Dok u Hali sportova u Subotici gledamo kako se neka nova generacija odbojkašica Spartaka muči da dođe do pobede, ne možemo, a da se ne setimo vremena od samo pre dve sezone kada se činilo da će Golubice konačno stići do titule. Na žalost, titula nije osvojena, ali će ta generacija ostati upamćena kao jedna od najboljih u novijoj istoriji subotičke odbojke. Tu generaciju predvodila je sjajna Marta Drpa, te sezone (2014/15) i MVP lige.
Marta je, naravno, nastavila svoju profesionalnu karijeru van Subotice, ali na naš grad, kako i sama priznaje za portal www.subotica.info, nije zaboravila.
– Često vraćam film na vreme provedeno u Subotici. I dalje tvrdim da je to najlepša godina u mojoj karijeri i najiskrenije mislim da ni jedna sezona u inostranstvu neće moći da nadmaši osećaj koji sam imala dok sam igrala za Spartak. Da, ekipa je bila igracki solidna, ali kao tim, ni jedna ekipa nije imala jači timski duh od Spartaka te godine. Upravo taj timski duh nam je dao snagu da prvo izbacimo Crvenu zvezdu u polufinalu plej-ofa, i to nakon prednosti rivala od 2: 0 u seriji, i doveo nas i finale u kom nas je nekoliko poena delilo od "majstorice"...
Utisak svih oko terena, a verovatno i onih u klubu, da bi upravo Marta Drpa mogla da bude sastojak koji je godinama unazad nedostajao Golubicama u borbi za titulu. Kvalitet je posedovala, a u Suboticu je donela sportsku drskost, borbeni duh, nešto što je falilo. No, mora se i priznati da je bilo veliko pitanje koliko može, jer je u tabor sa severa Bačke stigla, najblaže rečeno, van forme.
– Da, nakon moje pauze od skoro četiri godine, niko nije mogao da zna tačno moje domete. čak ni ja nisam znala da mogu da budem jedan od lidera i na kraju sezone MVP Super lige. Prosto sam se pustila u celu priču, bila sam jako ponosna što igram u jednom klubu za koji ceo grad navija. Ta podrška grada se konstano osećala, gde god bi išli, svuda bi sretali ljude koji su bili puni podrške i pozitivne energije.
Spartak na kraju do titule nije došao. Pehar namanjen najboljoj ekipi završio je u rukama igračica Vizure, dok su Golubice morale da se zadovolje ponovo drugim mestom. Za propuštenom prilikom se žali, ali ne najviše.
– Naravno da mi je žao što nismo završile prve, jer mislim da smo na kraju cele priče to zaista i zaslužile, ali nekako više zalim za tim danima u Spartaku. Bilo je nekako bezbrižnije i "čistije" od svega pre i posle. Znam da sve igračice pamte tu finalnu seriju, mislim da bi svaka rekla da ništa ne bi menjala. No, nekad u sportu nedostaje samo malo sreće, jedan poen, jedna sekunda u kojoj nisi bio fokusiran ili jedna mala sudijska nepravda, a u utakmicama koje smo igrale u toj finalnoj seriji upravo takve stvari su presuđivale. Možda je nedostajala mrvica iskustva kod nekih mlađih igračica, ali iskustvo nije stvar koja može da se nauči.
Privukla je Marta, neposredno posle finala, pažnju svojim statusom na društvenim mrežama. Bila je to jaka i jasna poruka da u životu postoji nešto važnije od pehara. Subotica je, očigledno, probudila dosta tananih emocija.
– Da, napisala sam nešto u smislu "moja titula nije pozlaćeni lim", jer nije. Moja titula su bili svi ljudi koje sam upoznala u Subotici kao i samo iskustvo življenja u jednom dosta mirnijem i manjem gradu. Za ceo tim, kao i za mene, titula bi bila samo javna potvrda, savršena završnica, jer znali smo da vredimo i individualno i kao ekipa. Teško je izdvojiti jedan detalj po kom pamtim Suboticu. Da moram da opišem Suboticu jednom rečju to bi bez razmišljanja bila reč – mir. Ali tu su i gelegunje – predivno drveće koje se nalazi svuda po Subotici, restoran kod teta Nade sa najlepšim gulašom, Radijalac... ali iznad svega mentalitet ljudi koji je potpuno drugačiji od onog na koji sam navikla, a koji je meni jako prijao.
Nakon Spartaka, Marta Drpaje igrala pola sezone u italijanskoj Vićenci, a potom je otišla u Rumuniju. Tamo je, sa ekipom Trgovišta koju je vodio Zoran Terzić, pomogla stigla do prve titule u istoriju kluba, Kupa Rumunije, odnosno do drugog mesta u Prvenstvu. Sada igra u Nemačkoj, u Postadamu, gradiću pored Berlina koji je, kako kaže, podseća na Suboticu. Završen je prvi deo sezone, a ekipa, sa samo dva poraza, drži prvo mesto tabele, što je neočekivan uspeh. I dok se nada plasmanu u finale, Marta ističe da je ostala u kontaktu sa bivšim saigračicama, te da Spartak i dalje prati.
– U kontaktu sam sa svim igračicama Spartaka koji su mi blizu po godinama i sa kojima sam se družila. Skoro da niko od njih sada nije u Spartaku, došlo je do smene generacija, ali i dalje pratim igre Spartaka. Dolazim u Suboticu i dolaziću uvek, taj grad za mene će uvek biti nešto posebno.
