Tema oko Master plana Palić 2015 dobila je još jedno viđenje.
***
Predsednik skupštine klastera Palić-Subotica Velimir Stefanović dao je svoj komentar na tu temu rekavši da on smatra da, generalno gledano, Palić ima svoje mesto i potencijal u turističkoj ponudi Vojvodine i Srbije.
- Nama u Subotici Palić predstavlja osnovu turizma, ali značaj Palića, u turističkom smislu, u našoj optici je predimenzioniran. Naime realni kapaciteti za održivi razvoj su mali.
Posle dužeg perioda stagnacije, preko dvadeset godina, hvatanje koraka sa modernim tokovima u turizmu, Palić nije uspeo da uhvati.
Pomaci su ipak napravljeni u dobrom smeru, ali ako gledamo globalnu sliku regije oseća se nedostatak političke volje da se nešto više uradi.
Za upoređenje možemo da se podsetimo pređašnje Jugoslavije, recimo Rovinj je imao trideset hiljada ležajeva. Od toga pola u kampovima a drugi deo u hotelskom i privatnom smeštaju.
Posle velikih napora, između ostalog, otvaranje hotela Prezident i vila za smeštaj, mi smo danas došli na broj od hiljadu kreveta na Paliću.
Ali kada govorimo o banjskom turizmu, jedna Soko Banja ima dvanest i po hiljada ležaja. To su ležajevi u hotelima i domaćoj radinosti. Znači skoro koliko ima i jedan Rovinj tih ležaja u hotelskom i privatnom smeštaju. Upoređenjem ovih cifara mi vidimo gde se mi trenutno nalazimo. S tim što ležaj i šnicla u tanjiru je baza turizma od pre 50 godina. Današnji turizam traži mnogo veću i kompleksniju ponudu. Smeštajni kapacitet je samo polazna tačka za početak ozbiljne turističke priče i ponude. Nadgradnja je to što jedno mesto čini atraktivnim i uključuje sve atribute mesta ili regije; a to su geografski položaj, istorijsko i kulturno nasleđe koji igraju veliku ulogu u tome.
- Ovo sa Soko Banjom zvuči deprimirajuće.
- Pri tome vi u punoj sezoni ne možete da dobijete mesta „ad hok“ ako niste rezervisali. Naravno, ni u Rovinju, ni u Soko Banji. Možete dobiti mesta u vansezoni. Evo, to je ta situacija.
Naravno, mi imamo predispozicije, ali treba uložiti dosta zajedničkog napora i snage. U tom kontekstu pravljenje Master plana i ono što prati taj Master plan, to je plan razvoja turizma jedne regije. Mi smo to malo simplifikovali, u nazivu Master plana, to je u suštini plan razvoja turizma jednog mesta ili jedne regije. S tim, što u suštini mislim da je ključ uspeha regionalan pristup, koji obuhvata čak više srodnih regija, više od jedne zemlje, u nekim slučajevima. Znači, velike zemlje koje, poput Francuske, Italije, Španije, koje su i geografski velike, one imaju podeljeno regionalno svoj turizam i svoje klastere. Međutim, male zemlje, koje su zemlje Jugozapadnog Balkana, uključujuči tu i Mađarsku, Hrvatsku i Rumuniju to su regije s kojima mi se graničimo, i sa kojima mi treba da nastupamo zajednički na određenim tržištima, pogotovo na velikim tržištima.
- Kada je u pitanju naš turistički klaster mikroregije Subotica-Palić, pitanje je koji subjekti sačinjavaju klaster?
- Inicijativa za subotički turistički klaster mikroregije Subotica-Palić krenula je 2007. godine, a klaster je registrovan 2008, i ja sam na funkciji predsednika Skupštine klastera. Postoji Upravni i Nadzorni odbor, i imamo orijentaciono oko 35 članova, a sada imamo nekoliko novih koji će nam se uskoro pridružiti.
To su oni koji su prepoznali inicijativu da je u udruživanju budućnost, i da napredak u turističkoj ponudi (ugostiteljskoj i hotelijerskoj) možemo raditi mnogo bolje i brže zajedno. Većina tih članova su praktično operativno vezani za turizam. Znači, ili su u hotelijerstvu, ili ugostiteljstvu, ali imamo i takozvane potporne članove koji se nalaze u sferi pružanja servisnih i intelektualnih usluga turističkoj industriji, kao što su Regionalna privredna komora Subotica, Turistička organizacija Subotice (TOS) ili Fakultet za sport i turizam.
Naši članovi su i Teniski Klub Palić 1878 i Agencija Jedro koji svojom ponudom veoma doprinose turističkoj ponudi Palića.
Znači, sportisti, jer jedan od važnih segmenata turističke ponude je upravo taj sportsko-rekreativni segment koji se čak mnogo ni ne pominje i treba da se izbori za svoje mesto, s obzirom da postoje i razni sportski tereni u neposrednoj blizini Palića. Palić bi praktično morao da bude mesto koje bi bilo sedište neke “Regionalne kuće sportova na vodi”, pošto ima sve predispozicije za sportske aktivnosti na jezeru.
(O drugim mnogobrojnim mogućnostima vezano za aktivnosti na jezeru Palić pročitati predloge koje je date od strane Đorđa Branisavljevića ovde )
Što se naseg klastera tiče, aktivnosti klastera traju vec sedam godina (formiran 2008.) Pri tome smo se pre svega povezali sa klasterima u okviru Vojvodine i Srbije, a potom i sa turističkim organizacijama Hrvatske i Mađarske. Razmenili smo iskustva i sagledali mogućnosti kako da povežemo i da imamo neku zajedničku ponudu. To su bila obostrano jednodnevna studijska putovanja kolega iz Dalja u Hrvatskoj i iz Segedina u Mađarskoj. Tako da sada oganizovano idemo i nastupamo na sajmovima turizma, uglavnom regionalnim, koji su nama interesantni, naročito Sajam turizma u Beogradu i Budimpešti.
- Kakva je povezanost između turističke organizacija Subotice i Klastera i kako tu funkcioniše?
- Postoji dobra saradnja sa Turističkom organizacijom, i naravno deo tih aktivnosti oko sajmova radimo zajedno sa Turističkom organizacijom. Takođe pravljeno je i nekoliko različitih edukativnih seminara po određenim pitanjima vezano za poboljšanje usluga i ponude. Takođe je važno naše učestvovanje u međunarodnim projektima vezano za identifikaciju našeg kulturnog nasleđa kao važnog dela naše ponude. Ovaj evropski projekat je znatno proširio dijapazon naše turističke ponude .
- Na kraju treba li nam Master Plan 2015?
- Veliki je pomak napravljen time sto smo dobili prvi Master Plan 2009 godine.
Svaka čast Draganu Miljkovicu i timu koji je to izgurao jer su time probili led.
Svakoj regiji ili mestu koje želi da se ozbiljno bavi nečim, potreban je jedan plan razvoja po određenim delatnostima, ili globalni plan razvoja. Što se tiče turizma to je danas nešto što je neizostavno. Master plan je izvanredna stvar zato što se napravi jedan inventar, tekuće stanje, šta sve postoji i šta ima jedna regija ili jedno mesto i onda se na osnovu toga i na osnovu potencijala koje ima i pozicije koje ima u nekoj široj regiji pravi jedna projekcija razvoja za određeni period.
Ukoliko se takva strategija i plan ne realizuje u jednom periodu, znači posle 5-6 godina, po meni mora da se pravi novi plan ili da se napravi revizija postojećeg, u odnosu na trenutnu situaciju koja je zatečena.
Pošto zbog svetske ekonomske krize nije došlo do realizacije projekata po Master Planu mora da se vrši revizija istog. U međuvremenu, regionalno su se mnoge stvari promenile: imamo novi niz subjekata i širu ponudu i ovde i u susednim državama.
Osim što je prolazna stanica za sve koji idu na jug Evrope, pre svega u Grčku i Tursku, s te strane ima određeni broj tranzitnih putnika, s druge strane Novi Sad i Beograd su gradovi iz kojih najviše dolaze turisti na Palić.
Naravno nijedan turističko mesto ne može da “opstane” ako ne iskoristi deo potencijala lokalnog tržišta. Odnosno mi treba da dobar deo godine da računamo na Subotičane kao glavne posetioce, konzumere turističke ponude Palića. Bez te podrške nijedna banja, ni turističko mesto ne može da opstane odnosno može da radi sezonski.
- Stvari se menjanju, kao društvo smo u međuvremenu osiromašili, mnogi građani neće moći baš da idu previše na more i slične udaljene (skupe) destinacije tako da Palić preostaje kao mesto gde bi Subotičani mogli da provedu deo slobodnog vremena kvalitetno, ali za to im je sigurno potrebna voda, “čista voda”, na Paliću.
- To je preduslov svega. Pitanje kvalitete vode palićkog jezera je “sine qua non”.
Ako se to ne reši cela ponuda Palića je pod velikim znakom pitanja. No i to sve može da se relativizuje. Danas, pored mora i okeana se dobar deo odmora i rekreacije odvija po bazenima. Izgradnja određenog broja bazena može da donekel ublaži to ali kvalitet vode mora da bude bar prijatan za gledanje. Znači bez algi, estetski da bude prihvatljiv.
Za nastavak rada na Master planu moramo imati u vidu polazište od kojega se kreće. Podloga i pravljenje projektnog zadatka da bi taj plan imao dug život i bio efikasno primenjen i održiv.
Koliko ja vidim tu je čvorište oko kojeg se mišljenja razilaze. Šta su prioriteti i kakva je podloga plana. Tu je došlo do sučeljavanja različitih mišljenja i taj deo je bio manje transparentan i prema tome postoji manjak informisanosti relevantnih krugova javnog mnjenja kod stvaranja toga i to onda izaziva nedoumice. Mislim na definisanje projektnog zadatka za konkurs jer to je urađeno bez konsultacija sa turističkim poslenicima.
Pošto imam neka iskustva oko pravljenja planova razvoja, pošto sam učestvovao kao deo tima u nekoliko planova razvoja banjskih lečilišta mislim da je vrlo bitno s obzirom da je ovo međunarodni konkurs, vrlo je bitno da svi turistički subjekti, učestvuju oko stvaranja i izrade Master plana. Šta imamo na tim međunarodnim konkursima? To da konkurse dobijaju uglavnom, neke međunarodne kompanije, jer prema uslovima, propozicijama konkursa oni su u izvesnoj prednosti s obzirom da to rade na međunarodnom nivou i imaju dobre reference i uslovi su njima prelagođeni.
Međutim, oni to rade po određenim modelima i svom iskustvu. S obzirom da svaka regija ima svoju specifičnost – ti problemi se prevazilaze jedino saradnjom. Znači mi moramo da se organizujemo tako i da aktivno učesvujemo ako želimo da izvučemo maksimum iz toga. Ja lično imam određene skepse prema tim međunarodnim kompanijama, iz razloga što oni vrlo često rade ovakve planove za više različitih subjekata, pa onda po meni dolaze u situaciju da u suštini u sukobu interesa, jer ako nas dvojica imamo dve fabrike nameštaja i on radi program razvoja i za tebe i za mene, to je po meni sukob interesa. Jer jednostavno svaka izrada takvog plana ima i detalje, ima podatke koji su osetljivi, itd. Tako da on ne može da uradi ta dva plana da neko tu ne bude na šteti. To jest, neko mora da ima više koristi a drugi manje iako su projekti isto plaćeni. Znači, to je nešto što ja vidim kao zamku sukoba interesa.
Po meni, ako je neko radio strategiju razvoja zemalja i regija iz neposrednog okruženja, ima uvid u sve, i neka od te tri strategije će biti slabija.
Mislim, globalizam nije doneo dobro malim narodima. Prema tome globalističke organizacije ne leče naše rane. Jer ja verujem, da “tuđa ruka svrab ne češe”.
Ja verujem, da mi moramo sami mnogo da uradimo, pa onda možemo i imati pomoć i sa strane. Međunarodna kompanija može da pomogne, ali gro stvari mi moramo sami da očistimo. Mi moramo sami da očistimo jezero, da bi funkcionisala bilo kakva strategija.
