Izolacija spoljnih zidova naše domove pretvara u najlon kese u kojima nije humano živeti, i sve teže ih je rashladiti, kaže dr Milan Kekanović, profesor Građevinskog fakulteta.
– Kako rashladiti svoj dom, ili kancelariju postalo je osnovno pitanje ovih dana kada u Srbiji letnje temperature dostižu tropske vrednosti. Sa epidemijom kovida 19 ni korišćenje klima uređaja nije bezbedno rešenje jer pogoduje širenju virusa. Profesor dr Milan Kekanović, sa Građevinskog fakulteta u Subotici zagovornik je stava da je potrebno da preispitamo način na koji se u savremenom graditeljstvu radi izolacija i da je rešenje u obnavljanju znanja naših predaka i korišćenja tradicionalnih metode klimatizacije preko zidova i međuspratnih ploča, sa materijalima koji su to u stanju da obezbede.
“Osnovna greška koja se danas čini je stavljanje termo izolacije na spoljnu stranu zidova zgrada. U letnjem periodu, na taj način ne dozvoljava se prirodna klimatizacija prostorija preko zidova. Današnje moderne termoizolacije se lepe i obrađuju lepkovima koji su teško propusni za vodenu paru. Isto tako, u zimskom periodu te moćne termo izolacije ne dozvoljavaju da sunčeva energija dođe do zidova. Moglo bi se reći da na način kako mi danas izolujemo kuće i zgrade, stvaramo antisolarne građevine“, kaže dr Kekanović za „Politiku“.
Profesor Građevinskog fakulteta u Subotici navodi da naše današnje kuće po uslovima boravka liče na svemirske stanice jer su gotovo hermetički zatvorene po pitanju ventilacije i razmene vodene pare. Podseća da je nakon Drugog svetskog rata, sa pojavom savremenih termoizoalcionih materijala postao glavni cilj na spoljne zidove postaviti što deblje slojeve termoizolacije.
„Tada su stručnjaci objašnjavali da će toplotna energija biti akumulirana u zidovima, ali su prećutali da ta toplotna energija neće u celosti biti vraćena nazad u prostoriju. Niko nije rekao da će se gubiti prema toplotnim mostovima kao što su temelji, balkoni, zabatni zidovi, a klimatizacija u letnjem periodu neće biti moguća prirodnim putem preko zidova. Otuda je klimatizacija takvih kuća moguća samo na veštački način, klima uređajima koji troše električnu energiju, zagađuju čovekovu okolinu, a danas vidimo, šire i virus. Takve kuće nazivam „najlon kese“ a nije humano da ljudi borave i žive u takvim uslovima“ kaže dr Kekanović.
Sagovornik „Politike“ objašnjava da se leti spoljnja strana zida zagrejava i suši. Toplota, po zakonima fizike, nastoji da pređe sa spoljnje toplije, na unutrašnju hladniju stranu zida, koji ima nižu temperaturu. Ukoliko je zid urađen od nepečene ili pečene gline, drveta ili lakog poroznog betona, vodena para, u prostorijama zgrada, ulazi u zid koji je higroskopan. Ona će vezati toplotu iz zida jer je sposobna da akumulira toplotu. Na taj način zidovi se prirodno hlade, objašnjava dr Kekanović jer vodena para toplotu iz zida iznosi na spoljnu stranu, gde je niži pritisak pošto je zid zagrejan i isušen.
„To je najstariji, najkvalitetniji i najsavršeniji oblik klimatizacije prostora gde žive ljudi“, kaže profesor i podseća da takvih kuća ima u Srbiji, naročito u Vojvodini. Ovi domovi ostaju ugodne temperature i kada su spoljne vrednosti izuzetno visoke. Zbog toga smatra da je potrebno savremene izolacione materijale, stiropor, stirodur i vune, koristiti na drugi način, na unutrašnjoj strani zidova, ali bez lepkova koji nisu propustljivi za vodenu paru. Obavezno je potrebno da se na plafon svake etaže postavlja termoizolacija, vuna ili stiropor, a ispod podova, stirodur. On ukazuje i da se u Evropskoj uniji sve više kod individualne gradnje porodičnih kuća, primenjuje nepečna glina, a u upotrebu se vraća i trska.
„Projektanti građevinskih i arhitektonskih objekata i konstrukcija nisu zainteresovani za primenu kvalitetnijih rešenja, i u tom slučaju najveću štetu imaju kupci takvih nekretnina. Nama su potrebne novije savršenije tehnike kako bi mogli da se nosimo sa klimatskim promenama“ smatra dr Kekanović.
