Nešto sunčevih zraka se probilo kroz oblake nad jezerom u nedelju popodne. Dovoljan razlog da se ode na Palić, ovog puta u ZOO vrt. Recimo dobro je znati raspored hranjena životinja, što je uvek atraktivno za decu pa i odrasle. Ovog puta u 15.00 je beli medved skakao i ronio u vodi za “smrznutim” skušama.
Inače, ovih zadnjih dana kišno vreme vlada nad našim aktivnostima a naročito raspoloženjem.
Kafa na Ženskom štrandu posle sat i po Zoo-a bila je doborodošla.
*
Rozalija Danji alias Rožika, domaćica Ženskog štranda, ovog leta baš i ne može da se pohvali sa kupališnom sezonom. Došlo je do promena od kada se Ženski štrand doveo u neko upotrebno stanje posle dugogodišnje rekonstrukcije i adaptacije.
Ideja je bila da se deo terase štranda zatvori da bi se mogao koristiti i tokom zimskog perioda, da funkcionisanje objekta bude kako se popularno kaže održivo. Možda bi i mogla da bude da renta nije za sadašnje uslove i vremenske prilike nije prevelika.
- Rožika, kako ja vidim u ovim mojim obilascima štranda, s vremena na vreme, ovde se promenilo društvo koje dolazi na štrand.
- Jeste. jako se promenilo. Uopšte ne možeš ni da zamisliš kako je velika promena u gostima i kako mi se žale posebno Subotičani. Ni dvadeset posto starih gostiju ne dolazi kao ranije. Ja sam tu bila petnaest godina i sada sam ponovo tu godinu dana i uopšte nisam zadovoljna. Sve su strani gosti i to samo vikendom i preko dana gotovo da nemam posla a ogromnu kiriju plaćam. Neki dan sam sedele ovde od 10.00 do 20.00, bilo je dvadeset devet gostiju i promet 2300 dinara.
- Objekat je velik…
- Da, i nije ni završen još.
- Ali ipak je bolje nego da ne radi i stoji zatvoren, samo bi trebala onda i renta da bude prilagođena tome?
Kirija je sto hiljada dinara mesečno, a to se ne može zaraditi ovde. Ja volim ovo, ali ne možeš celog života raditi nešto iz ljubavi. Mene, da bi mogla ovaj posao i dalje voditi, plaćati obaveze, pomažu - doniraju moji rođaci iz inostranstva.
- Dobro ove godine i vreme nije poslužilo, vremenska sezona je bila očajna što se tiče sunčanih dana ovde.
- Da znaš ove godine, niko, niko..., od svih slinih nekadašnjih gostiju i članova kluba ljubitelja Ženskog štranda i uopšte gostiju, samo jedan pitao za cenu kabine - sezonske karte.
- Jednom prilikom sam video ove sezone da se neko kupao ovde? Ti si samoinicijativno instalirala tuš da bi, kako tako, bili uslovi da se čovek opere posle kupanja.
- Sretna sam kada mi dođu po neki stari gosti kao danas. Ali kažu ne osećaju se dobro u ovom novom okruženju. Knjigu utisaka ne mogu da stavim jer komentari nisu lepi ( Rožika misli na domaće, stare goste)
- Vidim danas ovde, pored nekolicine poznatih likova, sve ostalo nepoznato. To su turisti očigledno. Dođu uglavnom autobusom. Sednu ovde popiju kafu, popričaju i odu. Šta ti oni kažu?
- Oni su prezadovoljni! Oni su uglavnom po prvi puta u životu ovde i oni su oduševljeni. Oni kažu da Ženski štrand liči na najveći brod na vodi. Kažu tako nešto nema ni u Budimpešti. Oni ovde dolaze non stop da šetaju i dolaze na sanitarni čvor jer na celom Paliću, u parku, nema toalet.
- Misliš pristojan WC, “kulturan”?
- Nema! Ni kulturan!
- Pa ovaj na ulazu pokraj parkinga??
- Ne. Ni taj ne redi. Samo kad ja očistim! Kupim deset litara varikine i očistim. Nikad ne rade.
- Kvalitet vode, kakav je bio ove godine, kako ti se čini?
- Ja ne znam. Ja se kupam od malena ovde.
- Ne, mislim na one nakupine na površini vode?
- Nije bilo baš ove godine toliko. Ranije je bilo mnogo prljavije. Ove godine mogu ti reći da je bila solidna voda. Malo smo se i više okupali nego ranije.
- Koliko je bilo sunčanih dana ove sezone?
- Ni petnaest dana.
- Ove jače kiše, vetar da li su napravile problem na objektu?
- Imala sam. Recimo jučer kada je padala kiša. Tako je lepo napravljeno da smo svi sedeli sa kišobranom i suncobranom jer sve prokišnjava. Imam snimak kako curi voda. I to nije prvi put ni drugi put, već peti put i mi stalno zovemo ljude iz Park Palića, Javornika (izvođač radova), grada i niko ništa neće da pomogne i iziđe u susret. Redovno sve prokišnjava, a nameštaj nije bio jeftino plaćen.
- Niko?
- Sada niko, sve popravke na štrandu ja radim - finansiram. Tako da sam napisala pismo gradonačelniku i priložila mu. On je svestan u kakvim okolnistima radim i održavam ovaj objekat u funkciji.
- Ok. Ja puštam ovo u toku sutrašnjeg dana. Čujemo se.
*
Predveče, vidim propušten poziv. Rožika…
- Alo. Izvoli, šta je bilo? Nisam mogao da se javim?
- Da znaš, kada si ti otišao došao je gradonačelnik i bio na štrandu sat ipo vremena. Pričali smo - Rožika je zvučala raspoloženo.
*
- Sada u ponedeljak 15.20 je upravo prošao još jedan pljusak.
Jučer sam na Buvljaku kupio čizme - 950 din, duboke, onako, lovačke bih rekao. Pokazalo se da su prava obuća za ovo vreme, trenutno bolje od bilo čega drugog za hodanje po ovom vremenu.
*
15.25. - Ponovo kreće novi pljusak...
