Dobra stena za penjanje udaljena je od Subotice bar 300 kilometara, na takmičenjima je prvi put videla hvatove na kojima njeni protivnici vežbaju, ipak Nora Bognar uspela je da u poslednje dve godine osvoji gotovo sva važna takmičenja u sportskom penjanju.
Subotica – Sa takmičenja u sportskom penjanju u Srbiji i na Balkanu poslednjih godina gotovo je izvesno da će Subotičanka Nora Bognar vratiti okićena nekom medaljom. Sa nepunih 18 godina osvojila je već pregršt nagrada: početkom jula pobedila je na Državnom prvenstvu Srbije u sportskom penjanju na prirodnoj steni za seniore, iako je praktično tek iskoračila iz juniorskog uzrasta. Pre godinu dana osvojila je zlatnu i srebrnu medalju na penjačkom Alpe-Adria takmičenju u Petcenu u Austriji. Pobednica je Balkanskog takmičenja u sportskom penjanju, u jednom trenutku držala je zlatne medljanje i u juniorskoj i u seniorskoj konkurenciji.
Šta je devojčicu sa tada tek deset godina privuklo sportskom penjanju u ravnici gde su jedine vertikale one podignute ljudskom rukom? „Radoznalost“ reći će Nora za koju i danas kolege sportisti kažu da je spremna da se okuša u svakom izazovu. „Jednog dana tata je došao kući i rekao da su na Paliću postavili veštačku stenu za penjanje. Nije ni bilo potrebno da kaže više, da mi zagolica maštu“ priča Nora. Međutim, dok su pronašli vreme da izađu na Palić stena je uklonjena te su otišli u prostorije Planinarsko-sportskog kluba „Spartak“. Nora kaže da se već na prvom treningu zaljubila u sportsko penjanje. U savladavanju veštine pomoglo joj je i što se pre toga dve godine bavila gimnastikom.
Nora Bognar je prošle godine proglašena i za sportistu godine u Subotici, a sve njene uspehe treba posmatrati i kroz činjenicu da ona praktično jedva da ima uslove za treninge u Subotici. „Najbliža odgovarajuća stena je od nas na 300 kilometara. Dakle potrebno je mnogo putovanja i ulaganja da bi se bavili ovim sportom. U Subotici u dve škole imamo postavljenu veštačku stenu, ali to nisu uslovi za jednog naprednog ili profesionalnog penjača. Često mi se dešavalo da tek na takmičenju prvi put vidim hvatove na kojima moji konkurenti vežbaju“ kaže Nora.
Nedostaje joj i trener, neko ko bi je posavetovao, vodio računa o njenoj kondiciji, treninzima, pripremama, i kaže uvek joj malo poljulja samopouzdanje kada vidi da strani takmičari imaju trenera pored sebe.
Nezavisno od toga, Nora Bognar uspela je da izgradi jedinstvenu sportsku karijeru, a oni koji je prate kaže da ima poseban način hvata i savladavanja stene. Nora odgovara: moje penjanje odgovara mojoj ličnosti – dinamično je i energično. Ipak, kaže potrebno je razlikovati penjanje na zidu i po steni. Posebno je ponosna što je uspela da postane stipendista Sportskog saveza Srbije nakon što je ispenjala deonicu Kapetan Kuka 8a+ na penjalištu Grdoba kod Valjeva.
Kaže da joj je važna svaka staza koja će pomeriti granice njenih mogućnosti.
“Još kao kadet počela sam da se takmičim u seniorskim kategorijama, što je bilo podstrek za moje samopouzdanje. Mene jako motiviše društvo u kojem se krećem. Kao mlađa uvek sam želela da treniram u velikom timu. Sada radije sama određujem svoje ciljeve, jer je najveće takmičenje u tome da pomeriš svoje granice. To je ono što je lepo i jedinstveno u penjanju po stenama: svako može da pronađe svoj cilj i da ga ostvaruje u svom tempu, bilo da je početnik ili profesionalni penjač” kaže Nora Bognar.
Subotička penjačica trenutno je u jednom manjem mestu u Mađarskoj gde kaže ima mnogo bolje uslove za trening, a planira i da na univerzitetu “Semelvajs” završi za nutricionistu, ali kaže ta odluka može još i da se promeni.
A.I.
