Lepa vest sa početka tekuće sezone obradovala je sve ljubitelje ženske košarke u Subotici – Sanja Orozović se vratila u Spartak! I zaista, koliko je Sanja značila za igru Golubica videlo se po seriji dobrih rezultata. No, dobre igre privukle su pažnju stranih klubova, pa je tako karijeru ubrzo nastavila u Poljskoj.
Za prvi tim Spartaka zaigrala je u sezoni 2006/2007, a prilika da prvi put ode van Subotice , bar na kratko, otvorila se tri sezone kasnije.
– Iz Spartaka sam prvi put otišla u sezoni 2009/2010. Bio je to prelazak u Partizan, za plej-of i finale Kupa Srbije. Tada sam prvi put osetila kako je kada se u sportu nešto osvojili, naime, uspele smo tada da prekinemo niz Hemofarma i da postanemo prvakinje države – seća se Sanja Orozović.
Iako je u Partizanu ostavila dobar utisak, nije htela da ostaje u crno-belom taboru.
– Vratila sam se u Spartak, imala sam svoje razloge da ne ostajem u Partizanu koji je tražio da potpišem višegodišnji ugovor. Vratila sam se u Suboticu, odigrala tu još jednu sezonu, a potom je došlo vreme da se krene dalje.
Sledeća stanica u karijeri naše sagovornice bila je Slovenija, čime je počela inostrana karijera.
– Otišla sam u ekipu Athlete Celje iz Slovenije i tamo bila dve sezone. Bila je to prava odluka za mene. To je tim koji važi kao odličan za rad sa talentima sa prostore bivše Jugoslavije, a potom imaju prolaz u dobre evropske klubove. U Sloveniji sam osvojila četiri titule, dve u Prvenstvu, dve u Kupu. Odigrala sam i dve sezone Jadranske lige, nismo imale velikog uspeha, ali sam se definitivno afirmisala kao košarkašica. Proglašena sam za MVP-a Jadranske lige, ali i Kupa Slovenije i Prvenstva Slovenije. Nakon toga sam se preselila u Mađarsku, gde sam kroz dve sezone branila boje Peča. Reč je o klubu sa dugom tradicijom, jednom od najtrofejnijih u Mađarskoj. I tu je bilo uspeha, u prvoj sezoni smo osvojile Kup, a u drugoj bile u finalu Kupa i Prvenstva. Igrale smo FIBA evropski kup, drugo po kvalitetu takmičenje za košarkašice u Evropi. U obe sezone smo ušle u Top 16 fazu, ali smo izgubili u nokaut fazi. Sledeća stanica bila je Kazahstan. Bilo je to jedno novo iskustvo za mene, veoma daleko od kuće, sa totalno drugačijom kulturom. Uspeha je, naravno, bilo, u eri dominacije Astane, osvojile smo Prvenstvo Kazahstana i treće mesto u Baltičkoj ligi.
Sa zavidnom inostranom karijerom, Sanja može da oceni gde joj je bilo najlepše. Ipak, bez mnogo razmišljanja, ona se opet okreće Subotici.
– Najlepše je uvek kod kuće, u svom gradu. Što se inostranih angažmana tiče, svugde sam se trudila da budem maksimalno profesionalna, da uradim svoj posao najbolje što mogu, da moji saradnici budu zadovoljni.
Ponovni povratak u Spartak izazvao je dosta emocija.
– Nisam imala adektavnu opciju za nastavak inostrane karijere, tako da sam se dogovorila sa ljudima iz Spartaka i trenerom Ivićem da ostanem u Spartaku, pod „otvorenim ugovorom“. Želela sam da pomognem mom timu da napravimo što bolji rezultat, verujući i da će moje iskustvo pomoći mladim devojkama koje stasavaju. U Spartaku je, kao i uvek, bilo fenomenalno. Sve što smo dogovorili na početku sezone je ispunjeno, imala sam savršenu saradnju sa trenerom, a ne mogu da zaboravim ni ostale devojke koje su mi priuštile ponovno igranje u Spartaku. Odlična atmosfera koja je vladala u timu videla se i na terenu, a kada su se i dobri rezultati zanizali, sve je bilo na još višem nivou.
Bez obzira na dobar rad, dobre rezultate i dobru atmosferu, zov inostranstva je presudio i pre kraja polusezone.
– Takav je bio dogovor. Potajno smo se svi nadali da ću biti u Spartaku do kraja polusezone, ali je stigla dobra ponuda. „Služba je služba, a družba je družba“. Trenutno sam u Poljskoj, u timu TS Ostrovija. Prošle godine su se plasirali u Prvu ligu, a cilj im je da pokušaju da se plasiraju u plej-of. Treba znati da je takmičenje u Poljskoj jedno od najjačih klupskih u Evropi. Nalazim se na dobrom mestu, trenutno se uklapam u tim, sve ide dobro, pa sam zadovoljna.
Spartak se, kako kaže Sanja, nikada ne zaboravlja, a želja da ponovo zaigra u Subotici stoji i dalje.
– Mislim da sam svojim radom, igrama i odnosom zaslužila da mi vrata u Spartaku uvek budu otvorena, tako da ću, bez dileme, sigurno u Subotici završiti svoju karijeru. Kada će to biti, u ovom momentu ne znam, ali je to moja druga porodica kojoj se uvek vraćam. Nadam se da će sve teći po planu, da će „gastabajterski“ niz biti nastavljen, ali se u sportu ništa sa sigurnošću ne može znati.
