Leonid Pilipović, dizajner grafike, muzičar, tatoo majstor i crtač stripova. Povod za intervju je izlazak Leovog novog (trećeg po redu) strip albuma. To je prva epizoda serijala Le Grand Jeu (Velika igra), pod nazivom “Ultima Thule”, scenariste Žan Pjer Pekoa (sa kojim je već radio na dva toma Tajne Istorije). Album se pojavio u Francuskoj 27. septembra ove godine, planiran je u tri nastavka ali nije neobično ako se tri naknadno pretvori u 5, 6….sve zavisi od interesovanja publike (čitaj : prodaje). Izdavač je Guy Delcourt Production iz Pariza.
Darko: Možeš li nam malo ispričati o čemu se radi u "Velikoj igri"?
Leo: Pokušaću. Nestor Serž, bivši pilot veteran, ranjen na početku II s. r. inače novinar pariskog France Soira, dobija zadatak da istraži misteriozni nestanak dirižabla “Charles De Gaulle“ negde u snežnoj pustinji Severnog pola. Radnja se odigrava krajem ’40-tih i ono što je interesantno, II svetski rat još uvek traje, Engleska i Rusija su postigle sporazum, Francuska pružila ozbiljan otpor i Nemačka je zaustavljena na svom pohodu da porobi svet... Nestor na svom putu nailazi na razne tajne službe, misteriozne pojave pa čak i na vukodlake sa Tibeta... Priča obiluje vazdušnim borbama ("dog-fight"- Pekoova strast, toga ima u svim njegovim scenarijima) pa čak i stvarnim akterima iz tog vremena (Pjer Lazaref - gl. urednik France Soira, Pol Nizan- novinar levičarskog ’L Humanitea, Žak Beržer - šef francuske tajne službe itd). Sve u svemu, zanimljiva priča za one koji vole ovakvu vrstu alternativne ili "spekulativne istorije" po principu "šta bi bilo, kad bi bilo".
Darko: Tvoj crtački stil me podseća na Da Vinčija. Kako si se snašao u "francuskoj školi"?
Leo: Još uvek se snalazim… S obzirom da sam skoro deset godina bio u stanju “hibernacije” bilo mi je poprilično teško da pohvatam konce. Mnogo toga novog se desilo u stripu i još se dešava i treba to sve ispratiti. Srećom, tu su Fred Blanšar i Olivije Vatin, glavni urednici serijala (supervizori) i sjajni ljudi. Od njih sam stvarno dosta toga naučio za ovo relativno kratko vreme. Moj realistični “rukopis” odgovara francuskoj školi međutim, način kadriranja i postavki tabli se bitno razlikuje od američke škole i na tom polju sam od gore pomenutih ljudi, inače sjajnih i poznatih crtačkih legendi, dobio najviše korisnih sugestija. Trudim se da iz epizode u epizodu sve više napredujem. Mislim da mi za sada dobro ide.
Darko: Kako domaći izdavači, prate li tvoj rad?
Leo: Uf.... Domaći izdavači, baš si me ubo. Al ajd’. Forum Marketprint tj. legendarna Stripoteka je jedina kupila prava na objavljivanje celokupne “Tajne Istorije” i u poslednjem broju se pojavila 4. epizoda “Ključevi Sv. Petra”, doduše u crno belom printu iako je ceo serijal u koloru pa malko jadno izgleda ali razlozi toga su već svima dobro poznati... Iskreno, ne znam da li izdavači prate moj rad, nešto me to baš i ne interesuje. Njihov je posao da prate moj rad a ne moj posao da pratim njih da li prate moj rad.
Darko: Dobro, može li na kraju domaća publika da čita tvoje stripove?
Leo: Domaća publika može preko neta da nabavi ove stripove. U hrvatskoj je objavljena "Tajna istorija" a čuo sam da može da se kupi u jednoj BG knjižari (Darkwood).
Darko: A What's New in Da Zoo?
Leo: O tome bi i ti mogao da kažeš koju. Bude li “Fleša” biće i W.N.i D.Z.? na koji sam inače izuzetno ponosan i spreman sam da ga radim bilo kada samo, ponavljam, ukoliko ponovo bude i časopisa u kome je “rođen”a kako čujem, biće ga. Znači da ćemo se opet dobro zezati. :)
Darko: Ako sam nešto propustio, dodaj
Leo: Nisi ništa... A i mrzi me više da kucam.