Gledajući neki program na nekom TV kanalu u jednom momentu sam bio zatečen. U trenutku, bez najave, tenkovi su preplavili ekran i pucali na sve strane. Trajalo je kratko, skupa je sekunda na TV-u. Definitivno je u pitanju borba tenkovima, tu poruku sam shvatio, ali www.adresu nisam. U dotičnom EPP-u još ne lete raznesena tela od eksplozija ali kako se stvari razvijaju mislim da ćemo uskoro i to viđati a da nam to apsolutno ništa neće smetati.
Producenti naše stvarnosti nam polako, kašiku po kašiku zla, doziraju da se naviknemo i da nam lako bude da sami nešto slično uradimo. Dobar primer za to, kako igirice skidaju prag osetljivosti na zlo, već je urađen u par filmova koje sam imao prilike pogledati, i to, za čudo, američke produkcije. Poslednji je "Frontera" sa Ed Harisom.
Upada klinac kod druga u sobu koji besomučno stiska dugimiće, igra pucačku igru, i viče mu
- Hajde ostavi to, idemo vežbati gađanje!
- Opet kaktuse, bahhh?
- Ne, nešto drugo!
I tako se film razvije u dramu triller.
*
Nedavno u razgovoru sa vaspitačicom iz PU “Naše radosti” na temu koliko su aktivna deca, ili možda gruba međusobno, bilo mi je zanimljivo kada je definisala ponašanje jednog deteta iz njene grupe kao “normalno”- relativno mirno. Kaže kada je upitala njenje roditelje da li imaju računar, da li se dete provodi vreme za računarom, oni su odgovorili da smatraju da još nije vreme da ga ima.
Tada me zainteresovalo da li postoji neko istraživanje oko nasilja, odnosno uticaja medija na decu kod nas. Preko direktora ustanove koja vode subotičke vrtiće, Jaše Šimića, stigao sam do vaspitačice Snežane u vrtiću "Zeka" u MZ Gat, i saznao da takvo jedno istraživanje postoji.
Ako vas interesuje pročitajte ovaj tekst koji je nastao u okviru tog rada. Bilo je jednostavnije i preciznije nego da vodimo intervju.
PREDŠKOLSKO DETE – IZMEĐU IGRE I MEDIJA
Dete ima potrebu da bude ono što jeste, da raste, razvija se i da se igra. Igra kao osnovna dečja aktivnost neophodna je da bi se pravilno razvili svi psihički domeni i potencijali malog deteta.
Ono što vaspitači prilikom svog rada sa decom uočavaju su promene u ponašanju i usporenom razvoju nekih od sposobnosti kod jednog broja dece koja puno vremena provode ispred medija (video igrice, crtani filmovi, televizija, internet).
Vaspitači u svom radu primenjuju osnovne principe vaspitno–obrazovnog rada. A to su princip organizacija učenja kroz igru i otkriće i princip aktivnosti.
Ono što se u sve većem broju u praksi može primetiti je povećan broj dece koja pokazuju strah od zamišljenih likova iz crtanih filmova, i neprimerenog programa koji na žalost mogu da gledaju. Zatim, neka deca nemaju razvijen fond reči koji je normalan za određeni uzrast jer sedenjem ispred računara i TV nije potrebno razgovarati i razmišljati. Deca samo upijaju slike koje najčešće i ne razumeju. Povećava se i hiperaktivnost kod dece, dolazi do poremećaja pažnje (dokazano je da kod dečaka i do 6% češće).
Istaživanjem koje je sprovedeno u PU „Naša radost“ u Subotici na pitanje roditeljima da li vaše dete zna da ispriča u celosti klasičnu bajku (obuhvaćena deca od 5-6 godina) samo 12 % je odgovorilo da zna. Na pitanje koliko vremena dete provodi ispred kompjutera, TV-a, DVD-a, 57% je odgovorio 2-3 sata. Između 4 do čak 8 sati ispred medija provodi oko 13% dece predškolskog uzrasta.
Često se dešava da se roditelj obrati vaspitaču sa molbom - „Šta da radim?“ jer je dete preglasno, ima kratku pažnju za sve oko sebe, pokazuje agresivo ponašanje, ispoljava neke strahove i slično. Kroz razgovor, vaspitač saznaje da je u pitanju uglavnom dete koje prekomerno sedi za računarom i igra igrice ili gleda crtane filmove (uglavnom sa agresivnim sadržajem).
Poznato je da se razvoj mozga i velikog broja sposobnosti upravo završava do pete godine života i zato je neophodno da se dete do polaska u školu što više kreće, istražuje, razgovara i razmenjuje iskustva sa okolinom. Ovo je neophodno da bi se dete pravilno psiho-fizički razvijalo, bilo samopouzdano i razvilo svoje sposobnosti koje su osnova za uspeh u školi, sportu i zdravim odnosima sa drugima.
Vrtić je odlično mesto gde dete ima priliku da sa svojim vršnjacima kvalitetno razvija svoje sposobnosti, jer na ovom uzrastu vaspitači podstiču dete da razmišlja, razvija svoju kreativnost kroz korišćenje različitog materijala, komunikaciju sa drugom decom i odraslima koje u vrtiću sreće.
Vaspitač je taj koji skreće pažnju roditeljima na štetnost preteranog sedenja deteta ispred medija. Kroz različite radionice, roditeljske sastanke, individualne razgovore sa roditeljima, vaspitač ukazuje na aktivnosti koje se mogu sprovoditi u porodici da bi dete imalo stimulativnu sredinu u kojoj jača svoje sposobnosti.
U Subotici,
24.09.2014. Snežana Jocić, master vaspitač
