Dr Nebojša Gvozdenović, dekan Ekonomskog fakuteta u Subotici kaže da su prateći trendove u nastavu uveli gostujuće predavače iz prakse, osavremenili program, a cilj im je snažnije prisustvo u lokalnoj zajednici
Ekonomski fakultet u Subotici je najstarija i najmasovnija visokoškolska ustanova u gradu. Ove školske godine upisali su oko 700 brucoša, koliko i lane, što je, nakon kratkotrajnog pada u broju upisanih, potvrdilo da je ovaj fakultet i dalje školuje stručnjake koji su potrebni našoj privredi.
Dekan fakulteta dr Nebojša Gvozdenović, redovni profesor iz oblasti kvantitativnih metoda u ekonomiji, koga su kolege izabrale na ovo mesto početkom oktobra, kaže da je poslednjih godina mnogo urađeno na modernizaciji studijskih programa.
„Fakultet je u većoj meri počeo da prati trendove, i u odnosu na tradicionalne smerove koje smo imali ranije, mi sada školujemo diplomiranog ekonomistu i diplomiranog poslovnog informatičara. Intenzivnija je saradnja sa privredom, imamo značajan broj gostujućih predavača na nastavi, gde dolazi naš alumnista ili neko ko se bavi određenom oblašću i na vežbama demonstrira kako nastavna jedinica koja se obrađuje, izgleda u praksi. Na master programima obavezna je stručna praksa i mi insistiramo na kompetencijama koje se tu dobijaju. Pomeramo sa od knjiškog ka praktičnom i smatram da je to razlog zašto nam i rejting u društvu raste“ kaže za „Politiku“ dekan dr Gvozdenović.
Okretanje ka privredi, sticanju akademskog znanja koje ima svoju praktičnu svrhu jedno je od ključnih opredeljenja ove visokoškolske ustanove. Otuda je u prvoj polovini godine organizovan i sastanak sa svim direktorima kompanija koje posluju u okviru Slobodne zone u Subotici, sa osnovnim pitanjem: kakav profil stručnjaka je danas potreban privredi?
„Sama činjenica da imamo ovoliko studenata, da nam dolaze ljudi iz privrede i pričaju šta rade u praksi i nastavnike koji to koordiniraju i u stalnoj su interakciji sa ljudima iz prakse, pokazuje da smo svesni potrebe da se konstantno radi na inoviranju sadržaja koji se prezentuju studentima, da budu savremeni i upotrebljivi sutra, a da znanje i veštine koje studenti stiču imaju korisniju vrednost nego u nekom prethodnom periodu. Nema tu konkretne formule, ali naši studenti i naši alumnisti su pokazatelji da idemo u dobrom pravcu.“
Upravo zbog konkretnog znanja koje stiču tokom četiri godine studiranja, diploma Ekonomskog fakulteta postala je prečica do tržišta rada, te dekan kaže da više nije retkost da već na osnovnim studijama njihovi studenti dobiju priliku da se zaposle.
„Osećamo, a verovatno je slično i u drugim institucijama, nedostatak radne snage svih profila, pa i kvalifikovane radne snage. Danas se neće zaposliti samo onaj koji ne želi da radi i ne želi da napreduje u struci. Mi ne samo što imamo studente na master studijama koji studiraju uz rad, nego određeni profili naših studenata, posebno na smeru poslovne informatike, rade već od treće godine studiranja. Primetili smo da potražnja, anketiranje i pregovaranje sa studentima počinje već na drugoj godini, i oni od treće godine studija počinju da rade“ kaže dr Gvozdenović.
Organizacija nastave na Ekonomskom fakultetu u Subotici specifična je i zbog dva odeljenja, u Novom Sadu i u Bujanovcu. Sedište u Subotici i odeljenje u Bujanovcu otvorili su mogućnost i za učestvovanje u različitim IPA prekograničnim projektima sa Mađarskom, odnosno Severnom Makedonijom. Dekan Gvozdenović kaže da osim saradnje sa privrednicima žele da se njihovo prisustvo snažnije oseća u lokalnim zajednicama u kojima školuju mlade, te da utiču na kreiranje ambijenta koji će zadržati i pruvući mlade.
„Smatram da mi kao fakultet nismo bili dovoljno vidljivi nego smo se postavili kao firma koja pruža uslugu obrazovanja, a da pri tome lokalna zajednica možda nije ni znala šta sve mi možemo zajedno da učinimo. Prvi koraci su načinjeni u najudaljenijim lokacijama, u Subotici i Bujanovcu, obnovili smo komunikaciju i započeli zajedničke projekte. Sa gradom Suboticom očekujemo saradnju oko projekata koji se odnose na saradnju nauke i privrede, veštačku inteligenciju i pametne gradove. U Bujanovcu nas OEBS značajno uključuje i imamo ozbiljnu ulogu da pokušamo da zadržimo mlade ljude i srpske i albanske nacionalnosti tamo na terenu. Zbog toga smo u kontaktu i sa Albanskim nacionalnim savetom, isto kao što smo ovde u komunikaciji sa Mađarskim nacionalnim savetom i Univerzitetom u Segedinu sa kojima zajednički radimo na tome da zadržimo mlade ljude“ kaže Gvozdenović.
Dekan naglašava da fakultet očekuje i digitalna transformacija poslovanja jer oni koji žele da mlade obučavaju za nove pristupe u privredi, to moraju da pokažu i na sopstvenom primeru.
(tekst: A. I.)
