MEZEI ISTVAN, VAJAR U DRVETU
KONJI KOJI JURE ...
Subotica Subotičanin Mezei Ištvan je svoj život na izvestan način posvetio konjima, najpre u vidu svog zanata kojim se bavio više od dve decenije, a zatim kroz hobi, kojem još uvek posvećuje najveći deo svog penzionerskog vremena. Prosto ne znamo kako da ovo nazovemo i gde da svrstamo ovu vrstu stvaranja da li u vajarstvo, ili drvodeljstvo, kažu likovni kritičar koji su videli njegove radove na izložbama. Ištvan Mezei, naime, izradjuje figure konja, konjanika i kočija, prevashodno od drveta, a kako se time bavi više od 12 godina, svoje umeće je doveo gotovo do savršenstva. Malu privatnu galeriju koju je napravio u sopstvenoj kući čine istorijski junaci na svojim konjima, srpski i madjarski, počev od, kako kaže, Miloša Obilića do Petra I Karadjordjevića, i od Arpada do Rakoci Ferenca. Pored njih u punoj vernosti stoje izvajani od drveta konji u ruskim trojkama, fijakerima, rimskim dvoprezima, panonskim čezama...Konji u pokretu, punokrvni, snažni, i izuzetni u svojoj lepoti. "Najlepša stvorenja na svetu jesu žene, a za njima odmah dolaze konji," kaže njihov tvorac.
Istvan Mezei
Njegova životna priča obeležena je neprekidnom ljubavlju prema tim plemenitim životinjama koja se u stvari javila vrlo rano, još u detinjstvu u roditeljskoj kući. To je i odredilo njegov životni put kada su ga dali da izučava zanat kovača, kojim počinje da se bavi 1950. godine. Nakon gotovo dve decenije on menja posao, ali posvećenost konjima ostaje i dalje, ali sada kroz hobi. Najpre je počelo sa restauriranjem starih fijakera, i uzgajanjem konja, ali se vrlo brzo okreće umetnosti i rezbarenju. Prvi koraci u tome su, medjutim,Klikni za povecanje bili posvećeni izradi drvenih maketa dvoraca, iz kog perioda datira i virtuozno izradjena zgrada savezne skupštine, u potpunosti verna kopija ondašnjeg i sadašnjeg jugoslovenskog parlamenta. Izradjena je od 600 komada drveta, a poseban kuriozitet je njena elektrifciranost, što daje mogućnost da se brojni prozori na zgradi minijaturne skupštine čak i osvetle. Rad na maketi trajao je ukupno godinu i po dana.
"Vrlo brzo sam shvatio da su moj pravi izazov ipak konji, kaže ovaj samouki umetnik. To me je toliko zaokupilo, i još uvek zaokuplja, da sam u stanju ponekad i po deset sati dnevno da radim na nekoj figurici, a da ne osetim ni glad ni umor. Klikni za povecanjeRadim čak i kad sam bolestan, i mogu reći da mi to pomaže da brže ozdravim», kaže Mezei. Brojni radovi koji su tokom ovih dvanaestak godina nastali izlagani su na izložbama širom Vojvodine - u Bečeju, Novom Sadu, Vrbasu, Senti, ali i u Budimpešti, Kišsalašu, Silvašvarodu, Kečkemetu, Segedinu. U Segedinu je nedavnu izložbu inicirala Evropska unija, a Mezei je nastupao kao predstavnik Jugoslavije. U Vojvodini redovno izlaže i na Medjunarodnim izložbama rukotvorina i kolekcionara (MIRK), koje se održavaju već trideset godina. Jedino ga, kaže, Beogradjani još nisu pozvali da izlaže u glavnom gradu. Klikni za povecanje Velike deo te kolekcije, medjutim, nije više kod autora dosta predmeta nalazi po čitavoj Jugoslaviji, ali i u Madjarskoj, Italiji, Finskoj, Bosni...Uglavnom posle izložbi dolaze oni koji su zainteresovani i traže da kupe figurice. Neki od njih se redovno pojavljuju svake godine, i naručuju istovetne figure.
Pored drvenih skulptura i figurica, u porodičnoj kući Ištvana Mezeia stoji bezbroj diploma, pohvalnica, pehara, povelja i knjige utisaka.Klikni za povecanje Na stotine posetilaca izložbi izrazilo je svoje divljenje umetnosti ovog subotičkog drvodelje i vajara. «Ljudima se prosto dopada ono što radim, i to je moja najveća satisfakcija, kaže on. Izučio sam jedan od najstarijih i najtežih zanata, ali sam vremenom shvatio da je drvo plemenito, i da je baviti se njime nešto posebno. Drvodelja se ne miri sa smrću drveta, on mu nadahnjuje novi život, i ono kroz njegov rad i dalje živi, i ostaje nekim budućim generacijama da uživaju u tome».
info: V.Laloš
