznuti sveci
Čeko sam da prođu smrznuti sveci, da su uvirimo po kakom smo ih vrimenu ispratili. Nadimak »smrznuti« narod je nadio* ime trojici svetaca: Pankraciju, Servaciju i Bonifaciju, spomen dan 12, 13 i 14. svibnja (maja). Po virovanju u ovom kraju mrazu se mož nadat dotleg, dok ne prođu ovi sveci. Ovo je virovanje bilo poznato i u Sridnjem viku, al su do reforme kalendara kojeg je uveo papa Grgur XIII. od 15. X. 1582., onda su padali* 11 [danas 13] dana ranije, na kraju travnja (aprila) i početkom svibnja. Smrznuti sveci su se otarasili* mraza tj. posli nji nema mraza.
...
detaljnijeVaćanje droplji
Kad se vlast nakanila zavest red u vaćanje divije živine, u ravni je 1863. g. osnovano prvo lovasko društvo "Dijana". Onda je uređeno ko, kad, kako i koliko divije živine smi ulovit. Ta pasija* se plaćala.
Ne da se lakp uvatit divija živina s priborom za lov. Kako je bilo kadgod ne drišit buđelar, a droplju kradom* uvatit i ne bit uvaćen, ispripovido mi moj dida Ilija (1876.) g. Ko pužva* sam u se zavidno upijo njegove riči kako je on ko čavrgan* kradom vaćo droplje nadomak ledine našeg salaša u Đurđinu. I ja bi se u tom volio oprobat, al je iz didine pripovitke meni osto samo žal* za dropljama
Vaćanje na vig*
Doplje je bilo najpodesnije vaćat u strniki* nuz visoko...
detaljnijeOvo (možda) niste znali
18/11.05.
Valpurgijina noć*
Opis
Iako malo kasnim na red je došlo i spominjanje Valpurge, zaštitnice vištica*. I vištice imaje zaštitnicu – a zašto i ne?
Sv. Valpurga (710-790) njem. Waldburga, benediktinka*, rodom iz Engleske, misionarka* u Nimačkoj. U puku je zaštitnica od uroka* vištica. Na Valpurgijinu noć (30.IV.-1.V.) u pučkom virovanju vištice se kupe (okupljaju) na igranku i terevenku*. Po praznovirju vištice se u našem kraju kupe u ponoć na zabavu u roglju*, dok ih ujtru ne razvija crkven zvon*.
Tumačenje
...
detaljnijeDroplje u subatičkom ataru I. dio
.
Ko dite sam volio slušat pripovidanje stariji. Više puta je dida spominjo droplje, velike tice koje su živile u našoj i u komšinskim pustarama. Oko 1955 g.. bio sam poslom na državnom poljodilskom imanju u Čoki. U holu njeve uprave, ranije Ledererov kaštelj*, vidio sam učinjenu (punjenu) droplju. Zagledo sam je i divio se izgledu tičurine. U meni je buknila* tinjana* želja da doznam više o dropljama.
Velika droplja ( lat. Otis tarda)
Droplja iz naši pustara: pivci mogu bit teški 16 – 20 kg., kokoške su lakše za 2-3 kg. Perje njim je gravorasto*, odozdol med nogama bilo. Ne mož prnit*, teško i polagano trkom poleti. Kad leti krila razvuče široko na 1,5 – 1,8...
detaljnijeOvo (možda) niste znali
17/04.05.
ROGÁTE*
Rogate – prosni* dani, u kršćanstvu, tri dana: ponediljak, utorak i srida, prije blagdana Uzašašće Gospodnje ili Spasovo; (slavi se 40. dan nakon Uskrsa). U te dane moli se Božji blagoslov za polja i uklanjanje Božje kazne za grije.
Ovu molitvu spominje Ivan Antunović: »Čovik s Bogom« 1884/2015:VI. (Subotica:Rotografika).
U drugoj polovici 30. g. 19.v. rogate nisu molili. Nisam čuo ni od moji dida, a ne sićam se ni obrednog spominjanja u crkvi (miništrovo* sam 1930-1944).
Tumačenje
Rič rogate me potakla da je smistim u moj »Ričnik/rječnik«. Još mi je...
detaljnijeŽandari posli tolaša
III. dio.
Tolaše su u čuvanju reda i mirnog života salašara i čeljadi iz ruba naselja naslidili jugoslavenski žandari*.
Posli I. svickog rata, u početku dvadeseti godina 19. v., kad se namistila* vlast u staroj Jugoslaviji poso tolaša privatili su žandari. Smistili su ih u talovane* kasarne tolaša. Nadzor nad čuvanjem mista žandari su obavljali u patrolama* kao tolaši, pa se i puk časkom priviko na žandare.
Od tavankućanina Vince Dulića – Fratra čuo sam pripovitku o nadzoru žandara u njevoj pustari.
* * * * *
Dobrim se smračilo kad su žandari u patroli, na putu pod selom (blizo sela) naišli na čovika u kolima, koji je išo s natovarenim punim lotrama*...
detaljnijeOvo (možda) niste znali
16/28.04.
MAJALIS*
Đurđinari ! Majalis je prid vratima - 01. 05. pa još u nedilju.
Tumačenje
Ulomak na putu do majalisa:
* Plan za ziđanje crkve ozvaničen je l933. g., napravili su ga indžiliri Bolto Dulić (djurdjinar*) i Karlo Molcer.
* Biskup Lajčo Budanović je 12. V. 1933. blagoslovio temelj, počelo ziđanja crkve, 6. X. l935. biskup Lajčo Budanović je saziđanu crkvu blagoslovio i posvetio je Sv. Josipu radniku.
* Gavro Crnković je prvi putujući plovan*, crkve u Đurđinu, od 30....
detaljnije
