Darko: Nafta može da nas inspiriše da je natočimo u naša vozila i sagorimo, vozajući se unaokolo, bez cilja, ili sa ciljem - do supermarketa i nazad. Ima li u nafti možda još nekih informacija, nešto što nam promiče?
Bane: Zapravo više volim samu vožnju i ono što se dešava pre i posle kupovine i suve potrošnje. Bez obzira da li je u pitanju automobil, bicikl ili ideš peške. Jer, to će se sve potrošiti i pojesti, izgubiti oblik, a šta će ostati? Voleo bih da to bude naša muzika, muzika uopšte. Nafta je u ovom slučaju duhovna komponenta, bezvremeni užitak, gorivo za dušu, to je ta paralela koja obogaćuje bitisanje čoveka i njegovu priliku za izraz. Naša muzika je kao visoko oktansko gorivo koje pokreće i upotpunjuje čovekovu potrebu za pozitivnim pražnjenjem ili bi barem, voleli da tako bude… Provokacija duše, znaš ono, trnci kad slušaš neki mjuz koji ti se dopada, ložiš se na taj osećaj, ja se ložim na sopstveni bend, ne krijem to. Kad mi se smuči sva ta potrošačka gužva, setim se da ima nešto mnogo važnije od kupi-potroši...
Darko: Album Alternator je pred nama. Šta donosi?
Bane: Tehnički, korak dalje u smislu kvaliteta zabeleženog zvuka. Literarno, 10 novih pesama i dve ponovljene od kojih je jedna live, a druga objavljena na kompilaciji "Sever-Severozapad" 2000-te kao singl, a urađena je još sa Džukelama (Dilema). Ponovo sam je snimio i stavio na zvaničan album. Imamo i jednu totalno akustičnu numeru i polu-akustični instrumental. Opet imamo novog basistu, to je Dragan Vidaković-Risto i čini mi se da smo pronašli zvuk koji nam odgovara. Mi smo te pesme svirali jedno godinu dana pre no što smo ušli da snimamo, tako da su dobile na potrebnoj težini. Naravno, ljudi se menjaju kao i pogled na stvari, tako da je sasvim moguće da će sledeći album krasiti još neke transformacije i iznenađenja u zvuku i atmosferi, ali put je utvrđen.
Darko: Za raniji deo karijere moglo bi se reći da si bio mejnstrim muzičar (mislim na Džukele). Danas si, opet bi se moglo reći, nešto alternativniji. Koje su razlike? Gde je mejnstrim a gde alternativa?
Bane: Pa, nisam siguran da je to bio baš mainstream, ali uvek smo imali taj periskop koji izviruje iznad linije undergrounda. I onda pogledaš šta je mejnstrim, pa ti se nekako učini da je bolje ostati dole, gde je scena nekako iskrenija. Mislim, želeo sam da što više ljudi čuje i zavoli ono što sviramo i radimo, ali ne baš po svaku cenu. Time smo čuvali sebe na neki način, a i svoju publiku. Nafta je za mene novi početak jednog novog puta, koji, slažem se, počinje u alternativi, ali mu se ne vidi kraj, tako da mi to pruža osećaj kreativne slobode i možda je na neki način samo nastavak mog ranijeg rada, pod drugim imenom grupe.
Darko: Uprkos svemu, držiš taj pravac pravovernog rokenrola. Šta te pokreće da se održiš na tom putu?
Bane: Hehe... Jednostavno mi se sviđa taj energičan, snažan zvuk i hoću da doprinesem koliko mogu, pa i da plasiramo neko novije viđenje. Volim da mislim da sam bio prvi u nekim stvarima, idejama, da smo dotakli originalnost. Ali zapravo, sada vidim da se sve vreme oslanjam na užasno jak instinkt i osećaj iz dubine svoga duha i potrebu bića kao takvog koji me stalno tera da radim to što radim. Samim tim što ne mogu da se smirim dok stvari ne isteram do kraja, to me verovatno i drži, jer kapiram da radim nešto pozitivno za sebe i za okolinu. To je moja prilika da se izdignem iznad života. Na kraju se osećam fenomenalno a to želim i ljudima oko sebe. A onda se, usput, normalno, dešavaju i stvari koje te bace u down: bedaci, neostvareni planovi, zbog ko zna čega... I tako u krug, kao i sam život. To je taj životni rollercoaster.
Darko: Proizvodiš energiju, poput alternatora i proizvodiš pesme. Nekada su pesme, kažu istraživači ljudskih odnosa, bile efikasan nosilac poruka i emocija. Da li misliš da je moguće da se to vreme vrati?
Bane: Čovek je evoluirao u pojavu koja deli svoje emocije sa svojom vrstom u socijalnom smislu i to otvoreno, posebno pojavom medija. Vidimo neke koji to rade i previše otvoreno, pa čak i vulgarno, ali to neće trajati u smislu kvalitetne, dobronamerne, nasušne emocije... Ako ti kažem šta mislim i šta osećam, i ti meni, verujem da će nam biti lakša polazna tačka za uzajamno shvatanje svega, a možda i olakšamo po koji proces unapređenja (su)života na Zemlji. Kasnije, možda i na Marsu ili nekoj drugoj planeti, ali o tom potom :) Pesme su, definitivno, nosioci poruka i emocija. Ponekad jednostavne, ponekad složenije. Tu mislim i na samu muziku, bez poezije. Poezija i muzika, u mom slučaju idu ruku pod ruku i dopunjuju se. Što se mene tiče, to vreme nikad nije prestalo. Samo što rokenrol kao subkultura povlači za sobom odlaske na koncerte, druženje, saradnju, umrežavanje, u urbanom okruženju, a može i u neurbanom kada si sam sa svojim muzičkim plejerom.
Darko: Šta je, po tebi, psihodelično? Ako se radi o iskrivljenju čula, čini se da su danas najjači mediji psihodelični.
Bane: Neka izobličena stvarnost, pauza u protoku vremena, trenutak večnosti, nešto novo i nepoznato. Mnoge stvari mogu se uraditi na različite načine. Način je začin. Kada se rokenrol pojavio kao fenomen, 50-ih god. prošlog veka, pripisana mu je osobina nečeg lošeg, sotonskog, kvaritelja omladine i sl. U stvari je došlo do rušenja nekih konzervativnih inhibicija, tabua, jer je crkva protestvovala što sve manje mladih ide na nedeljnu misu, a sve više ih je uz radio, sa gitarom, bubnjevima i žele da kažu nešto među sobom ili da napišu pesmu svojoj devojci. Danas, postoje još mnooogo "opakiji" vidovi zabave od rokenrola, gde otprilike nisi iznenađen ako se sam crni đavo u ponoć u nekoj diskoteci, pojavi odnekle, iz poda, plafona, gutajući zabludelu omladinu ogrezlu u mešavini belog praha, turbo loše kombinacije priglupih tekstova i sintetizovane (i pokradene), devastirane istočnjačke muzike. Tako da psihodelično može biti i dobro i loše, zavisi koliko je duboka ta dimenzija. Za mene lično, to je otklon, korak dalje od klasične, ustaljene forme koji otvara za nijansu spiritualniji feeling i vodi u neki zanimljv trip. A, mislim, mediji što mogu, to niko valjda ne može. Zajebu te za 5 min. nekom informacijom, pa ti je ceo dan ne psihodeličan, već misliš da si upao u komu... Ali ono što me raduje u zadnje vreme je to što vidim sve više klinaca koji ponovo počinju da sviraju rokenrol (u najširem smislu te reči), jer shvataju šta je prava stvar. Ne veruju u sve što vide na (m)tv, ne možeš ih zajebati. Takvi smo i mi bili. Rokenrol će pobediti jer je zdraviji.
Darko: Uopšte, u šta više veruješ, u zbiljnost ili imaginaciju?
Bane: Ne verujem baš u ono što ne vidim, što mi nije dokazano. Realnost je ipak suviše drska. Neki mi kažu da su neki moji tekstovi baš, ono, teški. Ali to je zbilja, ono što nas pogađa, neminovno, živimo u nestabilna vremena. Ali postoji i taj moćni svet mašte iz kojeg izviru jake ideje, ma koliko u startu izgledale neostvarivo. To je nulta tačka mnogih umetnosti i bez nje bi verovatno ostali uskraćeni za neko sasvim svoje, lično viđenje unutrašnjeg sveta. Duh iz kojeg nastaje umetnost može biti isprovociran realnošću, ali i inspirisan i potpiren maštom.
Darko: Novi album, gde ćemo ga slušati, kako, kada?
Bane: Može se downloadovati na:
