Karijera duga 40 godina: Aleksandar Toković

Karijera duga 40 godina subotičkog kantautora Aleksandra Tokovića navršava se 10. marta, ali planirani koncert se odlaže.

Aleksandar Toković je za svojih 40 godina karijere obeležio jedno vreme svojim pesmama. Muzika mu je otvorila sva vrata i upotpunjavala život i poslove kojima se bavio. Ko ima dara, mora biti uporan, kaže, jer muzika je najlepša stvar, najbolje relaksira od svih umetnosti. Kruna dosadašnjeg rada je knjiga „Sećanja i ljubavi“, kaže Toković.

Jedan od najznačajnijih momenata u njegovoj karijeri bio je kada je izdao samostalni album sa svojim pesmama 2001. Godine Ove godine se navršava 20 godina od tada, a karijera mu je započela još 20 godina pre toga.

• Prvi veliki uspeh je bio 1978. kada sam napisao pesmu i izveo je sa drugaricom Mirom u emisiji „Znanje imanje“. Prekretnica je bila kada sam sa Slavicom Raguž 1980.te na Festivalu akustičarske muzike u Sivcu osvojio prvo mesto. Nakon festivala usledila su gostovanja u radio emisijama, a koncert od kojeg brojim godine karijere i smatram ga zvaničnim početkom, održan je u Gradskoj kući 10. Marta 1981. Godine. U prvom privatnom studiju kod Gabora Lenđela koji mi je radio i aranžmane nekoliko narednih godina snimao sam svoje autorske pesme, a s jedna od njihsam nastupio na festivalu „Beogradsko proleće“. Takođe su značajne godine bile i 1999. I 2000.ta kada sam u zimskom periodu po desetak dana provodio u studiju u Užicu snimajući album, za koji je aranžman radio Dejan Pejović, moj rođak. Album je izašao 2001.god u produkciji ITMM. Nakon izlaska albuma prva dva koncerta sam napravio sa Murenji Maćašom, Murenjijem, 7. I 8. Marta 2000.god u Većnici, a za tu priliku je Maćaš obradio pesme za hor. Promocija albuma je bila 6. juna u Gradskoj kući, a krajem juna promociju smo imali i na splavu Mocart u Beogradu. U avgustu te godine usledila je promocija albuma na 50-tak radio i tv stanica od Subotice do Ulcinja. Pesma koja se najviše dopala slušaocima bila je „Stari znak“, a druga je bila „Jedina“. Zato smo krenuli u izradu video spota za pesmu „Stari znak“ koji je snimao Srđan Simjanović, a učestvovao i Ženski omladinski hor. Spot smo snimili smo kod nas i na moru u Crnoj gori. Nakon dve godine smo opet sa Srđanom napravili spot i za „Jedinu“. A kako je nastala ideja za Festival ljubavi i vinu ? Napisao sam pesmu za festival u Podgorici, međutim, festival se nije održao a pesma je ostala. Tada smo nas nekoliko odlučili i dogovorili se da organizujemo festival na svetog Trifuna i Valentina i tako je to krenulo 2002., prvi gost je bio Gabor Lenđel.

Upoznao je Toković i ugostio na Festivalu mnoge poznate ličnosti iz sveta estrade, ali jedan od retkih koga lično nije znao bio je Đorđe Balašević.

Osim divnih večeri druženja koja mu je muzika donela, bilo je i onih drugih, stresnih situacija. Jedna od najgorih je kada se na snimanju spota u Budvi pokvarila kamera Srđana Simjanovića. Problem je bio u tome što se nije mogao čekati drugi dan, praktično je odmah trebalo nastaviti snimanje. Obratili su se gradonačelniku čiji je sin studirao u Subotici i kamera je za sat vremena bila na mestu snimanja. U takvim momentima dobio sam još veći impuls za rad, kaže Toković.

Na samom početku karijere Toković je pisao angažovane, protestne pesme, ali glavna tematika njegovih pesama je ljubavna. Inspiracija dođe povremeno i kad se čovek posveti, lako se to pretoči u pesmu. Ima dar, kaže, da može istovremeno da stvara i tekst i muziku.

Susret koji je ostavio dubok trag

• Mislim da je na mene najjači utisak ostavio Đorđe Marjanović koji je bio mega zvezda, a došao je u poziciju da mu život bude prilično drugačiji. Bolestan je, teže se kreće, ali ostao je tako skroman, toliko je bio srećan kad je došao na festival, hteo je skoro bez honorara da dođe. Valjda, što je čovek bespomoćniji, to je prizemniji. To me nateralo na razmišljanje, koliki je taj raspon od zvezda do skromnosti, ali ostane čovek i borba, i to je ta pouka, živeti, boriti se u uslovima u kojima jesi.

Mnogo se toga promenilo za 40 godina, kaže Toković.

• U Bajmoku gde sam odrastao je bilo normalno da se skupljamo uveče u letnjem periodu u parku, sviramo, družimo se. Na ekskurzijama sam nosio gitaru, svirao za društvo, to su bile divne večeri, posle je to prešlo u formu koncerata, večeri. Takođe, sada sam i organizator, a onda čovek uvek razmišlja da li je sve u redu, pa čak i kad peva na pozornici.Volim da sam gost, to je mnogo lepše, spokojnije.

Nedovoljno iskorišten potencijal Festivala

• Žao mi je što Festival ljubavi i vinu nije bio adekvatno podržan u finansijskom smislu. Imali smo velike ambicije, atraktivne goste i ta ideja je mogla mnogo bolje da se plasira. Kao vitez vina radio sam i na tome da se promovišu naše autohtone sorte vina, kevedinka i kadarka. Jedna od neostvarenih želja je i da na Festivalu gostuje Kemal Monteno i Arsen Dedić.

Misija Festivala je uvek bila podsticanje mladih na stvaralaštvo, pružanje šansi, jer i ja sam bio mlad i neko mi je pružio šansu. Moja motivacija je uvek bila ljubav, da pomognem ljudima bez razmišljanja da li će se to vratiti, zaključuje Aleksandar Toković.

(tekst: Nela Skenderović)