Đula Seleši, doktor biloških nauka, objavio 70-tak radova i napisao nekoliko knjiga, na oba jezika, od kojih treba izdvojiti "Jezero Palić - odumiranje i sanacija" (1973). Sedamdesetih godina stručno nosio projekat revitalizacije jezera Palić. Ljudi koji ga poznaju kažu da je imao niz problema (sa tadašnjom birokratijom) zbog sanacije jezera. O tome nije želeo da govori. U septembru 2015. godine dobio je priznanje Pro Urbe (http://www.subotica.info/2015/09/01/svecana-sednica-skupstine-grada) i titulu "Počasni građanin Subotice", čime mu se grad (možda) odužio. Nije deo sadašnjeg tima koji radi sanaciju jezera, ali njegova knjiga sigurno jeste.
Ja sam već 25 godina u penziji, od tada nisam video rezultate na sanaciji jezera. Sad ne mogu da vam kažem kakve su prilike u jezeru, ima li sumpor vodonika, u kakvom je stanju mulj... Ne mogu egzaktno da vam tvrdim, ne poznajem rezultate. Jedno je sigurno - izgrađen je prečistač koji čujem da odlično radi, voda koja danas ulazi u jezero je u redu, ima i manje fosfora, i izgleda mi da će se stanje malo poboljšati. Ali, tu je i bakteriološko pitanje. Ne znam kakva je situacija, kakvih bakterija ima i u kojoj količini, ne znam zašto se ne sme kupati u Paliću, da li zbog zelene boje, zbog nekih bakterija, ali mogu da vam kažem da sam se ja kupao pre 82 godine u sličnoj zelenoj vodi kao i sad, i vidite da sam i sad, u 90. godini još u dobrom stanju. Zelena voda je dobra za kupače, možda ljudima smeta ta boja, možda im smetaju alge cijanofite. Jer posle ovakvog prečišćavanja vode, stanje vode mogu da kažu lekari..
Znate kako je, u svetu ima puno sličnih jezera, malih, plitkih, i najveći problem kod njih je mala dubina, a naročito kada se nalazi pored velikog grada, kao naš Palić. Kada su kanalizaciju počeli da grade, pre 150 godina, a ceo teren je nagnut ka jugoistoku, kako da postave kanalizaciju, nego da voda teče ka jezeru. Tako je cela kanalizacija izgrađena da da glavni kolektor ide na zapadni krak Palića. To je trajalo decenijama, bez prečišćavanja, otpadna voda iz industrije, iz domaćinstava ulivala se u zapadni krak palićkog jezera. Jedno veliko jezero bi to moglo da izdrži, ali ovo je malo jezero sa 5 kvadratnih kilometara, i plitko, najveća dubina 2m, a količina otpadne vode se povećala na oko 10 miliona kubika godišnje. Palićko jezero je u to vreme imalo baš toliko vode, tako da se svake godine u jezero ulivalo jedno novo jezero, ali sa lošom vodom. U to vreme je postojao i 29. novembar, bilo je indiustrije, i svi su ispuštali vodu bez prečišćavanja. Trska u zapadnom kraju počela je da izumire, voda je bila veoma opterećena raznim materijalom: masnoća, cijan, teški metali, sve se to ulivalo u zapadni krak palićkog jezera i kada smo mi tada ispitivali jezero, zamislite, dubina mulja iznosila je preko jedan metar. Jedno jezero zamislite, da ima 1m mulja, a iznad samo 70cm vode. Kako je na zapadnom kraku bilo, nije bilo dovoljno životnog prostora za živa bića koja bi trebalo da žive u jezeru. Prvo je propao taj zapadni krak, pa je počelo da se širi i ka kupalištu. Najveća katastorfa desila se 1971. godine - veliki pomor riba. Ne zna se ni dan danas koliko vagona ribe je izumrlo. Bilo je i ranije toga, sećam se, 1952. godine bio je pomor riba, ali drugog tipa – bile su velike suše, tolike da smo igrali fudbal na dnu jezera, između Ženskog štranda i ostrva. Te 1952. godine količina vode se smanjila, i ribe su uginule. Ali, katastrofa 1971. godine bila je drugačija – vode je bilo dovoljno, ali u njoj nije bilo kiseonika. Mi smo već tada ispitivali jezero, znali smo da je mulj u anaerobnom stanju, i znali smo da se povećava količina sumpor-vodonika, gasa koji je veoma otrovan. Uginuće riba je došlo zbog sumpor-vodonika koji se izdvajao iz mulja. Jezero je bilo providno do dna, zato što je sve uginulo. Izgledalo je da je čisto, lepo, providno, međutim, sumpor-vodonik je sve uništio. Tako je došlo do katastrofe jezera.
Ja sam bio u Švedskoj kad smo sanirali Palić i video sam malo jezero Trunmen, malo manje je od Palića, otprilike pola veličine, a dubina nije veća. Ista situacija je bila kao i u Paliću, zato sam i išao da vidim. Oni nisu mogli da ispuste vodu (mi smo mogli jer teren opada prema Tisi) nego su napraivli plovni objekat koji je prečišćavao vodu i vadio mulj. Oni su to vešto uraidili zbog toga što nakon sanacije nisu više upuštali otpadnu vodu u jezero, nego su puštali čistu vodu, i to jezero je oživelo, postalo veoma lepo. Mi nemamo drugi izvor vode osim Tise. Međutim, ni Tisa nije uvek baš u redu. Ako bismo želeli da punimo jezro tiskom vodom, trebalo bi videti kad je najčistija i najpovoljnija, ali bi onda trebalo ispuštati ovu vodu iz Palića. To nije laka stvar i puno košta. Ne zna se ni koliko sad ima mulja u jezeru, jer ako ima mnogo, onda je to opet problem.
Tih sedamdesetih godina mi smo 2 miliona i 200 hiljada kubika osušenog mulja izbacili iz jezera. Prošlo je 40 godina od tada, ne mogu da vam tvrdim u kakvom je stanju. Sada u mulju nema sumpor-vodonika, što je jako važno, a čini se da nema problema ni sa kiseonikom. Algi ima u svakom jezeru, manje ili više, to ne bi treblao da predstavlja neki problem. Zato me čudi zašto se ljudi ne kupaju, ako je bakteriološki u redu, ljudi bi mogli da se kupaju. Nije providno, u redu. Ohridsko i Bodensko jezero su providna, brdska jezera, ali u niziji je to teško - prilkom talasanja uzburka se mulj i zamuti se. Bitnije da mulj nije organskui opterećen, nego je neorganskog porekla što je bolje, jer ne troši kiseonik i ne proizvodi sumpor vodonik.
Prema tome, ako bakteriološki odgovara, bez daljeg, kažem vam, ja sam se kupao u istoj ovakvoj vodi pre 82 godine i šta mi fali?
Ovom jezero je, kao što sam rekao, jedini izvor vode grad Subotica. Dobro, nešto ima i kišnice sa severozapada, ali i ona teče preko gradske kanalizacije. Kako je grad izgradio kanalizacioni sistem i industriju, počeli su problemi. Palić se isušivao 2-3 puta i ranije, što je skoro normalno za ovako plitka jezera. Voda je ranije bila nešto bolja, hemijski se palićka voda izmenila od 1920. godine, odn. kada je Zorka počela maksimalno da radi. Pre toga ovo je bilo slatinsko natrijum-dikarbonatno jezero, međutim, kako je Zorka počela da radi sa sulfatima, jezero se pretvorilo u natrijum-sulfatno jezero. Naše jezero je za 100 - 150 godina potpuno izmenilo svoj hemijski sastav. U panonskom basenu možda možete naći 3 takva jezera, sva ostala su slatinasta. Kad sam ja to izložio u zemlji i inostranstvu, kako se hemijski tip jezera može menjati usled otpadnih voda, ljudi su se čudili, međutim, ovo naše jezero je to doživelo. I vrhunac toga bio je pomor riba.
Ako nema puno mulja, i ako mulj nije u anaerobnom stanju, može da se koristi jezero, ne vidim problem. Znate šta, fekalne bakterije mogu da žive u čovečijem crevu na 36 stepeni. Ako ta voda prelazi preko prečistača i treba joj deset meseci da stigne do turističkog dela, to fekalna bakterija ne može da preživi. Ove alge što vidite, ovu zelenu boju, to ne bi trebalo da vam smeta. Jezero treba da živi svojim životom, da proizvodi alge koje nastaju usled fotosinteze, i kada nastaju jednoćelijske alge onda dolaze sitne životinjice koje se njima hrane, a račićima se hrane sitne ribe, sitnim ribama se hrane veće ribe – grabljivice, svako jezero mora da ima svoj život, da deo tih organizama ugine na zimu, a u proleće ponovo oživljava. Ceo taj biološki krug se odvija svake godine, što je normalno za živi svet.
Jezero Palić, istorija
Jezero je nastalo pre nekoliko hiljada godina. Površinske vode su padale na ovaj pesak severoistočno od Subotice, ta kišnica se slivala prema jugoistoku, jer ceo teren opada sa severozapada prema jugoistoku, prema Tisi, i to je bio jedan od načina da se ta voda sakuplja ovde. Drugo, tu su peskovi, i dine se spuštaju baš suprotno, prema severoistoku i jugozapadu i ta dina može da preteče vodi i da se ta voda sakuplja polako. Tu se skuplja prvo malo vode, pa više, ako su kišne godine, onda naravno ima sve više vode. Posle dolazi grad, sa svojom prvo pijaćom, potom otpadnom vodom, zato je dolazilo nekoliko puta do situacije da se jezero isuši. Ako je bilo 7 godina bez kiše, onda bi se jezero isušilo, ako su bile kišne godine, Palić bi se punio vodom.
Ja volim jezero, tu sam živeo od detinjstva. Tu, i na Ludašu. Ja sam stanovao na Ludašu. Moj otac je tamo bio stolar. Tamo sam završio osnovnu školu, poznajem to jezero. U svoj doktorat uključio sam Palić, Ludaš i Kopačko jezero u Baranji. Ludaš je duže zadržao slatinasti tip vode, imao je rečcu Kireš, što Palić nema. Ni ta voda nije bila čista, nego zelena, a svaki dan smo se kupali. I evo tu sam danas, ništa mi ne fali. I Ludaš se isušio 1952. tada sam bio student.
O knjizi "Jezero Palić" ...
Napisao sam tu knjigu prvo na mađarskom, onda sam dao da prevedu, pa nisu znali. Rekli su, "Đula, nemoj da se ljutiš, ovde ima puno stručnih termina". Na kraju sam ja sa suprugom to morao da prevedem na srpski.
Jožef Hužvar (šef tima koji radi novu sanaciju jezera, dodaje): Imam 2 knjige ispred kompjutera, i obe su već ishabane. Jedna je Gramatika, a druga je "Jezero Palić" Đule Selešija. To su stvari koje svakodnevno moram da koristim. To je biblija za biologe. Da su se pridržavali uputstava iz ove knjige, ne bi uopšte bilo problema. Sve šta god smo radili u akcionom planu, sve je u knjizi, možda dve rečenice, možda pola stranice, ali sve se nalazi u toj knjizi, ništa nije previše.
*
Tekst je (u odnos na video zapis) prilagođen lakšem čitanju.
*
This article has been produced with the financial assistance of the project South East European Media Observatory, supported by the European Union. The contents of this article are the sole responsibility of the author(s) and can in no way be taken to reflect the views of the European Union.
