Поводом недавно организованог саветовања за председнике скупштина зграда и све заинтересоване Суботичане о новом Закону о становању и одржавању зграда, саговорник је Сања Шћепановић, професионални управник, председник "Удружења професионалних управника - Професионални управници Србије".
Које су суштинске разлике између новог и претходних Закона о становању?
Новим Законом о становању и одржавању зграда уведен је један потпуно нови систем у односу на регулативу која је по претходном закону постојала.
Нови су чак и појмови.
Уместо станара и власника локала уводи се појам "власник посебног дела" са суштински битно другачије уређеним правима и обавезама уз претњу чак и прекршајне одговорности у случају неизвршења обавеза, што у старом систему није постојало.
Уместо стамбене зграде, односно стамбено-пословне зграде уводи се појам "стамбена заједница" са суштински битно другачије уређеним статусом и правима и обавезама, почев од обавезе регистрације стамбене заједнице, обавезу коју зграде по претходном закону нису имале.
Уместо председника скупштине станара зграде уводи се појам "управник" са суштински битно другачије уређеним статусом и правима и обавезама.
У односу на ранији важећи систем суштинске разлике су, такође, и:
- увођење регистратора и јединственог система вођења регистра стамбених заједница;
- увођење професионалног управљања зградама и избор професионалног управника;
- увођење организатора професионалног управљања са којим стамбена заједница закључује уговор о обављању послова професионалног управљања;
- увођење комплетно другачијег система надзора којим су комуналној и грађевинској инспекцији таксативно уређена права и обавезе;
- увођење прекршајне одговорности за власнике посебних делова за случај непоступања по прописаним обавезама а посебно за неплаћања трошкова одржавања зграде;
- увођење прекршајне одговорности за стамбену заједницу за неизвршење законом утврђених обавеза;
- регулисање система стамбене подршке;
- регулисање коришћења станова и исељења и пресељења.
У сваком случају новим Законом је суштински уведен један сасвим нови систем везан за одржавање зграда и становање.
Да ли Удружење професионалних управника Србије окупља принудне управнике или само изабране управнике или и једне и друге?
Не постоје принудни управници него само принудна управа која се уводи поверавањем послова управљања професионалном управнику у случајевима утврђеним у члану 57. Закона о становању и одржавању зграда.
Дакле, "Удружење професионалних управника - Професионални управници Србије" окупља СВЕ професионалне управнике укључујући и оне професионалне управнике којима су поверени послови професионалног управљања у оквиру принудне управе.
Поред едукације, да ли ваше удружење има још неке програме или пројекте у вези квалитета становања?
"Удружење професионалних управника - Професионални управници Србије" поред едукације путем организовања тематских трибина, предавања и радионица има програм правне помоћи професионалним управницима и организаторима професионалног управљања, као и у оквиру издавачке делатности планирана је посебна едиција приручника која ће послужити не само професионалним управницима него и свима који су заинтересовани за област управљања стамбеним заједницама, одржавања зграда и уопште културе становања. Такође, у плану је и организовање стручних округлих столова везаних за настале проблеме у примен Закона о становању и одржавању зграда.
Упознали смо се са нормативним разликама у новом Закону о становању. Шта ће те норме да донесу квалитативно (у којим сегментима би требало да се виде промене)?
Законом о становању и одржавању зграда се уређују: одрживи развој становања, управљање зградом, коришћење и одржавање зграде, заједничких и посебних делова зграде, поступак исељења и пресељења, стамбена подршка, регистри и евиденције, надзор над применом одредаба овог закона, као друга питања од значаја за стамбену политику.
У свим наведеним областима, сегментима, би требало да се виде промене.
Да ли ће се десити да станари који живе у старијим зградама (и на пример, да имају проблем са прокишњавањем или старим инсталацијама) добију више одговорности и терета у односу на станаре у новим зградама?
И по старом Закону су станари имали обавезу да одржавају зграду у којој станују. Садашње евентулано прокишњавање је само нужна последица претходног неодржавања или неадекватног одржавања услед немара или у неким случајевима материјалне немогућности станара да на прави начин одржавају своју зграду. У сваком случају у интересу је самих станара, односно по новом Закону власника посебних делова да зграду у којој станују, без обзира да ли се ради о старијој или новијој згради, одржавају на прави начин и ту није у питању ни већа одговорност нити већи терет, јер сви власници посебних делова имају подједнаку одговорност и подједнак терет везано за обавезу одржавања зграде.
Ако неко годинама није улагао у одржавање зграде и зграда је већ почела да пропада наравно да ће се строгом применом новог Закона ти и такви власници посебних делова сада принудити да почну да улажу у одржавање зграде у којој станују.
И то је један од битних циљева овог новог Закона.
Да ли ће бити неких промена у праксама комерцијалног издавања, "маркетизације" дела заједничког простора зграда?
Да ли ће бити промена у праксама комерцијалног издавања, "маркетизације" дела заједничког простора зграда то искључиво зависи од надлежних органа града који о томе одлучују. Закон о становању и одржавању зграда не регулише то питање.
