Razgovaramo sa Olgom Perušić iz Agencije lokalne demokratije, povodom projekta "Lokalne koalicije za EU integracije". Ali, pokušavamo da sagledamo i stanje civilnog sektora, lokalnih samouprava, odnosa građana i vlasti, na nezaustavljivom putu ka EU.
Darko: Da li bi se moglo reći da je kod nas došlo do, na neki način, krize demokratije i određenog nepoverenja, nedostatka komunikacije i nedovoljne participacije u gradnji, održavanju i regulisanju institucija demokratije?
Olga: Obzirom na profil aktivnih civilnih organizacija koje su bile usmerene na gradnju demokratije i europeizacije društva, danas možemo prepoznati nedostatke komunikacije i (ne)održavanja postojećih civilnih kapaciteta. Civilne organizacije polako ulaze u krizu podrške, podobnosti i prepoznatljivosti svog dosadašnjeg rada, iako su bile prvi nosioci promena u društvu, kao i projekata podržanih od strane EU, i time dale veliki doprinos izgradnji demokratije i promovisanju dobre prakse lokalnih sredina.
Projekat pod nazivom «Lokalne koalicije za EU integracije», proizišao je upravo iz ove osnove i tokom godinu dana uspostavilo se umrežavanje nevladinih organizacija iz šest opština: Kikinda, Novi Bečej, Kovačica, Bač, Apatin i Subotica, i sa njihovim lokalnim samoupravama, čime je stvorena osnova za saradnju u zajedničkom razvoju EU projekata. U sklopu projekta, održani su treninzi o mogućnostima apliciranja opština u partnerstvu sa civilnim sektorom. U većini opština je po prvi put obeležen Dan Evrope uličnom manifestacijom i po završetku projekta za svaku opštinu je usaglašena preporuka kojom se predlaže imenovanje službenika za EU koordinatora.
Darko: Otud prvo pitanje, zato što mi se učinilo da vaš projekat upravo i na neki način pokušava da adresira ove probleme?
Olga: Projekat je nastao s višestrukim ciljem:
- da upozna javnost sa pojmom evropskih integracija u lokalnim sredinama;
- razvije odnos civilnog sektora i gradskih uprava i
- da ukaže na mogućnosti apliciranja na konkurse Evropske unije, radi daljeg napretka i podizanja kapaciteta rada lokalnih sredina.
Ambicioznost projekta ogleda se u nastojanju da se primena novog Zakona o udruženjima građana prati u jednom vrlo širokom segmentu našeg društva, s posebnim osvrtom na današnji položaj nevladinih organizacija koje su aktivne u lokalnim sredinama. Primarnim cilj projekta je osnaživanje ovih lokalnih nevladinih organizacija.
Tu dolazimo do drugog pitanja: «Zašto je civilni sektor važan za Srbiju?»
Rad na donošenju Zakona o udruženjima trajalo je više godina i donet je pravni okvir za ostvarivanje zagarantovane slobode udruživanja u skladu sa Ustavom Republike Srbije i najvišim evropskim standardima. Poznato je da su civilne organizacije su u velikoj meri doprinele demokratskim promenama u zemlji i njenom predstavljanu u svetu na nov način. Drugim rečima, civilne organizacije doprinose građenju imidža, stvaranju nove predstave o našoj zemlji, kao otvorenoj i demokratskoj, sa slobodom delovanja različitih društvenih aktera. Može se očekivati da će u narednom periodu mobilnost, pa tako i značaj civilnih organizacija porasti, te će postati neophodna podrška i partner državnim i lokalnim institucijama. Pri tome se mora omogućiti da civilne organizacije imaju otvorena vrata lokalnih samouprava i da se uključuju kao partneri i u "većim" projektima poput "people to people" tj. iz oblasti kulture, obrazovanja, zaštite životne sredine i drugih oblasti, za koje same ne bi mogle stvoriti finansijsku održivost, zbog malih godišnjih budžeta. Na taj način mogu i da se održe tokom teškog perioda tranzicije i kriza.
Tokom održavanja uličnih aktivnosti obeležavanja Dana Evrope, Centar lokalne demokratije Subotica u saradnji sa partnerskom organizacijom (Centar za regionalizam, Novi Sad) i lokalnih organizacija - partnera na projektu, pripremio je upitnik za građane u opštinama i sprovedeno je istraživanje o proceni stepena informisanosti, odnosno svesti javnosti o učešću lokalne samouprave u procesu evropskih integracija.
Zaključak je, na osnovu odgovora ispitanika u pet opština, da manje od polovine građana zna za postojanje službe ili osobe koja se bavi pisanjem i implementacijom EU projekata pri lokalnoj samoupravi, ali ne mogu navesti niti jedan projekat kao primer. Većina anketiranih, njih 51%, procenjuje rad lokalne samouprave na ovom polju kao "nije dobar" i "veoma loš". 87% anketiranih podržava potrebu imenovanja jedne osobe kao EU koordinatora koja će informisati građane o rezultatima lokalne samouprave po pitaju korišćenja raspoloživih sredstava iz EU fondova i surađivati sa civilnim sektorom.
Darko: Zaista, kako su na ovu vašu inicijativu reagovali predstavnici NVO (civilnog) sektora, kako
predstavnici vlasti, a kako građani?
Olga: U sklopu projektnih aktivnosti naišli smo na veoma dobar odziv predstavnika kako lokalne samouprave tako i civilnog sektora pet opština, gde je upravo postojeća praksa Gradske uprave Subotica na dvogodišnjem projektu "Regionalna partnerstva za interkulturalne gradove" bila uzeta za promociju uspešne saradnje, uz redovne konsultacije sa kancelarijom Lokalnog ekonomskog razvoja Subotice. Koncept u kojem je Gradska uprava glavni nosilac (glavni partner), a civilni sektor - Centar lokalne demokratije iz Subotice, i iz Mostara i Osijeka, kao i medijska kuća Lighthouse iz Wolverhamptona (Velike Britanija) u svojstvu partnera projekta, činio se predstavnicima drugih opština jako zanimljivim i lako primenljivim. Zanimljivo je i to da je subotički projekat dobijen direktno iz Brisela, od Direktorata za proširenje Evropske Unije.
Sam koncept tog projekta uspostavlja hipotezu: "Postoji li interkulturalnost u Subotici, Mostaru i Osijeku", odnosno, jesmo li dostigli nivo saradnje nacionalnih grupa u obeležavanju manifestacija, te svakodnevnom radu i životu. Tim povodom napravljen je Interkulturalni vodič Grada Subotice koje prikazuje sve manifestacije od interkulturalnog značaja, održavaju se studijske posete i očekujemo epizodu dokumentarnog filma na istu temu koji će se prikazivati putem evropskih televizijskih kanala.
Jedan od učesnika završne konferencije našeg projekta je primetio - sreća je da se primeri dobre prakse ne moraju uvek tražiti u susednim državama, ponekad je dovoljno da pogledamo šta nam radi susedna opština. Promovisanjem evropskih vrednosti, informisanjem podjednako građana i političara, civilni sektor dobija odn. vraća svoju provobitnu ulogu povezivanja države i gradova sa okruženjem, produbljivanje saradnje i u praktičnom smislu, pravi iskorak u projektnim aktivnostima i rešavanju problema komunikacija koje nas odvraćaju od saradnje.
Darko: Vi, ako se ne varam, pokušavate da stavite u pogon lokalne civilne potencijale, te da asistirate u procesu pridruživanja EU. Ima li tu stvarnih potencijala, i koji model može to da stavi u pogon?
Olga: Veoma je teško indentifikovati model koji je opšte i jednako primenljiv, posebno iz razloga što je ova vrsta saradnje još uvek u začetku, i tek postepeno nalazi svoje mesto kroz prilagođavanje širokom opsegu geografskih i pravnih konteksta. Da bi pomoć usmerena kroz projekte bila dužeg veka od jednovremene dotacije, mora postojati politička volja, stručni kadar i podrška nevladinog sektora za kvalitetniju implementaciju projektnih zadataka. Dok civilni sektor važi za stalnu metu kritika i napada od strane političara, jedna anketa CESID-a bavila se poverenjem građana i pokazalo se upravo suprotno - kako građani ipak više veruju nevladinim organizacijama nego političkim partijama. Kako smo smo uspeli u tome? Glavne funkcije civilnih organizacija su
- edukacija,
- informisanje građana,
- rešavanje socijalnih tema,
- afirmisanje i zaštita ljudskih i manjinskih prava,
- podrška reformama,
- promocija preduzetništva, regionalne i međunarodne saradnje i
- bavljenje mladima i marginalizovanim grupama.
Civilne organizacije su, u ovim oblastima, sve ozbiljniji partneri različitim instancama vlasti i sarađuju sa donatorima koji finansiraju i sarađuju sa državnim institucima. Još jedna jako bitna stvar: civilni sektor zapošljava mlade koji ne mogu dobiti svoju prvu šansu za rad, na privremenoj ili stalnoj osnovi, koristeći sredstva pretpristupne pomoći EU i drugih stranih fondova, poput pomoći građana Amerike (USAID i ISC) i donosi državi poreske i devizne prilive koji nisu zanemarivi.
Aktivnosti civilnog sektora su sa studentima, stručnjacima, poslovnim ljudima i delom političke elite danas glavni promoteri evropske integracije u našoj zemlji i svi zajedno su nesumnjivo dobitnici od uključivanja u evropske i evroatlanske strukture. Našoj zemlji, kao i svakoj drugoj tranzicionoj državi, predstoji izuzetno aktivan i obiman proces zakonodavnih aktivnosti, gde podrazumevamo pripremu velikog broja usklađivanja zakona i propisa, gde se zapostavljaju efekti koji se tim zakonima (ne)ostvaruju u realnom životu. Ne smemo zaboraviti sprovođenje zakona jer je to jedino što običnog građanina - birača, zanima. Upravo tu vidimo potencijal za saradnju.
Darko: Da li su ostale još neke prepreke (i koje su)?
Olga: "Srbija se nezadrživo kreće putem čije je krajnje odredište članstvo u Evropskoj uniji", rečenica je koju često možemo čuti ili pročitati, a moram izraziti žaljenje da se pri tome najmanje misli na građane i na civilni sektor. No, do trenutka kada će se preći poslednjih par metara, čekaju nas kilometri brdovitog terena i prepreka, koje se moraju savladati. Najveći izazov, što je nadam se većini građana poznato, predstavljaja obračun s neodgovnim i netransparentnim ponašanjem institucija čiji je osnivač država. Nevladin (civilni) sektor kategorizovan u zasebnu celinu, za mnoge misterioznu, neretko izuzetu od interesnih sfera saradnje, biće potreban u procesu evropskih intergracija. Na žalost, danas je prepoznat samo kao mehanizam za praćenje i kontrolu rada javnih zvaničnika i svojevrsni alarm, a zaboravlja se da ima ulogu inicijatora za razvijanje projektnih ideja koje bi doprinele demokratizaciji društva i ubrzanju procesa evropskih integracija.
Darko: Ima li (osnovanih, realnih i stvarnih) razloga da se bude optimista (po pitanju pridruživanja EU)?
Olga: Svakodnevno doživljavamo epizode koje obeshrabruju, slušajući vesti ili gledajući kuda vodi današnja politika, ali to mora biti poziv svim neformalnim grupama, građanima i predstavnicima civilnog sektora za razmišljanje o budućim projektnim idejama koji bi mogle doprineti rešavanju problema u svojim opštinama. Kao ne mali problem vidim i vreme koje protiče u procesu integracija, koje svima nama izgledaju daleko, pa život prolazi u rešavanju problema od danas do sutra bez vizije o nekom boljem sistemu od preživljavanja sa jedne strane i ubiranja plodova korupcije s druge strane. Ogorčenost građana, složićete se, preslaba je reč, ako posmatramo njihove reakcije. Same integracije bi bile mnogo lakše i brže kad bi imali "osvešćene" građane, koji znaju i koji žele da se bore za bolji poredak, umesto da se doslovno svaki pomak sagledava kao negativna stvar, jer više se ne razlikuje dobro od lošeg. Mi nemamo neophodni mehanizam planiranja i dugoročnog planiranja stvari koje integracije zahtevaju. To predstavlja dosta veliku opasnost za civilni sektor obzirom da isti ne nalazi partnera sa dugoročnijom vizijom, niti političku volju da se uradi neki pomak u budućnosti. Civilni sektor ima svoje mane, jer često ne zna odgovoriti na jedno pitanje: "Koji je moj lični benefit (korist)?"
Darko: Šta bi sledilo, kao prirodan nastavak ovog projekta?
Olga: Nastavak svakog projekta svakako je dalja saradnja. Ovaj projekat stvorio je temelj koji možemo koristiti radi ostvarivanja sinergijskog efekta u daljem razvijanju civilnih organizacija i radu na realnim potrebama lokalne zajendice, u skladu sa ciljevima donatora tj. izveštaja o napretku ka EU.
(foto: Nikola Tumbas)
