Povodom nedavnih nesuglasnica oko Pravilnika o snimanju i fotografisanju u Predškolskoj ustanovi "Naša radost", formiralo se i Neformalno udruženja roditelja "Naše radosti", koje je imalo određene zamerke na Pravilnik. Bez namere da ulazimo u arbitražu odnosa PU "Naša radost" i ovog Neformalnog udruženja, postavili smo pitanja u domenima fotografisanja dece i udruživanja roditelja, jer do sada nismo nailazili na ovakve slučajeve. Po Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (iz 2009. godine), svaka obrazovna ustanova dužna je da ima Savet roditelja, i poznato je da se dešava da obrazovne ustanove često imaju problem da nađu roditelje zainteresovane da učestvuju u Savetu. Sa druge strane, postoje i slučajevi roditelja koji su zainteresovani za aktivno učešće u radu obrazovnih ustanova. Ovo je priča o tome.
Vest o formiranju radne grupe: https://www.subotica.info/2017/12/01/radna-grupa-za-analizu-pravilnika-o...
Informacija o zaključcima radne grupe: https://infozaroditeljepunrsubotica.blogspot.rs/2017/12/izvestaj-radne-g...
Sagovornik je Boris Saulić, Koordinator Neformalnog udruženja roditelja Naše radosti Subotica
Zbog čega je morao da se donese ovaj pravilnik?
Verujem da je dobra namera bila pokretač donošenja Pravilnika kao i želja da se zaštite deca i obaveza da se poštuju zakoni. Sa druge strane, moram da primetim da je način na koji se Pravilnik izradio i usvojio, neprihvatljiv za mnoge od nas roditelja. Pravilnik je neophodan kako bi se uredila pitanja koja su u vezi sa postupkom organizacije snimanja i fotografisanja, dalje obrade, mere zaštite i druge pojedinosti, ali je prema mišljenju mnogih roditelja, način propust u njegovoj izradi i neka od važnih pitanja su ostala nedorečena ili uopšte nisu predmet Pravilnika.
Koji su sve načini zloupotrebe snimaka i fotografija?
Kada se spominju zloupotrebe najčešće se pomisli na najgore slučajeve komercijalizacije sadržaja, ali treba imati na umu da je ovde reč o pravima deteta i da je dužnost roditelja da zaštiti dete od bilo koje vrste napada na ličnost, u ovom konkretnu slučaju. Dakle, procena šta je zloupotreba zavisi od roditelja i definiše se kao slučaj prikupljanja i obrade bez saglasnosti. Neki od nas ne žele da vide fotografije svoje dece na tuđim profilima, tv emisijama, naslovnim strana i tome slično. Sve su to vidovi zloupotrebe koje kasnije mogu
da se pretvore i u mnogo gore slučajeve.
Da li smatrate da postoje još neke stvari (ili oblasti javnog) koje bi trebalo definisati ili zaštiti pravilnicima i procedurama?
Većinu toga štite važeći zakoni samo ih treba primenjivati. Procedure se u tim situacijama nužne kako bi se definisao konkretan postupak, da se izrade obrasci i pojasne pojedini slučajevi. Većinu toga je Uprava PU "Naša radost" u Subotici propustila da učini
donošenjem Pravilnika o čemu smo detaljno izvestili i Upravu i roditelje i širu javnost.
Da li kod nekih stvari (društvenog) života i dalje možemo da se oslanjamo na moral, ili je došlo vreme da se što više stvari pravno definiše?
Iskreno verujem da možemo i duboko sam uveren da su mnogi propusti i nesuglasice samo produkt ubrzanog, stresnog načina života koji smo prinuđeni da vodimo. Nadam se da vreme koje je pred nama donosi boljitak u tom pogledu i da ćemo imati više vremena za sebe, za porodicu i prijatelje. Siguran sam da će nam odsustvo stresa i jurnjave za egzistencijom vratiti sve one društvene norme koje poznajemo od ranije i koje neguju moderna evropska društva.
Možete li mi nešto reći o (neformalnom) udruženju roditelja u Našoj radosti?
Neformalno udruženje je osnovano u oktobru 2017. godine, godinu dana nakon što su roditelji isključeni iz rada Ustanove, informisanjem da Savet roditelja u PU "Naša radost" nije u skladu sa zakonom. Udruženje dakle nastaje iz potrebe da se institucionalizuje saradnja i komunikacija među roditeljima kao i između roditelja i Ustanove. Naše delovanje je isključivo usmereno ka poboljšanju uslova rada Ustanove i unapređenju komunikacije i saradnje. Kako nemamo nameru da preuzmemo nadležnosti za pitanja koja se tiču roditelja u Ustanovi, u našem Aktu o osnivanju se precizno navodi odredba kojom Udruženje prestaje sa radom na dan osnivanja Saveta roditelja u PU "Naša radost".
Postoje li još neka udruženja roditelja u gradu?
Postoji prema našim saznanjima Udruženje roditelja Grada Subotice koje je između ostalog pokrenulo humanitarnu akciju pomoći Ivi Zvekić. Mnogi gradovi u Srbiji imaju slična udruženja koja okupljaju roditelje i deluju u cilju unapređenja položaja dece i roditelja kroz saradnju sa drugim organizacijama i ustanovama.
Koliko su (uopštena procena) roditelji zainteresovani da aktivno učestvuju u radu obrazovnih i vaspitnih institucija u Subotici?
Teško je reći da je saradnja roditelja i vaspitno obrazovnih ustanova na viskom nivou, barem kad je reč o poslednjih godinu dana u PU “Naša radost” u Subotici. Zakon kojim se reguliše Savet roditelja je usvojen davne 2009. godine i od tada nije bilo iskrene želje i volje
da se roditelji dece uključe u rad Ustanove o čemu svedoče zapisnici sa sastanaka kao i poslednjih godinu dana potpunog ignorisanja nekoliko različitih poziva na saradnju i uključivanja roditelja u rad Ustanove od kojih je poslednju primer donošenje Pravilnika o snimanju i fotografisanju. Predugo traje borba roditelja da budu saslušani, a kamoli da budu uključeni u bilo kakav vid saradnje i zajedničkog rada u Ustanovi. Sve to na kraju proizvede osećaj nemoći i većina roditelja odustane od bilo kakvog angažovanja smatrajući sve to uzaludnim pokušajima i gubljenjem vremena, što nažalost moram da priznam, nije daleko od isitine.
Da li su, konačno, vaše primedbe na Pravilnik usvojene?
Izveštaj smo predali članovima Upravnog odbora 13.12.2017. godine (del. br. 4251/08), nikakav odgovor još nismo dobili. Znamo da je sednica Upravnog odbora bila 18.12.2017. godine, ali ne znamo da li je Izveštaj bio na dnevnom redu. Do danas, 22. decembra nismo dobili nikakav odgovor niti obaveštenje u vezi sa dopisom i izveštajem.
